Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće Laguna / foto: IP Laguna
Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće Laguna / foto: IP Laguna
Robert Čoban |

Dejan Papić: Izdavači su vrsta koja evoluira

Robert Čoban, medijski mag, u ekskluzivnom razgovoru za Bookmate Žurnal, sa Dejanom Papićem, vlasnikom izdavačke kuće Laguna

Iza velikih dela stoje odluka, volja i veliki entuzijazam pojedinca, a priča Dejana Papića podseća na ostvarenje sna. Dejan Papić, vlasnik i direktor izdavačke kuće Laguna, rođen je 1962. godine u Beogradu. Devedesetih godina, boraveći u Londonu, otkrio je Pračeta. Po povratku u Beograd počinje da prevodi ovog, za mnoge u Srbiji, nepoznatog pisca i, na kraju ga objavljuje 1998. godine. Knjiga “Boja magije” je prva knjiga koju je objavila Laguna, čije police danas krasi više od 4000 naslova, a Papić važi za najvećeg privatnog preduzetnika u Srbiji.

Laguna je osnovana iz ljubavi jednog čoveka prema knjigama, sa namerom da tu ljubav podeli sa onima koji vole da čitaju. Godine 2009. osnovao je knjižarski lanac Delfi, 2013. Radio Lagunu, a 2020. Eden Books. Pokretač je i predsednik Srpskog udruženja izdavača i knjižara. Dobitnik je prestižnog priznanja EY Preduzetnik godine koje dodeljuje međunarodna revizorsko-konsultantska kompanija Ernst&Young i imao je zapaženo učešće kao predstavnik Srbije na svetskom takmičenju u Monte Karlu za EY Najboljeg preduzetnika sveta.

Ekskluzivno za Bookmate Žurnal, Robert Čoban, osnivač medijske kompanije Color Press Group, razgovarao je sa Dejanom Papićem, vlasnikom i osnivačem izdavačke kuće Laguna, koji govori o počecima, izdavačkoj industriji u vreme pandemije, nagradama, elektronskoj knjizi i problemima u izdavaštvu danas.

Eletronske knjige svakako predstavljaju budućnost, pa i sadašnjost čitanja. Pojavom prvih elektronskih čitača, kao i onlajn prodavnica, došlo je do veoma brzog rasta prodaje e-knjiga, ali pre svega u razvijenim zemljama Zapada, najviše u SAD i Velikoj Britaniji.

Muzička industrija pre 20 i više godina imala je nekoliko izvora prihoda: nosače zvuka (ploče, kasete, CD-ovi), koncerte i festivale i naplatu autorskih prava putem institucija poput SOKOJ-a. Danas su prihodi od nosača zvuka gostovo nestali, koncerte i festivale je usporila ili potpuno zaustavila pandemija, onlajn naplata sadržaja se razlikuje od zemlje do zemlje i od slučaja do slučaja. Kada bismo napravili ovakvo poređenje (2001 - 2021) sa vašom industrijom izdavača knjiga - kako bi to izgledalo?

Treba imati u vidu da je izdavaštvo knjiga znatno starija industrija od muzičke, manje podložna brzim i neočekivanim promenama. Svakako da je čitanje knjiga dobilo nove vidove u elektronskoj ili audio-knjizi, ali tradicionalni papirni format ima svoje mesto koje neće izgubiti u doglednoj budućnosti. U tom smislu ni pandemija nije imala katastrofalne posledice za izdavače i knjižare. Svakako da smo radili u otežanim uslovima, ali rezultati su ipak bili zadovoljavajući. Neke navike se jesu menjale, prvenstveno u načinu nabavke knjiga. Naručivanje iz fotelje je postalo veoma popularno i to je jedan pozitivan trend koji se nastavio i normalizacijom života.

Dejan Papić, osnivač i vlasnik IP Laguna / foto: IP Laguna
Dejan Papić, osnivač i vlasnik IP Laguna / foto: IP Laguna

Svedoci smo da su tehnološke promene promenile način konzumiranja medijskih sadržaja, posebno od 2007. godine, kada su lansirani prvi “pametni telefoni”. To je dnevne novine gotovo potpuno prebacilo na onlajn magazine, u nešto manjoj meri. A čini se da u slučaju knjiga konzumenti i dalje žele da imaju “predmet”, hard copy knjigu koju će kupiti, nekom pokloniti, posle čitanja odložiti kao “trofej” na policu… Da li je to samo utisak ili i Vama dostupne globalne, regionalne i srpske statistike to potvrđuju? Podelite sa nama brojke koje imate u ovoj oblasti.

