Najlepše biblioteke sveta – Gradska biblioteka Štutgart

Sigurno ste stotinama puta na internetu gledali razne liste najlepših biblioteka sveta, zar ne? Slobodno priznajte. Čak i kod nas možete naći bar jedan takav tekst. A sada iskreno – koliko puta ste pomislili: super su ove biblioteke, ali šansa da uživo vidim jednu od njih su „jednom u nikad“? Verovatno skoro svaki put, zar ne? Normalno, kad ćemo dobiti priliku da vidimo neko od tih čudesa? No, meni se to „neverovatno“ baš desilo – i to 2013. godine.

Godinama sam gledao slike gradske biblioteke u Štutgartu na raznim listama, ali mi nikad nije palo na pamet da bih zapravo mogao da je vidim i uživo. Još manje sam imao ideju da ću ikada biti član iste. Naime – imam drugaricu u Štutgartu i 2013. sam počeo redovno da je posećujem. Bukvalno prva stvar koju sam nakon sletanja izgovorio kad smo seli u njen auto i krenuli ka njenom stanu bila je: „Moraš da me vodiš da vidim biblioteku. Još danas!“ Budući da nije zaluđenik kao ja, nije razumela moje uzbuđenje, pa sam morao da joj objašnjavam naširoko kako bukvalno pred nosem ima jednu od najlepših biblioteka na svetu.

Doduše – kada sam je video spolja, a smeštena je na trgu pored železničke stanice na kojoj se izvode višegodišnji građevinski radovi s jedne strane i takoreći usred kompleksa tržnog centra s druge strane – nisam bio toliko oduševljen. Zgrada je ogromna kocka, da devet vidljivih spratova i još dva pod zemljom, i više liči na zatvor nego biblioteku. Namera arhitekte Euna Jang Jia bila je da to proizvede umirujući efekat na oko u tom krajoliku.

Međutim, iznutra – ostvareni san svakog fana sterilne minimalistike iz SF-filmova. Ogromna zgrada-kocka iznutra kao da je izdubljena – središnji prostor je prazan do plafona, svih devet spratova, i služi za umetničke instalacije. Sama biblioteka igrađena je u „koridorima“ oko centralne kocke.

U prizemlju ćete prvo primetiti šaltere za vraćanje iznajmljenih medija – knjiga, časopisa, DVD-ova, CD-ova itd, i ono što bi vas verovatno zbunilo je što nema nikoga na šalteru da vam preuzme materijale, nego ih samo položite na metalnu ploču, kompjuter ih uvuče preko male pokretne trake, skenira i spakuje u korpicu, koja onda – sve automatizovano – ono što ste vratili preko minijaturnih šina transportuje do odeljenja sa kojeg ste ih iznajmili.

A ako ne stignete da vratite nešto u toku radnog vremena biblioteke – ne brinite, postoji poseban šalter za vraćanje medija noću i u toku vikenda. Kao u bankama koje imaju „predsoblje“ s bankomatima u koje ulazite uz pomoć kartice, tako i ovde skenirate člansku kartu i uđete u prostoriju s noćnim šalterom.

Mimo toga u istom cugu možete i da iznajmite nešto – osoblje biblioteke svaku noć i svakog vikenda u posebnim fahovima ostavi knjige, diskove i druge medije koje možete da iznajmite van radnog vremena.

Na svakom spratu biblioteke možete naći medije iz neke druge oblasti i bukvalno se osećate kao da ste na nekom svemirskom brodu – u „spoljnim“ prstenovima nalazimo široke hodnike s raznim policama punih knjiga iz oblasti kojima je sprat posvećen, uz poneki kompjuter za pretrage na internetu i posebne kompjutere koji služe za pretragu kataloga biblioteke, kada ne možete da nađete gde se neka konkretna knjiga nalazi, recimo.

Unutrašnji prstenovi – spratovi – su međusobno povezani stepeništem i predstavljaju centralni, belo-svetloplavi deo ovog svemirskog broda. Istovremeno deluje minimalistički (zbog jednostavnih boja i samo ponekog komada nameštaja na koji možete da se smestite i prelistate knjige), ali i gigantično, jer sa svakog sprata vidite sve spratove. Najpopularnije fotografije biblioteke su upravo one iz središnjeg dela i moram vam reći – koliko god puta da čovek uđe tamo i koliko god da zna da će fotkati isti prizor i dobiti skoro istu fotografiju kao prethodni put, ima nečeg toliko magičnog u tome da jednostavno moraš da ponovo ovekovečiš.

Naravno, kakva bi to bila biblioteka bez kafića na poslednjem spratu? Tu čovek može da se opusti, čita, pije kafu, pojede nešto, a onda da se prošeta i samim krovom koji pruža očaravajući pogled na okolinu – ukoliko se zadesite u Štutgartu kada je lepo vreme.

Kako sam uspeo da postanem član ove biblioteke? Jednostavno – drugarica koju posećujem mi je izvadila iskaznicu za gradski prevoz (nisu tražili nikakav dokaz da ja tu živim), a biblioteci je taj dokument bio dovoljan (jer ima fotografiju i adresu). Ja sam naravno bio pošten, pa nisam uzimao nikakve fizičke medije i „slučajno zaboravio da ih vratim“, nego biblioteku koristim takoreći isključivo online – izbor je nešto manji nego u fizičkoj biblioteci, ali je svakako fenomenalno imati pristup sadržaju nama inače nedostupnom.

Očaravajuća priča iz sveta koji je prethodio Pesmi leda i vatre o prijateljstvu mlade devojke i njenog zmaja, o hrabrosti i o požrtvovanju.

Čitajte

• knjiga