Žene u izdavaštvu – Mina Kebin, Laguna
Prošlog meseca smo započeli seriju intervjua sa ženama u izdavaštvu, i narednih godinu dana donosimo vam svakog meseca po jedan takav intervju. Mina Kebin je diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2002. godine piše za decu i radi kao urednik u nekoliko dečjih časopisa. Od 2006. godine piše i radi za Lagunu kao urednica. Još uvek rado gleda crtane filmove i čita stripove. Za sebe tvrdi da nije pisac već veliko dete koje voli da sa malim drugarima podeli poneku avanturu iz mašte.
Kako ste se okrenuli izdavaštvu?
Sticajem okolnosti. Nakon završetka studija moj prvi posao je bio u firmi koja je imala i izdavačku delatnost, odnosno objavljivala je časopise za decu. Počela sam da pišem za te časopise, a neke od njih i da uređujem. Kolega sa kojim sam radila, a koji je ilustrator, predložio je da napišem slikovnicu koju bi on mogao ilustrovati. Tako je nastao lik Cvećke i dve njene avanture odneli smo u izdavačku kuću Laguna (mi smo radili u zgradi koja je bila prekoputa redakcije Lagune). U razgovoru sa gospodinom Papićem, direktorom i glavnim urednikom Lagune, došli smo do toga da Laguna proširuje redakciju, a ja tražim drugi posao i kockice su se prosto složile.
Šta najviše volite u izdavaštvu?
Mogućnost da sa drugima podelim nove svetove, nove horizonte, dobre priče, nove ideje, emocije…
Da li imate uzora i ko vas inspiriše u izdavaštvu?
U neku ruku – ja sam sopstveni proizvod. Veoma sam mnogo naučila od starijih koleginica i kolega – prevodilaca, lektora i tehničkih urednika. S obzirom na to da sam i urednik redakcije taj deo mojih obaveza je organizacione prirode pa moram biti upoznata i sa drugim poslovima koji su u vezi sa produkcijom knjiga, na primer sa štampom. Kao i sve drugo i izdavaštvo se stalno menja i napreduje, i sa tehničke strane i po pitanju književnih trendova. Nastojim da držim korak sa svim promenama.
Kakva je pozicija žene u izdavaštvu u Srbiji?
Moj utisak je da u izdavaštvu u Srbiji radi više žena nego muškaraca, ali da su vlasnici izdavačkih kuća mahom muškarci. Taj vlasnički odnos je odraz kompletnog stanja privrede kod nas. Kada bude više žena vlasnica firmi uopšte, odnos će se promeniti i u izdavaštvu. Mislim da sposobna žena koja zna šta želi i koja sama nema predrasude i strahove može uspeti u svakom poslovnom okruženju. Ako žena u startu sebe ubedi da neće uspeti samo zato što je žena, onda joj nedostaje samopouzdanje koje je u svetu biznisa neophodno i ključno ma kog da ste pola.
Da li smatrate da je to što ste žena stvorilo barijere u vašoj karijeri? Posebno u dostizanju visokih pozicija?
Nije. Moguće je da sam jednostavno imala mnogo sreće, a možda je razlog i to što se trudim da racionalno procenim svaku situaciju. Posao obavljam profesionalno, trudim se da budem maksimalno korektna i stojim iza svog mišljenja i rada. Važno je i da imate dobre saradnike i da ste otvoreni za nove ideje.
Da li verujete da izdavaštvo u Srbiji podstiče žene da se uključe u ovu industriju? Da li verujete da treba više da se uradi kako bi se podržale žene da dođu na više pozicije u industriji?
Mislim da bi se više žena odlučilo za ozbiljnije poslovne karijere kada bi postojala bolja infrastruktura sistema dečjih predškolskih ustanova i dnevnih boravaka za decu u nižim razredima osnovnih škola. Veći broj državnih predškolskih ustanova sa dotiranim troškovima boravka dece, kvalitetniji edukativni sadržaji u takvim ustanovama, bitno bi rasteretili žene i pomogli bi tome da se žene lakše i više odlučuju za ozbiljnije karijere.
