Školska lektira - zadovoljstvo ili obaveza?

Elektronske knjige promenile su naš pogled na čitanje. Danas je dovoljno da imate telefon i zahvaljujući Bookmate aplikaciji možete da pristupite čitavoj biblioteci. Brojne studije su izvedene na temu benefita koje nam čitanje nudi i svi se slažu u jednom da je važno razviti čitalačke navike kod dece mlađeg, ali i starijeg školskog uzrasta, jer upravo su oni budući knjigoljupci.

Ima doduše i onih glasnih, srećom u manjini, koji govore kako je čitanje gubljenje vremena. A deca, željna znanja, oslanjaju se na roditelje, učitelje i traže inspiraciju u njima. Mudar roditelj, i mudar učitelj, nikada neće zabraniti dečiju igru, isto tako, podržaće čitalačku želju. I kao što se deca igraju svakodnevno, mogu i da čitaju svakodnevno, ne zato što je to obaveza, već zato što ih čitanje knjiga vodi u jedan čaroban svet.

Čitanje omogućava da deca razviju svoju ličnost, da shvate šta je dobro, a šta zlo, da istraže druge kulture, razviju svoju socijalnu i emocionalnu inteligenciju, da uz pomoć knjige otputuju širom planete i kritički sagledaju određeno delo. Tako dete gradi svoje životno iskustvo.

“Istina je da će deca radije pročitati neku knjigu po svom izboru, nego zadatu lektiru. Ipak, pokazalo se da su neke knjige u lektiri zanimljive i onda se procenat učenika koji pročitaju takve knjige povećava.”

Decembar nam uveliko miriše na zimu, što znači da je i škola dobrano ušla u domove svih onih koji imaju decu školskog uzrasta. A sa školom u domove stiže i lektira, jer lektira se ne čita u školi, u školi se o njoj priča kada je pročitamo. I tu dolazimo do najveće traume iz školske klupe i večitog pitanja da li je lektira obaveza ili segment školovanja koji nas s ljubavlju opredeljuje putem knjige.

Pre izvesnog vremena pročitala sam jedno istraživanje koje je pokazalo da 44,4% dece školskog uzrasta nerado čita školsku lektiru, i da tek 8,3% sa zadovoljstvom pročita zadato štivo. Iz tog razloga pozvala sam školsku bibliotekarku Ingrid Graorac, kao i učiteljice Dunju Trajković i Jelenu Šarac, iz Osnovne škole “Svetislav Golubović Mitraljeta” da porazgovaramo o školskoj lektiri.

U kojoj meri deca zaista čitaju lektiru?

“Istina je da će deca radije pročitati neku knjigu po svom izboru, nego zadatu lektiru. Ipak, pokazalo se da su neke knjige u lektiri zanimljive i onda se procenat učenika koji pročitaju takve knjige povećava. Na primer, knjiga Anđele Naneti “Kada je moj deka bio trešnja”, pročita oko 80% učenika. Svi bibliotekari vode statističke podatke, tako da su ovi podaci relevantni u obradi istraživanja. Knjiga je emotivna, o dve različite porodice u Italiji, jedna je sa sela, a druga je iz grada. U središtu priče ima problematike o odrastanju, borbi za život, različitosti, ljubavi u porodici. To su sve teme koje zanimaju učenike i shvataju šta knjige mogu da pruže. Druga lektira, koja je izborna, a nadamo se da će postati i redovna na spisku, je knjiga Jasminke Petrović “Leto kada sam naučila da letim”. U pitanju je sedmi razred, a tada je teže stvoriti čitalačke navike. Mada, školski bibliotekari ne odustaju od te misije.” - kaže Ingrid Graorac.

U velikom procentu, više od 70% dece radije će pročitati knjige po preporuci i nekom sopstvenom izboru, nego one koje su na spisku obavezne lektire. Razlozi za to su, prema izjavama dece, neprilagođenost literature njihovom uzrastu i neusklađenost sa njihovim interesovanjima.

Koje teme interesuju današnju decu u uzrastu od prvog do četvrtog razreda?

“Oduvek su decu na uzrastu od prvog do četvrtog razreda interesovale avanture, uzbudljive priče o hrabrim junacima koji se upuštaju u avanture istraživanja ili spasavanja sveta, otkrivanju tajni, rešavanju problema… Postoje razni serijali knjiga kao što je ”Kućica na drvetu” ili “Isidora Mun”. Dečake malo više interesuju knjige koje govore o letenju, sportu, vozovima (Laguna – edicija Korak po korak). Veoma me raduje što se deca interesuju za srpsku istoriju, koja im je približena kroz mnoge knjige pisane za njihov uzrast, koje obiluju ilustracijama i iz kojih mogu da saznaju nove reči i istorijske činjenice.” - ističe učiteljica prvog razreda, Dunja Trajković.