Eletronske knjige svakako predstavljaju budućnost, pa i sadašnjost čitanja. Pojavom prvih elektronskih čitača, kao i onlajn prodavnica, došlo je do veoma brzog rasta prodaje e-knjiga, ali pre svega u razvijenim zemljama Zapada, najviše u SAD i Velikoj Britaniji. U prvih 6, 7 godina izgledalo je da će to postati dominantan format za čitanje. Međutim, trend se, ako tako mogu da kažem, normalizovao, te je sada godišnji rast negde na nivou oko 7%, ali ne nauštrb klasične knjige. Naime, čitaoci su došli do neminovnog zaključka da oba formata imaju svoje prednosti u određenim situacijama ili za određene žanrove tako da danas mnogi čitaoci koriste i tradicionalne i e-knjige. Mit je da nove generacije nerado čitaju papirne knjige. To podaci uopšte ne potkrepljuju. Kod nas se tržište elektronske knjige još razvija. Mnogi izdavači nisu dovoljno prilagodljivi, a ni zainteresovani da produkciju šire i na ovu stranu. Najčešće je to iz straha od piraterije koja ovde predstavlja realan problem, kao i zbog nedovoljne veličine ovog tržišta u Srbiji, pa tako i niske profitabilnosti. Dakle na nama izdavačima je, kao i na samim čitaocima, da hvatamo priključak za razvijenim svetom.

Kako odgovarate na pitanja - “Da li neko ko je iz ’Baby Boomers generacije’ može uspešno da vodi kompaniju koja treba da proda proizvode ‘milenijalcima’ ili ‘Generaciji 7”. Kao pripadnik “X Generacije” i sam se često suočavam sa sličnim dilemama i pitanjima.

Nikada uspešnu kompaniju ne čini jedan čovek. Ako je Laguna uspešna, onda je to zahvaljujući ljudima koji je čine. Možda najvažniji moj udeo je u tome da izaberem i zadržim kvalitetne saradnike. Novi trendovi donose i zahteve za organizacionim prilagođavanjima, pa se trudimo da na izazove imamo i adekvatne odgovore.

Dejan Papić – EY Preduzetnik godine / Laguna - promo video

Pre dve godine dobili ste priznanje “EY Preduzetnik godine”. Kako to izgleda baviti se preduzetništvom u zemlji poput Srbije?

Ovo je zemlja u kojoj caruju predubeđenja. Prvo sa kojim sam se suočio jeste da se ne može uspeti kao preduzetnik u izdavaštvu i da je to grana industrije u kojoj se u Srbiji u najboljem slučaju može samo tavoriti. Takođe, jedna od opšteprihvaćenih tvrdnji je da se kod nas malo čita. A mi zapravo imamo jedan od najvećih sajmova knjiga na svetu, knjižarsku mrežu koja se neprestano širi, biblioteke koje učlanjuju sve više korisnika… I konačno, te godine kada sam predstavljao Srbiju na svetskom takmičenju za EY preduzetnika godine, Srbija je bila jedina zemlja koje je imala predstavnika iz oblasti kulture. Tako da, ako uložite fokusiranu energiju u ono čime se bavite, uspeh ne može da izostane. A usputne poteškoće mogu samo da vas ojačaju.

Wikipedia navodi da su počeci “Lagune” izgledali ovako: “Početkom 1998. godine, Dejan Papić, koji se u to vreme bavio računarskim programiranjem, preveo je knjigu Terija Pračeta “Boja magije”, kako bi svojoj supruzi omogućio da istu pročita na srpskom jeziku. Međutim, kada je pokušao da kupi prava za knjigu, saznao je da to ne može učiniti kao pojedinac, već da mu je za to potrebna izdavačka kuća”. Možete li da nam ispričate malo detaljnije kako je to izgledalo?

