Svi znamo da papirna knjiga posebno miriše, a e-čitač je lakši i na njega može da stane na stotine knjiga. A koje su nevidljive razlike u čitanju tekstova u različitim nosačima? Obratili smo se istraživaču iz Sjedinjenih Država, Lauren Singer Trakman, koja se bavi ovim pitanjem.
S kim smo razgovarali
Moje ime je Lauren Singer Trakman i ja sam docent na Odseku za razvoj i kvantitativnu metodologiju na Univerzitetu Merilend (SAD). Proučavam prirodu čitanja i razumevanja teksta, a moj poslednji rad je o razlici između čitanja na štampanim i elektronskim nosačima. Čitanje proučavam više sa obrazovne tačke gledišta, na primer, kako studenti uče u periodu karantina, kada moraju još više da čitaju sa elektronskih medija.
Razlika broj 1. Fotografsko pamćenje
Iako većina ljudi nema tako dobro razvijeno fotografsko pamćenje, svi mi imamo ono što zovemo „vizuelni marker“. Na primer, u gornjem levom delu stranice knjige piše da je junak trenutno na intervjuu sa još dve osobe, a u donjem desnom delu stranice da je u kupatilu. U ovom slučaju, čitalac će reći: „Pa, dobro, čekaj, to ne može biti. Kunem se da je ovde napisano da je junak bio u intervjuu.“ To je zato što čitalac praktično vidi ono što je pročitao i pamti vizuelno. Ili drugi primer – kada treba da se vratite na grafikon ili šemu koju ste već proučavali, možete vizuelno da predstavite tačno gde se nalazi u knjizi.
Kada čitamo na internetu, nemamo vizuelne markere lokacije, jer ih skrolujemo i gubimo iz vida. Desno, levo ili dole - u ovom slučaju nije važno. Ekran svakog računara i svakog telefona skroluje se drugačije. Dakle, čak i ako počnete da pamtite neke stvari, nakon jednog ili dva skrolovanja dolazite do novog bloka teksta. Kada čitate papirnu knjigu, uvek ćete početi u gornjem levom uglu i okretati stranice istim redosledom.
Stoga, ako se spremate za ispit, bolje je da odštampate tekst sa kojim treba da radite. Ako govorimo konkretno o elektronskoj knjizi, njen raspored takođe utiče na našu percepciju, a izgled u obliku obične knjige može poboljšati ovu percepciju. Ako je moguće, pokušajte da izaberete raspored sa dve stranice umesto dizajna na jednoj stranici - u ovom slučaju ćete imati više opcija za vizuelnu orijentaciju. Ovo će vam pomoći da zapamtite detalje - tako da se savet više odnosi na obrazovni materijal nego na literaturu.
Razlika broj 2. Ponovno čitanje teksta
U jednoj od svojih studija pokušala sam da shvatim koliko podjednako usvajamo materijale koje čitamo sa papira i sa ekrana. Učenicima smo davali određene tekstove i zadatke za njih, svako je imao GoPro kamere na glavi i vremena koliko im je trebalo. Otkrili smo da je čitanje sa elektronskih medija mnogo brže (a da toga nisu ni svesni). I ovo je generalno razumljivo: navikli smo da čitamo tvitove ili naslove na sajtovima sa vestima – sve je to brzo čitanje. S druge strane, prilikom čitanja štampanih tekstova učenici su se češće vraćali glavnoj ideji, povezujući rečenice. Ispostavlja se da je na štampanim medijima veći broj ponovljenog čitanja, ali na internetu ili na ekranu mi, po pravilu, čitamo tekst samo jednom. To ne znači da na internetu čitamo kroz prste, nego verovatno, nismo spremni da se vratimo na ono što smo već pročitali.
Razlika broj 3. Ocena teksta pre čitanja
U jednoj studiji koju sam radila, učenici su čitali odlomak iz udžbenika. Ako se radilo o štampanom tekstu, onda su pre početka čitanja često listali ceo materijal i gledali koliko je veliki, a ako je tekst bio digitalan, onda su odmah počeli da čitaju. Mislim da je ova samoorijentacija pre čitanja logična, želite da znate koliko će trajati, te da tako izaberete odgovarajući stav prema tome. To jest, počinjemo proces rada sa tekstom i pre nego što počnemo da ga dekodiramo. U elektronski tekst se češće odmah udubimo.
Razlika br. 4. Pozadinsko osvetljenje na ekranima
Malo ko zna za ovo, ali pozadinsko osvetljenje na ekranima sa kojih čitamo takođe zauzima deo naše radne memorije. To znači da smo u stanju da pamtimo malo manje kada čitamo sa ekrana računara ili sa iPad-a. Ali tehnologija postaje sve bolja, uređaji prigušuju pozadinsko osvetljenje, Kindle, na primer, ima Paperwhite i druge pozadine.
Razlika broj 5: Veličina ekrana i smetnje
Postoje mnoge studije koje istražuju ne samo razliku između čitanja štampanih i digitalnih tekstova, već i kako percipiramo podatke na različitim ekranima: na tabletu, laptopu, telefonu. Manji uređaji su imali najniže moguće pokazatelje razumevanja u ovim studijama. Mislimo da je to zbog, pre svega, stalnog skrolovanja (teže je držati sam „vizuelni marker“ pred očima). Drugo, i smetnje su takođe važne. Takvi eksperimenti su prilično strogo kontrolisani: prilikom čitanja, ne pojavljuju se nepotrebni prozori, telefon ne vibrira zbog novog mejla ili poruke. U stvarnom životu, na telefonu ima mnogo ometanja, što otežava zadržavanje pažnje.
Razlika broj 6. Emocionalna vezanost
Papirne knjige će uvek ostati tu, između ostalog i zato što imamo emotivnu vezanost za njih koje nemamo za elektronske uređaje. Ljudi vole papirne knjige i ne bacaju ih. To se vidi čak i na mom primeru: već sam se toliko puta selila i svaki put sam nosila sve ove kutije knjiga sa sobom. Nemam takva osećanja prema njihovim digitalnim kolegama.
Istraživanja pokazuju da nemamo vezanost ni za stare laptopove. Na primer, toliko sam pisala na laptopu koji sam koristila za doktorat da je njegova metalna tastatura bila potpuno izbrisana i postala crna. Bilo mi je malo žao da bacim laptop, ali čim je prestao da radi, bacila sam ga. Neki čuvaju školske sveske, ali emotivne vezanosti za razne predmete ili elektronske uređaje, po pravilu, nema. Biće zanimljivo videti za deset godina šta će ljudi raditi sa svojim starim Kindlovima, kada požele da kupe novi, da li će biti emotivno vezani za njih.