Od izuzetnog je značaja da se u ranoj fazi obrazovnog procesa razvije kultura čitanja, a ne tako mali broj učenika osnovnih škola pruža otpor prema lektiri. I Ministarstvo prosvete već godinama ima problem sa odbacivanjem određenih knjiga kao “prevaziđenih”.

“Samo neko sa širokim spektrom poznavanja književnosti može da uvede decu u svet knjige.”

Kako deci približiti određenu knjigu, a da im ne povlađujemo?

“Ako je vaše dete jedno od onih koji ne čitaju sa puno volje moraćete da uložite malo više vremena i mašte kako biste mu približili čitanje. Pre svega deci treba približiti knjigu, čitanjem priča koje oni vole ujutru ili pred spavanje, zajednički izabrati knjigu određene teme, korica.. zajednički čitati i uživati, a ne preporučivati film umesto knjige ili da roditelji prepričavaju sadržaj. Potrebno je motivisati ih tako što će povezati svoje putovanje na planinu, more, odlazak u park ili na rođendan sa tematikom u knjizi i tako im približiti životne događaje. Smatram dok deca ne nauče da čitaju, mogu da čitaju zajedno sa odraslima, ali je važno da se usredsrede na  štivo koje im se dopada i tako izborom teme, ilustracija, boje itd. zavole čitanje knjiga.” - ističe učiteljica četvrtog razreda, Jelena Šarac.

Rečenica „Mrzim da čitam lektiru!“ verovatno je bar jednom odjekivala u domovima u kojima su deca školskog uzrasta. Čitanje lektire ponekad, ili često, teško pada današnjim osnovcima. Uz mnogo obaveza i zadataka, čini se da malo vremena ostaje za čitanje. A još ako je čitanje obaveza i sistemski nametnuto, to dodatno opterećuje. I tu deca pribegavaju gledanju filmova, čitanju recenzija, ili im tate i mame prepričavaju knjigu po sećanju, ako su je nekada pročitali.

Na koji način usmeriti čitalačke korake kod osnovaca, a da im ne uskratimo slobodu izbora teme?

“Moj odgovor bi bio opširan kada bih počela od problematike ko radi u školskoj biblioteci. Pokazalo se da je najbolja osoba ona koja je zaista školski bibliotekar i koja je diplomirani profesor književnosti. Samo neko sa širokim spektrom poznavanja književnosti može da uvede decu u svet knjige. Zašto? Zato što je takva osoba obrazovana i elokventna i daje deci uvid u književnost. Na časovima u školskoj biblioteci najveće ushićenje deca dožive kada im date uvid u, na primer, grčku mitologiju, za deset minuta. To su današnje generacije, a mi moramo da se prilagođavamo vremenu. Vi im ispričate o najvažnijim grčkim junacima, šta je važno u tim pričama. Na neki način ih probudite svaki put kada uđu u školsku biblioteku. Ista priča je i sa knjigama. Skoro sam imala četvrti razred u školskoj biblioteci, na njihovo pitanje koja je bila moja omiljena knjiga u njihovom uzrastu, moj odgovor je bio “Hajdi”. Ukratko sam im ispričala o čemu se sve radi u knjizi. Sledeće nedelje celo odeljenje je došlo da pozajmi knjigu “Hajdi”. To je pokazatelj da interesovanje za knjige ne pripada prošlom vremenu, već je samo bitan pristup. Proces čitanja je mnogo lakši kada vas drži motiv da pročitate knjigu. Tu je sada ključ za usmeravanje dece ka knjizi. Pristup. Prvo ih zainteresujete, onda usmeravate. Mi im nikako ne uskraćujemo slobodu izbora tema, ako im pokažemo da je svaka knjiga interesantna na svoj način. Knjige nas uče o životu, ima mnogo tema u njima, Ako neko voli knjigu o životinjama trudimo se da biramo knjige u kojima su životinje glavni likovi. Hit u našoj biblioteci je knjiga “Prvo letovanje jednog mačka”, autorke Vesne Vidojević Gajović. To znači da knjiga ne mora da bude enciklopedija, već roman sa avanturama. Tako ih usmeravate da uče mnogo više.” kaže Ingrid Graorac.

