Kako da lektira ne bude bauk koji vreba sa police?

Nije tajna koliko je čitanje važno. Važno je iz više razloga, prvo podstiče kreativnost, drugo budi maštu, treće pokreće mentalnu aktivnost…i tako bismo mogli da nabrajamo sve benefite čitanja.

“Navika čitanja koja proizilazi iz porodice nosi se kroz čitav život.”

Od najranijih godina decu treba usmeravati na knjige. Dok su sasvim mali treba im redovno čitati, a kad sami nauče tu važnu veštinu, onda im pomozite da pronađu knjige koje su namenjene njihovom uzrastu, karakteru, afinitetima. Navika čitanja koja proizilazi iz porodice nosi se kroz čitav život.

Lektira

Pojam lektira, srećemo u osnovnoj školi. “Lektira je pojam koji se upotrebljava sa različitim značenjima, ali je uvek tesno povezan sa čitanjem. Može se odnositi na samo gradivo, odnosno materijal koji se čita, ali i na sam proces čitanja. Kao proces čitanja može se odnositi na bilo koju vrstu pisanog teksta. U drugom smislu, kao materijal koji se čita, odnosi se na štivo, knjige ili gradivo koje treba pročitati uopšte ili za određeno vreme — na primer u jednoj školskoj godini.“

Reč „lektira” je galicizam, nastao od francuske reči lecture što znači čitanje. Koren je u latinskoj reči lectura, sa istim značenjem.

Postoji zabavna lektira, ali danas ću staviti akcenat na školsku lektiru, koja predstavlja izbor štiva namenjenog određenom uzrastu ili pretpostavlja određeni rok za koji treba da bude pročitana, najčešće tokom jedne školske godine.

Na samom početku školovanja, deca se susreću sa lektirom, jer u uzrastu od 6, 7 godina, oni već imaju sposobnost da dožive i sa razumevanjem shvate sadržaj teksta. Lako zapažaju interesantne događaje, a sposobni su i da odrede moralne i etičke vrednosti. Posebno je naglašena imaginacija i prepoznavanje emocija. Kasnije tokom školovanja, kroz književnost i lektiru deca razvijaju govorni i poetski sluh određenog dela, sposobni su da prepoznaju asocijaciju, redosled događaja i prepoznavanje glavnih i sporednil likova. Mogu da shvate uzročno posledične veze i da daju zaključak o osobinama junaka dela o kojem se govori.

Kako da dete zavoli prvo knjigu, a onda i lektiru

Da biste od bauka, kakvim lektiru predstavljaju, napravili zabavu, evo par predloga.

- Napravite slagalicu, tako što ćete na komadićima papira napisati reči, koje kad se slože daju rečenicu. Tada dete ima zadatak da otkrije iz koje knjige je ta rečenica.

- Pročitajte detetu odlomak. Nakon čitanja dete treba da odgovori o kojoj knjizi je reč. Kada da tačan odgovor, zamolite ga da prepriča ostatak knjige.

- Osmislite sa svojim detetom scenski jedan deo knjige. Nemojte birati ono što ne možete da napravite. Improvizujte scenu, kao da ste u pozorištu. Naučite deo teksta i glumite sa svojim detetom.

- Prethodni predlog možete da osavremenite, ili da ga prevedete u komediju, što će dodatno motivisati dete, a sigurno ćete uživati u smehu do suza.

- Napravite dnevnik pročitanih knjiga. Posle svake pročitane knjige neka dete odgovori na tri pitanja. Šta je tema knjige? Koje zaključke dete izvodi iz pročitane knjige? I koja rečenica mu se najviše dopala iz određenog pročitanog dela? Posle određenog broja pročitanih knjiga, nagradite dete: odlaskom u muzej, novom knjigom, izletom.

Na ovaj način, deca će biti motivisana, jer će kroz igru beležiti pročitano.

“Bookmate aplikacija je sjajna da dete upoznate sa elektronskim i audio knjigama.”

