„Znaš Jovana, nije mi jasno zašto tebe sve to čudi?!“, rekla mi je Minja dok smo jele sladoled. Tiho sam uzdahnula i ćutala dok mi je objašnjavala. „Ja znam jedan par. Ona se bavi elitnom prostitucijom, on momak ima normalan posao. I zna čime se ona bavi. Svi oko njih to znaju. Danju žive sasvim normalno. Kao i svi drugi. Noću je on odveze kod mušterije i čeka da završi da bi je pokupio. “ ,samo što se nisam zagrcnula dok mi je pričala. Pogledala me je i rekla: „Ne, ne poznaješ ih“. Znala je odmah šta sam pomislila i presekla me je. „Ipak. Njemu ne smeta. Svestan je da je to „samo“ posao. Tako da ti ljubavni problemi o kojima mi pričaš me i ne čude. Oguglala sam valjda na sve to, posle ovako nečeg. I ništa me više ne može iznenaditi.“ Naravno da smo Jovana i ja želeli da znamo o kome to Minja priča i ko je taj ljubavni par. Međutim sa njom nema raspravljanja. Bilo je jednostavno. Morali smo da se zadovoljimo ovim informacijama. Kad je završila svoje izlaganje znali samo oboje da nam više ni reč neće reći pa makar tri dana Jovana na kukuruzu klečala i molila. Nastavili smo da jedemo sladoled i prešli na neke druge teme. A Jovana je na ovaj razgovor skoro pa i zaboravila….
I tako par meseci nakon ovog saznanja Jovana sasvim slučajno uzima u ruke telefon i počinje da čita „Peščani sat“ autorke Tamare Kučan.
Odmah na početku da razjasnimo(verujte i nama dvoma je ovo bilo jako čudno) elitna prostitucija i „obična“ prostitucija nisu,a opet i jesu jedno te isto. U Holandiji je prostitucija legalizovana i uvedena u u radno zakonodavstvo, dok u Švedskoj država nastoji da kažnjava klijente a ne seksualne radnice. Država se tako trudi da ograniči i iskoreni ovaj stari zanat. U Srbiji je situacija kranje kritična i skroz drugačija. Radnice se kažnjavaju a nekad i proganjaju. Pritom se ovde ne misli na estradnu niti elitnu prostituciju jer su one zaštićene kao beli medvedi, ovde govorimo o onom nižem rangu, ženama sa ulice ili preko oglasa.
Pre samog čitanja Tamarinog romana nisam imala ideju kako elitna prostitucija u Srbiji funkcioniše niti kako se ulazi u celu tu priču. Zaista o tome nisam nikada razmišljala. A onda vas Tamara „ošamari“ i uvuče u priču gde otkrivate zapravo sve tajne prostitucije.
Ljudi misle da znaju i da bi mogli da prepozanju ženu koja se bavi ovim poslom. Po našoj glavnoj junakinji nikada ne biste rekli da je uplovila u ove vode i da se bavi prostitucijom. Sara je mlada devojka. Sasvim obična. Uči i studira fiziku. Obožava da rešava zadatke i živi normalnim životom. Najbolja drugarica je zove iz inostranstva i moli za uslugu da ide i da se pretvara da je ustvari ona na intervuju za novu glavnu ulogu u filmu najpoznatijeg reditelja Petra. Međutim od samog početka Petar shvata da Sara nije Sonja i da je između njih dvoje već buknula varnica. Da bi zadržala Petra, Sara se upušta sa njim u čudne igre mačke i miša. Sara glumi. Sara se pretvara da je Višnja. Višnja je Sara. Sara puna samopuzdanja. Sara koja je svesna sebe. Sara je prostitutka. Višnja je prostitutka.
I dok u ljubavnim igrarijama između Sare i Petra nema kraja. Sonja se vraća i da bi pomogla Sari da bar na kratko izbaci Petra iz glave, odvodi je na žurku gde upoznaju tatine sinove koji su pune love. Sara počinje da se viđa sa njim i jedno jutro zatiče koverat pun novca u svom koferu. Dve hiljade evra. Jel se to on nešto zbunio, pogrešio? Dok Sonja pokušava da objasni Sari šta se ustvari dešava, ona nije ni svesna da je već zakoračila i predala se kandžama prostitucije. Od političara,mafijaša do milijardera preko Dubaija, Crne Gore i Hrvatske, Sara prolazi kroz razne situacije. Skupe haljine, jahte i nakit kojima je razni muškarci obasipaju zbog pruženih usliga. I dok joj se novcem i zlatom pune džepovi, Sarino srce ostaje prazno bez Petra.
„Kada bi ljudi život posmatrali kao zadatak iz fizike ili matematike bilo bi manje drame. Uvek postoji rešenje. I uvek se može naći, ako imaš dobru formolu.“
Dok čitate ovaj Tamarin roman shvatate da ustvari ništa o prostituciji ne znate i da je to tako jedna isprepletena mreža obmane, prividnog sjaja, zlata, prodaje tela, novca i droge. Malo je reći da samo bili zapanjeni. Jovana se setila kao da je ceo život nabijala glavu u pesak kao noj i da jednostavno nije videla ovu stranu medalje.
Zaista jako bitna tema. Čini mi se da se u Srbiji retko ko usudi da priča o ovome a tek i da piše o njoj.
Do sledećih izveštaja.
xoxo
AkoMenePitate
Autor teksta: Jovana Adamović (@ako.mene.pitate)