Barselona odaje počast Gabrijelu Garsiji Markesu

Radovi na projektu vrednom 12 miliona evra uveliko traju, a otvaranje nove biblioteke je planirano za sledeći mesec.

Gabrijel Garsija Markes je, nakon objavljivanja svog revolucionarnog romana „Sto godina samoće“, osam godina života proveo u Barseloni te su Španci odlučili da biblioteku koja će biti specijalizovana za latinoameričku literaturu nazovu upravo po ovom Nobelovcu.

„Plan za novu bibilioteku je bio na vidiku još 2014. godine kada je Gabrijel Garsija Markes preminuo te je odlučeno da mu se oda počast tako što će nositi njegovo ime. Mnogi latinoamerički pisci su pored njega imali bliske veze sa našim gradom i ovo je samo mali znak pažnje na ulogu koju je Barselona odigrala u njihovom stvaralaštvu.“ govori Neus Kasteljano, direktor biblioteke.

Markez je u ovom gradu živeo od 1967. do 1975. godine i već je ponešto znao o njemu zahvaljujući svom prijatelju Ramonu Vinjesu, katalonskom piscu i knjižaru, koji je živeo u Kolumbiji i koji je poslužio kao inspiracija za lik „mudrog Katalonca“ u romanu „Sto godina samoće“. Ipak, književni agent Karmen Balseljs iz Barselone je bila glavni krivac za ubeđivanje Gaboa (kako su Markesa od milošte zvali) da se preseli u ovaj prelepi grad. Ona je takođe bila jedna od prvih koja je prepoznala vrednost latinoameričkih pisaca. Nastavila je da bude njegov agent sve do njegove smrti , a zastupala je i druge velikane poput Pabla Nerude i Maria Vargasa Ljose. „Svi oni su je zvali „MAMA“, jer im nije pomagala samo oko pisanja već i oko građenja života u novom gradu.“ dodao je Kasteljano.

Knjigu možete pročitati na servisu Bookmate

Čitajte

U svojoj knjizi koja govori o ovom periodu „Aquellos Anos del Boom“ novinar Ćavi Ajen govori o tome kako je jednom prilikom Karmen upitala Gaboa šta bi želeo za rođendan na šta joj je on odgovorio: “Tri hiljade dolara.“ Ona mu je nakon toga svake godine na taj dan slala upravo taj iznos sve do njegove smrti.

Dva velika pisca i Nobelovca, Markes i Ljosa, su jedno kratko vreme bili i komšije u ovom gradu, ali odnosi su se pokvarili nakon svađe koja je izbila najverovatnije zbog Ljosine druge supruge. Tokom svađe Gabo je zaradio masnicu na oku na koju je bio toliko ponosan da ju je čak i fotografisao.

Iako je Španija bila zemlja diktature kao i mnoge zemlje Latinske Amerike, Markes je Barselonu opisivao kao grad „u kom mogu da dišem“. Bilo je mnogo razloga da se njegove knjige cenzurišu, ali zbog njegovog sjajnog umeća u pisanju magičnog realizma vlast to, srećom, nije umela da prepozna.

Nova biblioteka koja nosi njegovo ime biće otvorena u namenski izgrađenog zgradi i prostiraće se na više od 4.000 kvadratnih metara. Biće specijalizovana za latinoameričku književnost i sadržaće više od 40.000 relevantnih dokumenata.

• knjiga