Nova knjiga, novo putovanje

Branko Anđić je neostvareni klavirista, osrednji teniser i džez meloman. Čitav život je na Dorćolu gde radi na kojem živi životom književnika, novinara i prevodioca. Ovaj vrsni poznavalac Latinske Amerike, napisao je brojne priče i romane. Nedavno mu je u izdanju Lagune izašla knjiga “Na mapi utopije”, dok na Bookmate aplikaciji možete uživati u njegovom delu “Veličina sveta”.

Posle prvog izdanja “Veličine sveta” Vlada Republike Srbije 2011. godine, dodelila mu je nagradu „Miloš Crnjanski“.

Anđić, uživa u tome da radi više stvari istovremeno, zbog čega se sebi često podsmeva; tako je napisao i scenario za argentinski igrani film Fuga de Cerebros (Odliv mozgova), svog prijatelja, reditelja Fernanda Muse. Oduvek čita i piše više knjiga odjednom, što stvara ili smiruje njegovu umerenu neurotičnost. Od toga najviše koristi imaju čitaoci do kojih su dospeli njegovi prevodi mnogih najuglednijih latinskoameričkih autora, poput H. L. Borhesa, M. Vargasa Ljose, K. Fuentesa, H. Donosa, G. Kabrere Infantea, G. Martinesa, S. Šveblin i drugih.

Knjigu, Pola veka sa Borhesom, preveo je Branko Anđić

Čitajte

Veliki poznavalac Latinske Amerike, sastavio je i delimično preveo (sa suprugom Ljiljanom Popović-Anđić) prvu jugoslovensku Antologiju savremene hispanoameričke pripovetke, izbor omladinskih pripovedaka tog kontinenta, Treća obala reke, Antologiju argentinske priče – Borhesova deca – i jedan izbor hirovitih priča Otkačene priče Latinska Amerike, koja je, na njegovo iznenađenje, bila rado i masovno čitana.

Nedavno nas je Anđić obradovao novom knjigom.

Knjiga putopisnih eseja „Na mapi utopije“ inspirativna je i duhovia, a autor u njoj predstavlja gradove i zemlje tri Amerike.

Na nedavno održanoj promociji knjige, Dubravka Dragović Šehović, urednica istakla je da „knjiga ’Na mapi utopije’ krije mnoge tajne koje nam je Branko otkrio i razotkrio. Ovo jesu putopisni eseji, ali ne u smislu bedekera. Ovde pre svega imamo razmišljanje jednog mudrog, načitanog, lucidnog čoveka, uz mnogo duhovitosti, nekad i zajedljivosti. Za nas će Amerika i taj deo sveta uvek biti neki novi svet. Branko je uspeo da dočara koliko težimo utopijama, svi bismo želeli da živimo u nekom savršenom gradu, savršenoj zemlji, savršenoj ulici. Upravo o takvim mestima Branko priča, a njih nećemo naći u bedekerima. To su mesta koja je Branko posetio i koja je na pravi način emotivno doživeo. Mnogo saznajemo i o ljudima koji žive sa one strane okeana, o njihovim razmišljanjima, potrebama, patnjama, željama, koji se razlikuju od nas ili su nam pak neočekivano slični.“

Profesorka Bilbija ističe da je Brankova knjiga „meditativna, (auto)refleksivna, lirska, asocijativna, ali i dinamična“, i dodala: „Branko je znatiželjan i načitan putopisac koji, putujući kroz dve Amerike, dva nova sveta koja do pre nekoliko vekova nisu bila na mapama stvarnosti, krstari sopstvenim idejama, zapisuje ih i deli sa svima nama. Između osećanja i bezosećajnosti Branko će uvek izabrati ono prvo. I učiniće da postane opipljivo. Bez nostalgije, melanholije i žala za prošlim vremenima, nego ushićen što je našao pravu reč za osećanje koje je bilo u njemu i koje konačno ima svoje ime.“

“Branko traga za oazom u mestima u Americi, zadire duboko u ono što je poimanje sveta, mitologija, istorija…”

Tamara Krstić je naglasila da „Branko zna kako ne trošiti reči, već tragati za pravim rečima. Iako čitajući knjigu možete napraviti mapu po toponimima, meni je zanimljiva ta druga, unutrašnja mapa pozicije i egzistencije autora, sa jedne strane, ali zapravo onoga što je egzistencija bilo kog čoveka u savremenom svetu. Branko traga za oazom u mestima u Americi, zadire duboko u ono što je poimanje sveta, mitologija, istorija… Na veoma suptilan način ovi putopisi izmiču definiciji putopisa i približavaju se pravom pripovedanju i priči.“

“Njegova knjiga je kulturološko razmišljanje o mestima u dve Amerike nekoga ko je naš i čiji je jezik – neopipljiv, izdašan i čulan.”

