Tamara Velkovski nakon završenog Filološkog fakulteta BU, završava specijalističke studije na FPN, Međunarodno humanitarno pravo. Praksu u tom domenu stiče kroz saradnju sa brojnim nevladinim organizacijama, obrađujući teme iz oblasti ljudskih prava kroz različite televizijske formate. Iako je televizija njena najveća ljubav, na čelu digitalnih medija b92.net i prva.rs je 3 godine, gde kao najveći izazov vidi unapređenje digitalnih formata po ugledu na svetske trendove u eri ubrzane digitalizacije, ali i očuvanje profesionalih i etičkih standarda u izveštavanju, posebno imajući u vidu poplavu informacija i dezinformacija, vesti koje nikad nisu bile brže niti brojnije.
Kako su današnje teme izuzetno važne, posvetite pažnju našem razgovoru. Nadamo se da će biti inspirativan.
Kada se nađete na kafi sa drugaricama i dragim ženama, koliko često pričate o tome kako ste? Da li tom temom započinjete druženje ili pak čuvate za sam kraj?
Iako se retko nađem u toj situaciji nažalost, možda baš zato, vreme provedeno sa dragim ljudima uvek bi trebalo započeti upravo tim pitanjem “kako si”. Odgovor koji obično vrlo brzo usledi “dobro sam” ne bi trebalo da bude znak da se časkom pređe na drugu, sledeću, neku mnogo važniju temu, već da zastanemo, oslušnemo i sebe i drage ljude. Kažu da tišinu u kojoj vodimo neke svoje borbe nakon što smo svima stavili do znanja da smo dobro čuju ipak samo nama najbliži ljudi, najbliži srcu, bili oni porodica ili prijatelji, pa odatle i ovaj projekat #kakosi kao podsetnik da to pitanje češće postavljamo, ali i da istrajnije tražimo odgovor.
Svedoci smo promena u čitavom svetu poslednje dve godine i to na mnogo nivoa. Da li je naše mentalno zdravlje ugroženo više nego ikada ranije i koliko glasno se o tome priča?
Pandemija je nesumnjivo unela promene u naše živote. Procene stručnjaka sugerišu da se za 10-15% svetske populacije život zapravo nikada i neće vratiti u normalu, prevashodno bazirajući te podatke prema uticaju pandemije na mentalno zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija pozvala je na globalnu transformaciju zaštite mentalnog zdravlja u uvodu najvećeg izveštaja o stanju mentalnog zdravlja u svetu od početka ovog veka. Taj izveštaj pokazuje da su depresija i anksioznost porasle za 25 odsto, i to samo u prvoj godini pandemije korona virusa. Briga za fizičko zdravlje, egzistencijalni strahovi, gubitak bliskih osoba, izolacija – uzeli su svoj danak.
Još jedna velika promena koju je pandemija nametnula, jeste ubrzana digitalizacija, dodala bih – u svakoj sferi života, što će nas vratiti na početak priče. Naime, primetno smo postali digitalno vičniji, pismeniji, spremniji da digitalne alate i mogućnosti koristimo u svakodnevnim situacijama. “Uvukla se” digitalizacija u učionicu, radnu sredinu, komunikaciju sa najmilijima, i tu je da ostane. I to nije ono što iznenađuje, pandemija nas je već bila zatekla u toj seobi u digitalni svet. Fascinanatna je brzina kojom nas tamo vodi. I dok se čini da nam je na digitalnim platformama sve dostupnije i na dohvat ruke, zaboravljamo da su nam ljudi dalji, usamljeniji, i tu se vraćamo ponovo na temu mentalnog zdravlja. Da li se o njoj priča dovoljno glasno – pa zavisi gde. U stručnim krugovima, u većim, urbanim sredinama sigurno da. U manjim sredinama nije samo pitanje da li se dovoljno glasno priča o tome, već i ima li sa kim – jedno od pitanja koje ćemo kroz ovaj projekat postaviti na jesen, jeste dostupnost zdravstvene zaštite u domenu mentalnog zdravlja na lokalu.
Akcija „Budi bolja, budi bolje“ pokrenuta je zajedničkim snagama drugih projekata. Koliko žena je spremno da podeli svoje priče, požali se i zatraži pomoć?
Akcija “Budi bolja, budi bolje” deo je krovnog, medijskog projekta #kakosi, koji je infrastrukturno deo portala b92.net, ali koji je po značaju odavno izašao iz okrilja naše medijske kuće. Akciju sprovodimo uz svesrdnu pomoć redakcije Superžena, jer smo junske aktivnosti projekta ciljano usmerili na temu mentalnog zdravlja žena. Kako čitav projekat, tako i konkretno ova akcija, u samom startu privukli su strateške partnere među relevantnim zdravstvenim i drugim institucijama, ambasadore projekta, a potom i veliki broj žena koje nam pišu, a koje sa nama nesebično dele svoja iskustva. Jako je važno istaći – mentalno zdravlje je intima, nije lako podeliti svoju priču, ogoliti dušu, iako to zna da bude lekovito, i pretpostavljam da je to jedan od motiva čitateljki koje se javljaju. Želim da im se zahvalim što su ovaj projekat prepoznale kao adekvatnu adresu i što su nama ukazale poverenje.
