Iza velikih dela stoje odluka, volja i veliki entuzijazam pojedinca, a priča Dejana Papića podseća na ostvarenje sna. Dejan Papić, vlasnik i direktor izdavačke kuće Laguna, rođen je 1962. godine u Beogradu. Devedesetih godina, boraveći u Londonu, otkrio je Pračeta. Po povratku u Beograd počinje da prevodi ovog, za mnoge u Srbiji, nepoznatog pisca i, na kraju ga objavljuje 1998. godine. Knjiga “Boja magije” je prva knjiga koju je objavila Laguna, čije police danas krasi više od 4000 naslova, a Papić važi za najvećeg privatnog preduzetnika u Srbiji.
Izdavačka kuća Laguna osnovana je iz ljubavi jednog čoveka prema knjigama, sa namerom da tu ljubav podeli sa onima koji vole da čitaju. Godine 2009. osnovao je knjižarski lanac Delfi, 2013. Radio Lagunu, a 2020. Eden Books. Pokretač je i predsednik Srpskog udruženja izdavača i knjižara. Dobitnik je prestižnog priznanja EY Preduzetnik godine koje dodeljuje međunarodna revizorsko-konsultantska kompanija Ernst&Young i imao je zapaženo učešće kao predstavnik Srbije na svetskom takmičenju u Monte Karlu za EY Najboljeg preduzetnika sveta.
Ekskluzivno za Bookmate Žurnal, pre tačno godinu dana, Robert Čoban, osnivač medijske kompanije Color Press Group, razgovarao je sa Dejanom Papićem, vlasnikom i osnivačem izdavačke kuće Laguna.
Papić je tada istakao: “Čitanje knjiga dobilo je nove vidove u elektronskoj ili audio-knjizi, ali tradicionalni papirni format ima svoje mesto koje neće izgubiti u doglednoj budućnosti.”
Na konstataciju Roberta Čobana da smo “svedoci tehnološke promene koje su promenile način konzumiranja medijskih sadržaja, posebno od 2007. godine, kada su lansirani prvi “pametni telefoni”.” Te da je to ”dnevne novine gotovo potpuno prebacilo na onlajn magazine, u nešto manjoj meri. A čini se da u slučaju knjiga konzumenti i dalje žele da imaju “predmet”, hard copy knjigu koju će kupiti, nekom pokloniti, posle čitanja odložiti kao “trofej” na policu…” usledilo je pitanje: Da li je to samo utisak ili i Vama dostupne globalne, regionalne i srpske statistike to potvrđuju? Podelite sa nama brojke koje imate u ovoj oblasti.
Eletronske knjige svakako predstavljaju budućnost, pa i sadašnjost čitanja. Pojavom prvih elektronskih čitača, kao i onlajn prodavnica, došlo je do veoma brzog rasta prodaje e-knjiga, ali pre svega u razvijenim zemljama Zapada, najviše u SAD i Velikoj Britaniji. U prvih 6, 7 godina izgledalo je da će to postati dominantan format za čitanje. Međutim, trend se, ako tako mogu da kažem, normalizovao, te je sada godišnji rast negde na nivou oko 7%, ali ne nauštrb klasične knjige. Naime, čitaoci su došli do neminovnog zaključka da oba formata imaju svoje prednosti u određenim situacijama ili za određene žanrove tako da danas mnogi čitaoci koriste i tradicionalne i e-knjige. Mit je da nove generacije nerado čitaju papirne knjige. To podaci uopšte ne potkrepljuju. Kod nas se tržište elektronske knjige još razvija. Mnogi izdavači nisu dovoljno prilagodljivi, a ni zainteresovani da produkciju šire i na ovu stranu. Najčešće je to iz straha od piraterije koja ovde predstavlja realan problem, kao i zbog nedovoljne veličine ovog tržišta u Srbiji, pa tako i niske profitabilnosti. Dakle na nama izdavačima je, kao i na samim čitaocima, da hvatamo priključak za razvijenim svetom.
Izdvajamo još jedno zanimljivo pitanje - Kao izdavač knjiga imate posla sa različitim branšama i profesijama - opišite u par rečenica svaku od njih: pisci, udovice pisaca, lektori, urednici, dizajneri, štampari, knjižari, zadovoljni ili gnevni čitaoci…
“Hajde da pokušam”, kaže Papić:
Izdavači - vrsta koja evolluira. Od jedne šarene skupine iz devedesetih gde se, recimo, o autorskim pravima nije vodilo baš previše računa do današnjih profesionalaca koji vrlo pažljivo prate šta se dešava i objavljuje u svetu.
Pisci - što uspešniji to lakši za saradnju i racionalniji.
Naslednici pisaca – bitno im je da imaju poverenje u izdavača da ih neće na bilo koji način izigrati – od finansijskog aspekta, do izgleda i plasmana knjige.
Lektori, urednici, dizajneri – kao i sa svim kreativnim ljudima, potrebno je pranaći prave frekvencije za komunikaciju sa svakim od njih.
Štampari – oni koje rade za Lagunu svakako moraju da poštuju najviše profesionalne standarde. Tako je uvek bilo u našim odnosima.
Knjižari – pojavljivanjem knjižarskog sistema “Delfi” došlo je do uređivanja stanja u ovom tradicionalno rizičnom segmentu plasmana knjige. Naime, Delfi su omogućili izdavačima da sa sigurnošću očekuju da će uzajamne obaveze biti poštovane i računi plaćeni. Danas to izgleda jednostavno, ali malo iskusniji izdavači znaju koliko su problema imali u saradnji sa različitim knjižarama.
Zadovoljni čitaoci – jedna najčešće prilično ćutljiva većina. Ipak, kada se uključe svojim komentarima ili predlozima, vrlo nam pomažu u odabiru novih naslova.
Gnevni čitaoci – kao što samo ime implicira, prilično bučan soj. Mada, srećom, u zanemarljivoj manjini. No, doboro je kada knjige izazivaju reakciju, makar i negativnu. Nije dobro kada se od takvih reakcija na pojedine naslove ne vide desetine vrhunskih koji su objavljeni u istom periodu.
Ceo intervju možete pročitati ovde.