Da bi lektira bila zadovoljstvo, neophodno je da i vi čitate. Trebalo bi da vas dete često vidi sa knjigom i kako u čitanju uživate. Deca uče očima, ono što vide, to primenjuju. Ako ste detetu čitali pred spavanje, velika je verovatnoća da će i samo čitati pred spavanje. Napravite marketing plan, izreklamirajte knjigu poput najbolje marketinške agencije i dozvolite detetu da bira knjigu koju želi da čita.

Knjige su sjajne, ali današnja deca uživaju u tome da samo drže telefon, iskoristite to. Bookmate aplikacija je sjajna da dete upoznate sa elektronskim i audio knjigama. Istražujte internet kako biste otkrili zanimljivosti pojedine knjige ili njenog autora i otkrijte koji žanrovi u literaturi postoje.

Izbor najlepših srpskih pripovedaka.

Slušajte

Predvodnik epohe moderne srpske proze i psihološkog romana.

Čitajte

Čitanje treba da bude zabavna aktivnost u kojoj dete istinski uživa, a da biste to postigli, primenite neki od gore navedenih saveta.

Čitanje nije urođeno, zato su podsticaji veoma važni i korisni za decu. Književni svet je čaroban, ali da bi tu čaroliju dete prepoznalo, važan je pristup.

Izbor knjiga koje su obavezna školska lektira često je predmet rasprave. Ovo pitanje nije jednostavno, ali pravog rešenje nema. “Problem je kako sačiniti izbor dela primeren uzrastu učenika, uzrast učenika je relativna kategorija, jer se ne mogu poreći velike razlike u sposobnostima učenika iste starosne dobi, i pritom se javljaju i velike razlike s obzirom na stepen razvijenosti sredine u kojoj dete raste i iz koje dolazi u školu.“

Većinu pesama iz ovog ciklusa je 1845. godine, objavio Vuk Stefanović Karadžić.

Slušajte

Lektira je često demotivišuća za dete. Život je isuviše dinamičan i brz da bi se našlo vreme za mir, tišinu i koncentraciju koju čitanje zahteva. Digitalni sadržaji su zanimljiviji, brži, a za čitalačke rezultate potrebno je vreme i kontinuitet. Lektira posebno ide protiv čitanja s uživanjem. Mnoga dela su previše kompleksna, jezički preteška, a sadržajem miljama udaljena od dečijeg života, potpuno neprilagođena uzrastu deteta. Lektire su obaveza, i kao po šablonu, moraju da se pročitaju, bez motivacionog objašnjenja i prenošenja doživljaja koje će im lektira pružiti. Decu treba informisati, ali ne nužno terati ih da čitaju prevaziđene tekstove, već im pružiti nova reizdanja u kojima će uživati i sa kojima će moći da se povežu.

Hajduci su jedan od prvih humorističkih romana za decu u srpskoj književnosti, a i dan-danas spadaju u najčitanija i najpopularnija dela kako ovog autora tako i domaće književnosti za decu.

Čitajte

Deci kojoj se ne dozvoli izbor, šalje se loša poruka, da nisu sposobni da izaberu, da je neko „pametniji“ izabrao za njih. Ako želimo da kod dece razvijemo samostalno kritičko mišljenje, onda bi bilo dobro dozvoliti im da određeni deo knjiga izaberu sami.

Književnost je život, govori o životu, o nama samima, pa je logično zaključiti da se sa književnošću možemo lako povezati. Ali, ako na bilo koji način vršimo pritisak na dete, ono će knjigu razumeti kao nešto teško, nerazumljivo, nešto što njemu ne pripada, u čemu se ono ne snalazi. Deci ne možemo nuditi samo klasike. Mnoga deca, danas, umesto knjige gledaju filmove. To nije dobar put ako želimo da razvijemo socijalne i intelektualne veštine kod dece. Ali, prvo decu moramo da motivišemo, da zavole čitanje. Kada dete jednom zavoli knjigu, lako će čitati i klasike.

Jedno od najpoznatijih i najprivlačnijih Dučićevih dela, prepuno zanimljivih i podsticajnih životnih misli.

Slušajte

Remek-delo koje opisuje složenost ljudske sudbine.

Čitajte

• knjiga
• audio knjige
• elektronske knjige
• lektira