Profesorka Bilbija je primetila i da je „Na mapi utopije“ „ogledalo koje se ne dâ razbiti i koje se uvek prilagodi pogledu onoga ko u njega zaviri. To je knjiga o jurcanju svetom, ali ne glavom bez obzira. Jer Baneta, hroničara svesti, ne drži mesto, tako da kad nađe to mesto-koga-nema (ou-topija), koje je istovremeno i dobro-mesto (eu-topija), on ga omiriše, promisli i naslika rečima. Grčka lingvistička zavrzlama nam je tako ostavila utopiju kao koncept dobrog mesta koje ne postoji, ali zahvaljujući Banetovoj ’Mapi utopije’, mi krstarimo izmedju jave i sna, stvarnosti i mašte, učeći kako se život sastoji u prevazilaženju granica. Njegova knjiga je kulturološko razmišljanje o mestima u dve Amerike nekoga ko je naš i čiji je jezik – neopipljiv, izdašan i čulan – razapet na dva kontinenta i dve hemisfere, i ko nas poziva da prevaziđemo sebe. Da sami sebe nadrastemo.“

Čitajući knjigu „Na mapi utopije“, čitaoci će saznati da je Salvador omiljeni grad Branka Anđića. Odgovor na pitanje „zašto“, bio je kratak: „Mislim da je to katedrala hedonizma.“

Govoreći o knjizi, Branko Anđić je govorio o ljudima koje je sretao, o jednoj kafani na kraju sveta u Andima koju vodi Crnogorac, onima koji su od Bostona napravili katedralu znanju, jedan grad moći koji vlada i vladaće Amerikom.

Svet je nekad veći, a nekad manji, širi i uži, dublji i plići.

Čitajte

Veličina sveta

„Branko Anđić je jedan od onih pisaca koji veličinu sveta meri malenkošću ljudi. Anđićevi junaci dobro znaju da ne mogu kontrolisati ni sve svoje ćelije u organizmu i narediti im da u jednom času jedna od njih ne počne nekontrolisano da se množi, a kamoli veliki svet koji počinje odmah iza njihovih otvorenih kapaka svakog jutra kada ustanu, otvore oči i požele da budu neko drugi. U ovom tragičnom raskoraku naselio se realizam ovog pisca koji u svakom trenutku može da se pročita kao magijski realizam.“ Aleksandar Gatalica

„Jedan roman može biti veliki pričajući naizgled male priče. U ovom velikom romanu, čitav svet ima tačno veličinu iluzija i želja njegovih likova. Istorija jedne zemlje otkriva se kroz porodičnu priču ispričanu osećajno, s puno nežnosti ali nikako sladunjavo. Ona je oštra kad je to potrebno, uvek iskrena, čak i kad boli. Osećajnost, humor, ironija, inteligencija određuju prozu Branka Anđića na uživanje i radost čitalaca.“ Ana Marija Šua

„Tananom setom i izuzetno inteligentnim humorom autor Veličine sveta rekonstruiše jedno minulo doba i svet prošlosti. Sve podseća na zavodljive nežne knjige kakva je Pustinjska borba Hosea Emilija Pačeka ili na filmove poput Bioskopa Paradizo. Sugestivnom prozom i prefinjenim ekspresivnim rešenjima, Branko Anđić oživljava čitavu jednu epohu u svoj njenoj idejnoj složenosti, osećajnosti i običajima. Njegova dirljiva pripovest pulsira nezaboravnim odjecima.“ Giljermo Martines

I da zaključimo upravo rečima Branka Anđića: „Nisam ja birao putovanja, birala su ona mene. Na neka sam morao da odem, na neka nisam hteo da idem, bilo poslom ili sticajem okolnosti. Na neka sam morao da čekam godinama da bi se stekli uslovi.“

• veličina sveta
• branko anđić
• nova knjiga
• latinska amerika
• putovanje