“Sa decom treba i razgovarati o pročitanom, proveriti njihov doživljaj dela, postupke likova i sl., objasniti delove ukoliko ih ne razumeju. Tako se razvija kritičko mišljenje kod dece, kreativnost, maštu…”

Na samom početku školovanja, deca se susreću sa lektirom, jer u uzrastu od 6, 7 godina, oni već imaju sposobnost da dožive i sa razumevanjem shvate sadržaj teksta. Lako zapažaju interesantne događaje, a sposobni su i da odrede moralne i etičke vrednosti. Posebno je naglašena imaginacija i prepoznavanje emocija. Kasnije tokom školovanja, kroz književnost i lektiru deca razvijaju govorni i poetski sluh određenog dela, sposobni su da prepoznaju asocijaciju, redosled događaja i prepoznavanje glavnih i sporednil likova. Mogu da shvate uzročno posledične veze i da daju zaključak o osobinama junaka dela o kojem se govori.

Pesme čika Jove Zmaja pravo su blago naše književnosti koje se prenosi sa generacije na generaciju i ostaje neizostavni deo detinjstva svakog čoveka s ovih prostora.

Čitajte

Kako da dete zavoli prvo knjigu, a onda i lektiru?

Dunja Trajković smatra da se ”Ljubav prema čitanju i knjigama razvija od najranijeg uzrasta. Roditelji su ti koji prvi čitaju deci slikovnice, najčešće pred spavanje. Sa decom treba i razgovarati o pročitanom, proveriti njihov doživljaj dela, postupke likova i sl., objasniti delove ukoliko ih ne razumeju. Tako se razvija kritičko mišljenje kod dece, kreativnost, mašta… Poznato je da deca u mlađem uzrastu, kojima roditelji čitaju, brže i lakše nauče da sama i čitaju i pišu, imaju bogatiji rečnik i lepše se izražavaju, kroz knjige uče da razmišljaju, a postoje i neka istraživanja koja kažu da čitanje blagotvorno deluju na psihičko zdravlje.

Dobro je  i takozvano učenje po modelu. Deci treba davati primer svojim ličnim ponašanjem i interesovanjem za sve, pa i za čitanje. Iako ne umeju na tom uzrastu sama da čitaju, tražiće da im se čita. Kasnije, kada savladaju tehniku čitanja i sami će rado uzimati knjigu.

Kada je reč o lektiri… Pa… Zapravo je isto. Učitelj je taj koji čita deci, koji im približava književno delo, koji sa njima razgovara o pročitanom, razvija kritičko razmišljanje… Načinom na koji učitelj predstavi, na primer, odlomak iz neke lektire, može da bude od velikog značaja za buđenje znatiželje kod učenika da sami nastave i rado pročitaju nešto što je ”obaveza”. Ako je delo približeno na zanimljiv, inovativni, drugačiji način, deca će rado prihvatiti čitanje i lektire.”

Današnja deca uživaju u tome da samo drže telefon. Tu na scenu stupaju elektronske knjige i lektira koju deca mogu da čitaju na Bookmate servisu. Na ovoj popularnoj aplikaciji u ponudi je više od 250 naslova školske lektire. Da bi u potpunosti razumeli srpske narodne priče, moramo da upoznamo narod, tradiciju, istoriju Srbije. Na Bookmate aplikaciji deca Srpske narodne bajke, Epske pesme, Srpske narodne pripovetke itd… mogu i da slušaju, dok crtaju nešto za likovno ili rade manje zahtevan domaći.

Nešto više od četvrtine đaka čitanje lektire zamenjuje gledanjem filma, što je problem na koji ukazuje i većina nastavnika i profesora Srpskog jezika i književnosti. Kako vi gledate na gledanje filmova umesto na čitanje knjiga?

Ingrid Graorac kaže da ”To može lako da se reši. U doba kovida ja sam imala gugl učionicu. Tako sam komunicirala sa učenicima. Tu sam postavljala lektire u pdf formatu. U komunikaciji sa učenicima, saznala sam da mnogi odgledaju film, ali sam ih ubeđivala da film nije nikada isti kao knjiga. Jedan od retkih filmova gde je urađena dobra ekranizacija knjige je ”Tom Sojer”, to sam im i nagovestila. Onda smo započeli konverzaciju na tu temu i dišli smo do zaključka da treba da pročitaju knjigu, a onda da odgledaju film i da pričamo o utiscima. To je rezultiralo njihovim mišljenjem da mnogi događaji iz knjige nisu prikazani na filmu, i ako je to dobra ekranizacija. Ista priča je i sa knjigom “Hari Poter”. Deca imaju želju da otkriju šta to nema u filmu, a to je način da pročitaju knjigu. Moje mišljenje je, a i svih svetskih školskih bibliotekara, da ne možemo da sprečimo gledanje filmova koji su napravljeni prema knjigama, ali da možemo da probudimo interesovanje za iste te knjige. Mnogo je takvih knjiga. Skoro smo radili projekat na temu knjige “Čarobnjak iz Oza”. Rezultat je i da su gledali film i čitali knjigu. Ta ”igra” da pronađu šta u knjizi ima više, nego na filmu je dovela do toga da oni upotpunjuju svoje obrazovanje. Trend u mnogim svetskim školskim bibliotekama je da se na oglasnim tablama ocenjuju filmovi koji su urađeni prema knjigama. Da bi učenik bio sposoban da učestvuje u ovom ocenjivanju, on treba da pročita knjigu. Za kraj, mogu da kažem da je knjiga jedna vrsta umetnosti, a film druga, udružene ostvaruju široko obrazovanje. Insistiranje na razlici između knjige i filma, vi stvarate potrebu da dete pročita knjigu.

