Gabrijela Garsija: O ženama i soli

Gabrijela Garsija je autorka debitantskog romana “O ženama i soli”. Njena proza i poezija našle su se u publikacijama Best American Poetry, Tin House, Zyzzyva, Iowa Review, Michigan Quarterly Review, The Cincinnati Review, Black Warrior Review i drugde. Dobitnica je Spisateljske nagrade Fondacije Rone Džafi i Stajnbekove stipendije, te više drugih književnih stipendija. Master diplomu iz oblasti lepih umetnosti stekla je na Univerzitetu Džona Perdjua, gde takođe predaje kreativno pisanje.

Garsija je ćerka imigranata sa Kube i iz Meksika, odrasla u Majamiju, a trenutno živi u Zalivskoj oblasti. U prošlosti je radila u oblastima muzike, časopisa, tehnologije, te organizovanja feminističkih i imigrantskih prava.

Prvenac Gabrijele Garsija, roman “O ženama i soli” ima preciznost, velikodušnost i lepotu, koja ga izdvaja kao delo vredno čitanja. Roman prati široki luk kroz vreme i udaljenost, od fabrike cigara na Kubi iz 19. veka, preko Majamija ranih godina 21. veka, do pritvorskog centra u Teksasu 2014. godine.

Na mnogo načina, ovo je roman našeg vremena. Autorka se bavi pitanjima rase i pola, osnaživanja, mogućnosti i marginalizacije. Roman “O ženama i soli” govori o majci zarobljenoj u prošlosti, o sudbonosnom izboru njene ćerke i o porodičnom nasleđu stvorenom na Kubi pre nego što su se obe rodile.

Karmen je rođena na Kubi. Traume imigrantskog života u Majamiju zauvek su ostavile traga na njoj. Njena ćerka Dženet bori se sa zavisnošću od droge. Okružena svojim mukama i nedaćama, počinje da istražuje porodičnu prošlost, a onda iznenada odlučuje da u svoje okrilje uzme devojčicu čiju je majku pritvorila imigraciona policija.

Roman priča priču nekoliko generacija žena otkrivajući diskriminaciju i nepravde koje nisu jedinstvene.

Dženet, čiji život u Majamiju je definisan boravkom na rehabilitaciji i pokušajima da se oslobodi pakla droge. Nakratko se upliće sa Anom, salvadorskom učenicom dovezenom u Ameriku u gepeku automobila. Narativ se prebacuje sa priče jedne na drugu, ispresecan scenama iz života starijih članova Žanetine porodice.

Životi koje Ana i Žanet žive u današnjem Majamiju ispostavljaju se jednako teškim i nesigurnim kao i životi koje su njihove majke živele u svojim zemljama u kojima su rođene. Nikome od njih nije lako, bez obzira na poreklo ili mesta iz kojih su njihove porodice.

“Sve priče služe kao podsetnik na istoriju i politiku kojom se oblikuju tolike sudbine ljudi.”

Tu je i Marija Izabel čija je pra-prabaka bila jedina radnica u fabrici cigara. Njena baka Dolores izražava strahove za živote svoje dece dok izbija komunistički ustanak. U romanu se pojavljuje još glasova koji pričaju svoje priče u pozadini revolucije i rata. Sve priče služe kao podsetnik na istoriju i politiku kojom se oblikuju tolike sudbine ljudi.

Ne zaboravljajući život u nasilnom patrijarhalnom društvu, Karmen, koja je izgradila svoje novo ja, priseća se mučnog odnosa sa majkom poredeći ga sa odnosom koji ima sa svojom ćerkom. A Dženet, istrajna u nameri da dokuči istinu, putuje na Kubu da vidi baku i obračuna se sa tajnama prošlosti kojima je suđeno da isplivaju na površinu.

“Svoje junakinje, iako su sve pretrpele nasilje od strane muškaraca, predstavlja kao preživele, a ne kao žrtve.”

U ovim isprepletanim ženskim pričama, autorka razotkriva lažnu prirodu snova. Svoje junakinje, iako su sve pretrpele nasilje od strane muškaraca, predstavlja kao preživele, a ne kao žrtve. “Mi smo sila” rečenica iz Les Miserables predstavlja lajtmotiv kroz čitavo delo. Prelazeći okeane i reke, premošćujući vreme i prostor da vezuje svaku pojedinačnu priču za drugu, Gabrijela Garsija u romanu stvara kolektivni otpor nasilju i ugnjetavanju. Ono što isplivava na površinu je slutnja kako je nasilje neizostavan deo ženskog iskustva, da je prošlost pokazatelj budućnosti i da će se muško nasilje ponoviti iznova, samo u drugom obliku.

Kao ćerka kubanskih i meksičkih imigranata, autorka poseduje samopouzdani interes da istražuje i razotkriva raznolikost života imigranata. Ona na najbolji način na čitaoca prenosi sve nijanse imigrantskih zajednica u SAD i otkriva da privilegija nije rezervisana za bogate, već da je to sistem hijerarhije i moći zasnovan na klasnoj, rasnoj i polnoj podeli koja funkcioniše jednako „dobro“ na Kubi, u Meksiku ili u SAD. Njena knjiga je bogata i ubedljiva, optimistična i puna detalja i boja koje vas lako uvode u priču.

“Ova knjiga je više od priče o dijaspori: ona je priča o najzamršenijim, najčasnijim, najčovečnijim korenima Amerike.”

Roman “O ženama i soli” je kaleidoskopski portret izdaja – ličnih i političkih – koje su oblikovale živote tih izuzetnih žena. Nezaboravna meditacija o izborima majki, baštini uspomena koje one nose i odlučnosti žena koje biraju da iznesu svoje priče uprkos onima koji bi da ih ućutkaju. Ova knjiga je više od priče o dijaspori: ona je priča o najzamršenijim, najčasnijim, najčovečnijim korenima Amerike.

Na Bookmate aplikaciji možete pročitati ovaj živopisni i zadivljujući roman. Gabrijela Garsija, autorka koja je rođena 1984. godine, otvorila je aktuelnu temu, ali na način da vidimo svetlo na kraju tunela. Ovo originalno i zadivljujeće oštro delo stvara nam nestrpljivo iščekivanje njenih novih proznih izdanja.

U središtu romana su žrtve koje su majke podnele kako bi njihove ćerke imale drugačiji život — i bolji. / BookPage

Čitajte

• gabrijela_garsija
• o_ženama_i_soli
• laguna