Ulazim u godine u kojima ljudi oko mene intenzivno počinju da preisputuju svrhu života. Odrastajući uz babu i dedu možda sam prerano postala svesna činjenice da ćemo svi ostariti, ako nam se posreći, da ćemo svi biti nemoćni i umorni, ali i da nam dobra penzija treba koliko i dobra svrha. U suprotnom, dočekaju nas mučna pitanja koja smo zanemarivali. Čemu sve? Nismo postali bogati ni slavni. Nismo postali astronauti ni pop zvezde. Oni koji su postali zvezde otkrili su da to ne izgleda onako kako su zamišljali. Filozofija je majka svih nauka, ali i svih muka ako je otkrijemo prekasno, kad smo umorni da bilo šta učimo iznova i da se menjamo iz korena.
“Zar nije poenta znanja da ne idemo kroz život kao volovi?”
Na raskrsnici smo na vratima starosti, ali i kad deca treba da krenu u školu. Kako ih pripremiti za svet? Da li im usaditi ljubav prema znanju u zemlji koja znanje ne ceni? Onda će otići odavde ili će nam ceo život prebacivati što smo ih navukli na idealizam, u svetu u kom samo snalažljivi prolaze. Internet je pun ljudi koji reklamiraju kurseve kao obećanje blagostanja i govore o fakultetskom obrazovanju kao nečemu što ne garantuje uspeh. Ne znam kako smo došli do toga da smo izgubili svest o funkciji znanja i obrazovanja, ali jesmo. Poenta učenja i čitanja nikad nije bila plata. Ne znam kako smo uspeli da dođemo do stadijuma pogubljenosti u kom se ono znanje, koje ne garantuje pare, tretira kao bezvredno, ali jesmo. Zar nije poenta znanja da ne idemo kroz život kao volovi?
Učimo prirodne nauke da bismo imali svest o prirodi čiji smo deo, da bismo znali da zgradi treba armatura, da ne bismo krenuli kamionom preko drvenog mosta i završili u reci, da ne bismo sipali vodu na vrelo ulje i ostali bez oka. Izučavamo društvene nauke da bismo razumeli prirodu ljudskog ponašanja i razmišljanja, da bismo razlikovali masu od individualaca, da nas ne bi plašila i punila mržnjom svaka različitost, da bismo prepoznali toksične osobe, da bismo imali kompas u potrazi za svrhom i razumeli svoju ulogu u porodici, ali i u firmi, državi, na planeti. Najzad, izučavamo ekonomiju i pravo da bismo umeli da se snađemo u sistemu u kom živimo i da ne bismo bili njegove žrtve.
Znanje je svetlo, bez kog kroz život idemo kao po mraku, nagađamo, gledamo tuđe živote, puštamo da nas frustriraju umesto da izvlačimo pouke. Kad imamo znanje, onda ne može da nam se desi da nam u godinama preispitivanja, neki Toni Robinson svojom „filozofijom o sticanju finansijske nepokolebljivosti“, pokoleba kompletnu moralnu i emocionalnu osnovu života. Ako znamo ko smo i zašto živimo, Robinson je samo neki čovek, koji vrlo samouvereno piše o trikovima za osvešćivanje finansijskih problema i njihovo rešavanje. Nije mesija, nije Bog, a sigurno nije ni Seneka, iako mu je dosta toga pokrao.
“Niko nam ne objasni da je rukovođenje novcem jedna vrsta pismenosti, koja nije namenjena uzvišenima, već može da se stekne kao veština.”
Ipak, prečesto idemo kroz život bez razumevanja gradiva koje nam je dato u osnovnoj školi. Možda zato što nas u osnovnoj školi ne uče svim znanjima koja su osnovna, pa lako odbacimo i ona koja jesu. Niko nam ne objasni da je rukovođenje novcem jedna vrsta pismenosti, koja nije namenjena uzvišenima, već može da se stekne kao veština. Istina, ona strahovito utiče na kvalitet života, naročito kad je nemamo. Svako ko nije imao novca za detetovu ekskurziju zna kako taj uticaj izgleda.
Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu, normalno. Isto tako i siromašan čovek ima samo jednu želju, zbog koje se lako odrekne onih 999 koje su mu ostvarene, pa i odbaci vrednosti koje ima u nestabilnim vremenima.
Snalažljivost je važna, ali bez znanja ni njene plodove nećemo umeti da cenimo, niti ćemo umeti da je praktikujemo tako da nam ne uništi ostale komponente bez kojih život nema smisla. Zdravlje, znanje, emocionalna i duhovna ispunjenost, finansije. Istina je da nam treba sve i da ne možemo imati sve. Utešna nagrada je da možemo imati ravnotežu. Zabrinjavajuće je koliko to lako zaboravljamo.