Doroti se spremi za put, obu srebrne cipelice, uze korpu sa hranom i sa Totom krenu stazom od žute cigle hitajući prema Smaragdnom gradu...

Čitajte

Da li se i deca mlađih razreda oslanjaju na priču koju vide na filmu?

Jelena Šarac napominje da se ”Deca u većoj meri oslanjaju na priču iz filma, jer im gledanje filma oduzima manje vremena i slika i zvuk su im primamljiviji od čitanja. Vlada mišljenje da će i na filmu videti sve što je bitno i neće se mučiti da pročitaju knjigu, pogotovo oni koji nisu tako dobri čitači. Nema dovoljno strpljenja za čitanje knjiga.”

Zbog postojanja filma 2019. godine iz lektire je izbačena Zona Zamfirova, pošto je film toliko popularan da učenici uopšte ne čitaju tu lektiru.

Da li ste nekada sa decom razgovarali o sličnostima i razlikama između književnog dela i filma?

“Razgovarali smo o tim razlikama, a i o značaju filma i knjige. Ako želimo da deca pročitaju knjigu, a ne da odgledaju film, ističemo da kroz čitanje razvijamo kulturu govora, pismenost, koncentraciju, susrećemo se sa puno opisa, bogatimo rečnik, možemo da razmišljamo, vraćamo se na pojedine rečenice, kritički razmišljamo itd. Takođe i filmovi imaju svojih prednosti, ali ovde je akcenat na čitnju, pa smo prednost dali knjizevnom delu.” istakla je Jelena Šarac.

Nova digitalna era skratila je pažnju učenicima na svega 10 minuta. Zato je potrebno promeniti pristup, medije, način učenja i vrednovanja.

Kakvo je vaše mišljenje o elektronskim knjigama i da li mislite da se čitanjem sa ekrana smanjuje doživljaj pročitanog dela?

“Razumem potrebu da se ide u korak sa napretkom tehnike i tehnologije. Svakako da elektronske knjige imaju svojih prednosti, počevši od velikog broja naslova na samo jednom uređaju, od spašavanja drveća (što mi je posebno drago). Do sada sam samo jednom pročitala elektronsku knjigu, a razlog je bio što nisam mogla da je nađem u fizičkom obliku, što je još jedan plus za elektronske knjige. Ipak, ako mogu da biram, radije ću odabrati knjigu u papirnom obliku. Osećaj u rukama, miris papira, zvuk okretanja listova… jednostavno su to one stvari koje čine čitanje, koje stvaraju doživljaj zajedno sa sadržajem koji se čita.” zaključila je Dunja Trajković.

Prvaci, prema obrazovnom planu, kroz igru, crtanje i pevanje obrađuju pesme Dragomira Djorđevića, Pere Zupca, Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Gvida Tartalje. Čitanje je izuzetno važno u imaginarnom smislu i divno je videti mališane kako se izražavaju o onome što su pročitali.

S posebnim ponosom predstavljamo reprint prvog izdanja prve knjige Duška Radovića, Poštovana deco iz 1954. godine.

Čitajte

U okviru obavezne školske lektire neprikosnoveno dominiraju veliki kanonski romani. Takva dela su značajna jer kod dece razvijaju vokabular i čitalački ukus. Zato je od izuzetne važnosti intenzivno čitanje, jer pored pismenosti, čitanje utiče i na kasniji kvalitet života. Čitanje školske literature je izuzetno važno, šta god mi mislili ili istraživanja pokazivala, zato je važan zadatak nas odraslih da osmislimo načine kako da učenike motivišemo da čitaju.

Starac i more, najznačajnije delo Ernesta Hemingveja, priča je o kubanskom ribaru tokom trodnevne borbe za goli život na otvorenom moru.

Slušajte

Mali princ je knjiga za male i velike... Napisana poput bajke, ona otkriva utopijski svet kroz priču o dečaku dospelom sa udaljene i sićušne planete i njegovom traganju za odanošću i ljubavi.

Slušajte

• lektira
• elektronske knjige
• film