Laguna je nastala kao plod moje ljubavi, pre svega prema jednom piscu i njegovom delu. Reč je, naravno, o Teriju Pračetu. Smatrao sam da je velika nepravda da čitaoci u Srbiji ne mogu da uživaju u knjigama ovog izuzetnog pisca. Preveo sam njegovu prvu knjigu i shvatio da ću morati da osnujem izdavačku kuću, ako želim da taj prevod ugleda svetlost dana. O izdavaštvu, naravno, nisam znao skoro ništa, ali sam znao da moram učiniti sve da “moja” knjiga dođe do što većeg broja čitalaca. Sagledao sam sve segmente koji bi mogli da vode do tog ishoda, počevši od imena izdavačke kuće (“laguna” budi pozitivna osećanja, zgodno je mesto za opuštanje i čitanje, razumljiv je naziv i strancima), pa sve do privlačnog izgleda knjige i dobre reklamne kampanje (u okviru svojih skromnih mogućnosti to je, između ostalog, značilo i da sam lepim plakate za knjigu po hali i stubovima Beogradskog sajma). Rezultati nisu bili spektakularni, ali su bili dovoljno dobri da nastavim da radim dalje i da od zarađenog novca objavim i sledeće Pračetove naslove, koji su dalje omogućili i da razmišljam i o drugim zanimljivim piscima u Laguninom izdanju…

Dejan Papić i Trejsi Ševalije, Delfi SKC Beograd / foto: IP Laguna
Dejan Papić i Trejsi Ševalije, Delfi SKC Beograd / foto: IP Laguna

Kao izdavač knjiga imate posla sa različitim branšama i profesijama - opišite u par rečenica svaku od njih: pisci, udovice pisaca, lektori, urednici, dizajneri, štampari, knjižari, zadovoljni ili gnevni čitaoci…

Hajde da pokušam:

Izdavači – vrsta koja evoluira. Od jedne šarene skupine iz devedesetih gde se, recimo, o autorskim pravima nije vodilo baš previše računa do današnjih profesionalaca koji vrlo pažljivo prate šta se dešava i objavljuje u svetu.

Pisci – što uspešniji to lakši za saradnju i racionalniji.

Naslednici pisaca – bitno im je da imaju poverenje u izdavača da ih neće na bilo koji način izigrati – od finansijskog aspekta, do izgleda i plasmana knjige.

Lektori, urednici, dizajneri – kao i sa svim kreativnim ljudima, potrebno je pranaći prave frekvencije za komunikaciju sa svakim od njih.

Štampari – oni koje rade za Lagunu svakako moraju da poštuju najviše profesionalne standarde. Tako je uvek bilo u našim odnosima.

Knjižari – pojavljivanjem knjižarskog sistema “Delfi” došlo je do uređivanja stanja u ovom tradicionalno rizičnom segmentu plasmana knjige. Naime, Delfi su omogućili izdavačima da sa sigurnošću očekuju da će uzajamne obaveze biti poštovane i računi plaćeni. Danas to izgleda jednostavno, ali malo iskusniji izdavači znaju koliko su problema imali u saradnji sa različitim knjižarama.

Zadovoljni čitaoci – jedna najčešće prilično ćutljiva većina. Ipak, kada se uključe svojim komentarima ili predlozima, vrlo nam pomažu u odabiru novih naslova.

Gnevni čitaoci – kao što samo ime implicira, prilično bučan soj. Mada, srećom, u zanemarljivoj manjini. No, doboro je kada knjige izazivaju reakciju, makar i negativnu. Nije dobro kada se od takvih reakcija na pojedine naslove ne vide desetine vrhunskih koji su objavljeni u istom periodu.

Bili ste učesnik panela izdvača knjiga na našoj konferenciji “Book Talk” od 2015. do danas. Šta ćete ove godine na ”Book Talk”-u izneti kao najveći problem u vašoj industriji danas?

Pre svega, “Book Talk” je jedinstveni događaj na našoj kulturnoj sceni, kome želim još mnogo uspešnih inkarnacija. Izuzetno je korisno kada možemo da ukrstimo mišljenja o najrazličitijim temama koje se tiču knjige i čitanja. Čini mi se da počinjemo da uočavamo nestašicu kvalitetnih kadrova. Bilo da je reč o dizajnerima, knjižarima ili IT stručnjacima, sve je teže pronaći prave i dovoljno stručne saradnike. A to svakako nije samo problem izdavaštva.