Neretko nailazimo na priče o ženama koje gaze jedna preko druge ne bi li prve došle do cilja. Da li je to zaista tako ili su sve više spremne jedna drugoj da pruže ruku i zajedno koračaju?
Probaću ovako da odgovorim. U vremenima kada nam se nespokoj uvukao pod kožu, i kada se čitav svet suočava sa izazovima kao što su pandemija, ratni sukobi, ekonomske krize…. Smatram da nam je kao društvu potrebno više solidarnosti i empatije. Ne bih rekla da su ti pojmovi gender-related, odnosno da se mogu podvesti pod rodne odrednice. S druge strane, ako se dotičemo konkretno razlike u polovima, ono što je ovaj projekat pokazao, takođe i moje iskustvo u radu sa ljudima, žene su spremnije da se otvore, da razgovaraju, da ogole dušu, da podele intimu, da čuju, da vide, da prepoznaju. Govorimo o međuljudskim odnosima. Odatle ne čudi podatak, da su se i u slične akcije našeg portala, uključivale većinski žene. Možda to ostavlja utisak da su solidarnije, da koračaju zajedno, pretpostavljam.
Vi kao direktorka portala B92.net imate priliku da širite svest o tome koliko je važno pričati o mentalnom zdravlju žena. Šta biste Vi kao Tamara Velkovski poručili ženama koje imaju najrazličitije teskobe svakodnevno?
Napomenula bih vrlo važnu stvar, a to je da mi kroz projekat #kakosi i akciju “Budi bolja, budi bolje” ustupamo medijski prostor stručnjacima da adresiraju teme i pitanja koja stižu do nas. Kao odgovoran medij, tvrdoglavo izbegavamo senzacionalizam i klikbejt, posebno u domenu zdravlja, čvrsto se pozivajući na kredibilne izvore i istraživanja. Svaka poruka, savet ili informacija ide sa adrese relevantnih stručnjaka, priče ili ispovesti naših čitateljki objavljuju se u dogovoru sa njima od početka do kraja procesa objave, ne ostavljamo prostor da se poverenje koje smo godinama sticali na bilo koji način naruši ili ugrozi. U tom smislu nemam poruku, samo želju da projekat, ovaj i slični njemu, nađu još značajnije mesto u javnom prostoru.
Šta je to što najviše muči žene, da li su to zdravstveni problemi, porodični, ili pak ljubavni? Da li pristižu i neke priče muškaraca?
Suzdržavajući se da ulazim u detalje priča koje su dostupne na sajtu, s obzirom da nije moje iskustvo, neke zaključke, iako akcija još uvek traje, možemo izvući. Sasvim očekivano, u najvećoj meri su to problemi egzistencijalnog tipa, ili narušena zdravstvena situacija, a neretko egzistencijalni i zdravstveni problemi neumoljivo ukršteni.
Kao direktorka digitalnog medija pretpostavka je da Vam digitalne knjige nisu strane. Šta mislite o čitanju u elektronskom formatu i kakve prednosti ono ima?
Moram da priznam, da živim shodno profesiji i polju delovanja, tako da mi digitalni formati nisu strani. Ipak, dok vesti odavno čitam isključivo na različitim digitalnim platformama, ne vezujući se više ni za pojedinačne medije, već skrolujem kroz agregacije, društvene mreže… Knjiga je za mene nešto sasvim drugo. Poštujem njenu neminovnu evoluciju u elektronski format, ali ja pripadam onoj generaciji koja korice drži u rukama.
Nezavisno od slobodnog vremena, svih naših rutina, rada, svega što nam ispunjava vreme svakodnevno, uvek se ukrade makar nekoliko minuta dnevno za čitanje. Koje to knjige predlažete ženama kao obaveznu lektiru?
Na žalost, nekad mi se čini da je tog vremena sve manje, i da ono mora da se krade. Ljubitelji pisane reči sigurno bi se složili da je izuzetno teško preporučiti jedan pa i više naslova. Niti je svaka knjiga za svakoga, niti za svaki stadijum u životu. Nekim se naslovima vraćamo više puta, neke ranije pročitane doživimo ili razumemo tek s godinama, ali svaka knjiga je iskustvo.
Koliko vas tuđe priče podstaknu da osvestite nešto u Vašem životu? Da li je to češće izražavanje zahvalnosti, više osećaja za ljude u Vašem okruženju ili nešto treće?
Priče drugih ljudih, posebno u domenu o kojem govorimo, a to je mentalno zdravlje, mogu biti podsticaj jedino ako su inspiracija. Smatram to primenjivim i u drugim sferama života. Inspiracija je motor, pokretačka snaga, i nju treba tražiti u svemu.
I za kraj, kakav je osećaj na kraju dana kada znate da ste deo grupe koja čini sve što može da na određeni način pomogne onome ko zatraži pomoć?
Moje kolege i ja, kao medijski poslenici, smatramo obavezom da teme od društvenog značaja učinimo dostupnijim, vidljivijim i prepoznatljivijim. U eri novinarstva kada se sasvim izvesno briše nekada jasna granica između novinara-čitaoca, informacije – dezinformacije, pa i samih medija, u poplavi vesti i trci da se one plasiraju, objave i odmah budu zamenjene novom, ponekad zaboravljamo na još neke važne uloge medija – mediji bi trebalo da budu edukativni i korektivni faktor u jednom društvu. S tim u vezi, obaveza je novinara da u tom pravcu i deluje.