Slučajni susreti koji menjaju život

Imajući u vidu radoznalu stranu moje ličnosti, i činjenicu da retko kad uspem da se obuzdam i ne gvirnem na sam kraj neke knjige, u startu sam znala da ova priča pokriva jako bitnu, možda čak i tabu temu, a to su psihička lomljenja unutar samog čoveka koja su toliko eksplozivna da nekada nagnaju i na pomisao ka samoubistvu. Nedavno je kružila jedna fotografija na društvenim mrežama koja mi se urezala u pamćenje, a tiče se upravo ove teme. Na navedenoj fotografiji prikazana su nasmejana i vedra lica određenih poznatih ličnosti koje su same sebi oduzele život. Naslov fotografije glasi: „This is what depression looks like“. Možda ću zvučati sada malo kliše, jer je ova fotografija pomalo i banalna, ali zaista, ZAISTA, nikada ne možemo znati šta se zapravo krije iza osmeha nama bliskih ljudi, prijatelja ili slučajnih prolaznika. I sama sam nebrojeno puta prikrivala sopstvene unutrašnje demone, brige i anksiozna razmišljanja širokim osmehom i rečima: „Ma, nije mi ništa“. Pogrešno. Ne treba da i dalje bude tabu tema pričati javno o posećivanju psihijatra ili traženju stručne pomoći, niti bilo koga treba da bude stid da se drugome obrati za pomoć. Tačno je da živimo u svetu konzumerizma, u kom je empatija zauzela neko od poslednjih mesta u međuljudskim odnosima, ali i dalje smatram da revolucionarne promene (pa čak i one sociološke) kreću od pojedinca. Hajde da budemo upravo ti pojedinci.

Kada je reč o Bakmanovim „Uznemirenim ljudima“, ova knjiga na jedan parodijom obojen način prikazuje svu različitost unutrašnjih demona pojedinaca koji svi na prvi pogled deluju u potpunosti zadovoljni svojim životima. Ono što sve njih, slučajne saputnike, povezuje jesu jedan most i jedna talačka kriza.

Knjigu možete pročitati na servisu Bookmate

Čitajte

Nedavno sam na svom instagram nalogu podelila preliminarne utiske o ovoj knjizi. Tako, navela sam da ono što mi se u svemu ovome nije dopalo jeste prenaglašen humor, koji na momente podseća čak i na parodiju, kao i likovi koji kao da su svi do jednog pomalo tupavi, imaju poremećaje pažnje i prenaglašenu hiperaktivnost. Međutim, kada sam završila sa čitanjem knjige, čitava ta parodija i tupavost Bakmanovih likova bili su mi apsolutno na mestu, jer mi je priča na samom kraju ponudila objašnjenje takvog postupanja, koje sam ja oberučke prihvatila i kao takvo usvojila.

Ako ste do sada pročitali neko Bakmanovo delo, biće vam bliski i likovi stvoreni u „Uznemirenim ljudima“, budući da većina poseduje one za Bakmana već opštepoznate karakterne i starosne osobine u kreiranju književnih junaka. Tako je, biće i klišea, predvidivosti u radnji i postupanju likova, patetike, dramatičnosti i prenaglašene upotrebe citata, ali s druge strane, biće i onih momenata koji mogu čak i da promene način na koji ste do sada gledali na slučajne prolaznike, na ljude čiji kaputi se na ulici samo ovlaš očešu o vašu torbu.

„Možda smo se danas žurno mimoišli u gužvi i nijedno od nas nije to primetilo, a tkanina vašeg kaputa se preplela sa mojom samo na tren, a zatim smo se udaljili. Ja ne znam ko ste vi. Ali kada večeras budete stigli kući, kada se ovaj dan bude završio i noć nas obavila, dozvolite sebi da duboko udahnete. Jer uspeli smo da savladamo i ovaj. A sutra dolazi sledeći“.

Bakman ovom knjigom pokriva više uzroka depresije, ali se bavi i njihovim posledicama. Tako, on pominje ekonomske krahove, krize, bankarske poslove, poroke, međusobno nerazumevanje, strah da se ispolji sopstvena ličnost zbog eventualnog neprihvatanja okoline, žudnju za osobom koja deli ista interesovanja kao i vi, pogrešne odluke, životne propuste i mnoga druga, egzistencijalno važna pitanja.

„Na kraju karijere ljudi traže smisao, a na njenom početku traže neki cilj“.

Obično mi se događa da tokom čitanja neke knjige, koja još uvek nije ekranizovana, zamišljam kako bi likovi i pojedine scene izgledale na filmskom platnu. Međutim, kada je u pitanju ova knjiga, sve vreme sam imala utisak kao da sam upala u neko maleno pozorište i da iz prvih redova gledam predstavu i smenjivanje Bakmanovih likova na sceni.

„U tome je moć književnosti, znate, ona ume da bude nalik na ljubavna pisamca između ljudi koji su u stanju da objasne sopstvena osećanja samo tako što ukazuju na tuđa“.

Ukoliko vam je ova knjiga na bilo koji način pomogla da malo bolje razumete svoja, ali i osećanja i postupanja drugih ljudi, njen zadatak je uspešno obavljen.

I za kraj, ako vam je potrebna pomoć, možete pozvati SOS liniju za prevenciju samoubistva na broj 011/7777-000 u bilo kom trenutku, ili centar „Srce“ na broj telefona 0800/300-303 svakog radnog dana od 15 h do 23 h.

Niste (nismo) sami.

Autor teksta: Deana Malek (@Bookvalna)