Šta je danas posao urednika velike izdavačke kuće – da li on svojim izborima plasira vrednosti, formira ukus i nudi uživanje u dobroj književnosti, ili je postao mašina koja proizvodi književnost?
Urednici jesu ljudi koji formiraju izdavačku politiku izdavačke kuće. Živimo u vremenu kada se izdavaštvo takmiči sa industrijom zabave. U takmičenju za slobodno vreme naših čitalaca moramo pobediti brojne televizijske kanale i sadržaje na internetu koji mahom nude neopterećujuć ili senzacionalistički sadržaj. U tom smislu postoji i industrija laganih tekstova. Treba napraviti razliku između takvih sadržaja i književnosti, jer književnost ne može da se fabrikuje, ona samo može da se stvara.
Važno je da se urednici zalažu za to da se čitaocima nudi kvalitetan i književni tekst. Moje je mišljenje da su brojne škole kreativnog pisanja dovele do masovne produkcije tehnički korektnih tekstova (struktura dela postavljena kako treba, uzorno odrađena motivacija likova, jezik je korektan, ali priče su šablonske, predvidljive, likovi tipizirani, ne postoji ništa što tekst čini autorski prepoznatljivim). Ovakve knjige su kud i kamo bolji izbor od tekstova koji se sve češće mogu naći na brojnim platformama sa elektronskim samizdatima gde su izdanja koja nude direktno autori ispod svakog kriterijuma – od elementarne nepismenosti pa nadalje. I naravno, spram svega toga imamo književna dela.
Pojednostavljivanje jezika i nametanje grafičke komunikacije kroz elektronska sredstva komuniciranja bitno su osiromašili rečnik čitalaca te su oni sve skloniji tome da radije čitaju tekstove koji su jednako jezički, sintaksički i stilski osiromašeni. Povlađivanje čitaocima na takav način jeste ono čemu bi urednici morali da se suprotstave. To je kulturna misija urednika i izdavača u savremenom svetu i to je prava borba za očuvanje jezika i kulture.
Šta mislite o digitalizaciji knjige? I kakvo je Vaše iskustvo sa servisom Bookmate?
Treba napraviti razliku između elektronskih izdanja i digitalnog izdavaštva u širem smislu. Elektronska izdanja su neminovnost. Očigledno je da, uprkos predviđanjima, objavljivanje knjiga u papirnom obliku nije i neće zamreti. S druge strane, veoma je praktično nositi sa sobom knjige koje su u elektronskom formatu. Ekrani namenskih čitača za elektronska izdanja napravljeni su tako da ne zamaraju oči. Brojni su čitaoci koji rado čitaju na tabletima… Knjige u elektronskom obliku stignu vam na klik, čak i ako je izdavač od kojeg ih kupujete na drugom kraju planete. Elektronski format knjige nesumnjivo ima svojih prednosti.
Ono što je loše u elektronskom izdavaštvu je to što danas svaki skriboman može sebe proglasiti za pisca i bez ikakvog kritičkog otklona prodavati svoj tekst pod plaštom književnog dela na platformama koje same po sebi nisu izdavačke kuće, ne kontrolišu sadržaj i kvalitet teksta, pa čak i ne traže elementarnu pravopisnu i gramatičku tačnost teksta koji se preko platforme plasira.
Mislim da je dobro da postoje servisi kao što je Bookmate, koji u saradnji sa prvim izdavačima, čitaocima, nude kvalitetna elektronska izdanja. Drago mi je da je vaša čitalačka baza iz godine u godinu sve veća i što je poverenje vaših čitalaca stvoreno na kvalitetu vašeg rada.
Koja je Vaša omiljena knjiga?
Ovo pitanje je najteže. Ima ih više kojima se često vraćam. Ali mogu da vam kažem koja je knjiga bila presudna da zavolim književnost – to je roman Čovek amfibija ruskog pisca naučne fantastike Aleksandra Beljajeva. Imala sam jedanaest godina kada sam je pročitala i od tog trenutka dečja biblioteka u Somboru je postala moja druga kuća.
Imate li neki savet za druge žene koje žele da uspeju u izdavačkoj industriji?
Ako imate znanje imajte i samopouzdanje, najbolji argument u vašu korist je kvalitet vašeg rada.