Klasici u književnosti su knjige koje su izdržale test vremena, oživljavane iz generacije u generaciju u novim izdanjima, često dosežući novu publiku kroz adaptacije na filmu i televiziji. Otkrijte klasične romane iz čitavog sveta na Bookmate aplikaciji, gde vam je na klik dostupan klasik koji čeka da ga pročitate.
Dozvolite da izuzetne rečenice koje čitate na društvenim mrežama, a koje su izvorno napisali Džejn Ostin, Čarls Dikens, Silvija Plat ili Oskar Vajld izgrade nove živopisne svetove u vašoj mašti, a zatim i u vašem životu. Od “Procesa” Franca Kafke do “Razuma i predrasuda” Džejn Ostin, klasični romani su uživali trajnu popularnost zahvaljujući svojim adaptacijama u našim bioskopima i na našim TV ekranima. Ako ste nedavno gledali film zasnovan na klasičnoj knjizi, brza pronađite knjigu na Bookmate aplikaciji i pročitajte originalni tekst.
Džejn Ostin bila je engleska književnica. Popularnost je stekla svojim romanima koji kritikuju britansku vlastelu na kraju 18. veka. Ono što je zanimljivo, napisala je svega šest romana koji i danas izazivaju veliku pažnju čitalaca. Džejn Ostin je stvorila sjajne likove, u njenim romanima provejava dosta humora, a za vreme kada je stvarala, možemo reći da je bila ambiciozna i odlučna. Jednom rečju, Džejn Ostin bila je briljantna.
Kao spisateljica očigledno je da ima univerzalnu privlačnost i, kao i svaki veliki romanopisac, i Ostinova se bavila velikim temama književnosti. Teme kojima se bave njeni romani su brak, porodica, seksualna diskriminacija, nejednakost polova, finansije, klasne razlike. Ali, ona sve likove prikazuje kao ljudska bića. I u tome je njena vrednost. Genijalnost je pokazala i pogledom na život, koji predstavlja izuzetnost u njenim radovima.
“Njeni likovi deluju u kontekstu porodice i društva, a njihovi postupci imaju velike posledice. Ono što Ostinova uspeva je da individualni izbor lika o kojem piše prikaže kao nešto mnogo više od ličnog izbora.”
Svi njeni romani u srži imaju porodicu, taj krug se zatim širi na najbliže porodične i društvene veze, da bi na kraju bio obavijen slikom čitavog društva. Njeni likovi deluju u kontekstu porodice i društva, a njihovi postupci imaju velike posledice. Ono što Ostinova uspeva je da individualni izbor lika o kojem piše prikaže kao nešto mnogo više od ličnog izbora. A tu su i posledice tih izbora.
Kada Marija Rašvort izmišljeni lik u romanu Džejn Ostin iz 1814. “Mansfild park”, počini preljubu i napusti svog muža, ona čini društveno samoubistvo. Izopštena, živi u siromaštvu sa ogorčenom tetkom i skoro da nikoga ne viđa. Džejn Ostin je opisala posledicu odluke, kakvu je društvo tog vremena zahtevalo.
Džejn Ostin je velika književnica i jedna od najvoljenijih, posebno u oblasti engleske književnosti. Njeni romani, kao što su „Gordost i predrasude“ i „Razum i osećajnost“, smatraju se klasicima i više puta su adaptirani. Iako odgajana u kulturi koju je javno prihvatila kao „normalnu“, Džejn je mogla da uvidi nelogičnost toga i mogla je da izabere prave reči i likove kako bi drugima ukazala na greške.
Ona je pisala o izuzetnoj poteškoći sa kojima su se žene suočavale i kojima su bile izložene, od nemaštine, do nevolja kojima su bile izložene porodice u kojima nije bilo muškog naslednika. U svojim delima pitala se zašto je samo muškarcima dozvoljeno da nasleđuju, i šta se dešava sa polovinom stanovništva ako se rodi žensko? Majka i otac puni ljubavi uradili bi ono što su uradili gospodin i gospođa Benet, potrošili svo svoje vreme i energiju na to da se njihove ćerke „dobro“ udaju. Ljubav nikada nije ušla u jednačinu, jer je mnogo važnije bilo izbegavati život u siromaštvu i ne umirati od gladi. Učenje manirima bila je stvar preživljavanja, a ne vaspitanja da je to “lepo ponašanje”.
Jedna od najvoljenijih spisateljica, Džejn Ostin, 1815. godine napisala je roman pun nežnih osećanja, humora i ljubavnih intriga, pod nazivom “Ema”.
“Ema” je roman koji sam čitala dva puta, jednom u srednjoj školi, i nedavno kada se pojavila među klasicima na Bookmate aplikaciji. I ono što me je fasciniralo dok sam čitala digitalno izdanje ovog klasika je novi uvid.
Ema je jedan od zanimljivijih likova koje je Džejn izmaštala. Nezavisna, mlada, naivna, Ema je smešna. Ali pre svega, Ema Vudhaus lepa, pametna i bogata i poput nemirne matice za mali uspavani grad u kome živi. Uživa u seoskom provodadžisanju, mešanju u tuđe živote i samo radi zabave uporno pokušava da spoji slobodne muškarce i devojke koji očigledno nisu jedno za drugo.
Spojivši svoju guvernantu, gospođicu Tejlor, sa porodičnim prijateljem gospodinom Vestonom, Ema iz dosade počinje da traži devojke kojima želi da pronađe muža.
Tu je Harijet Smit koja sa sedamnaest godina pohađa školu za devojčice gospođe Godard u selu Hajberi, u koju su je upisali roditelji koji veći deo romana ostaju anonimni. Herijetina lepota i slatkoća karaktera privlače pažnju Eme Vudhaus. Ona je lepa i skromna i potpuno bez mašte. Kao takva, Harijet postaje bliska prijateljica glavne junakinje, ali je takođe podvrgnuta njenim napornim pokušajima da joj pronađe muža.
Emin bliski prijatelj gospodin Najtli upozorava Emu da se ne meša u ljubavne živote svojih prijatelja. I pored upozorenja, Ema nastavlja da traži odgovarajućeg muža za Harijet, iako je ona iskreno zaljubljena u lokalnog farmera, gospodina Martina. Ema smatra da Martin nije dostojan Harijetinih osećanja.
U jednom trenutku romana Ema shvata da voli gospodina Najtlija. Na kraju romana, uprkos tome što je Ema u početku bila protiv toga, Harijet se udaje za lokalnog farmera Roberta Martina, a Ema i gospodin Najtli se venčaju živeći srećno do kraja života u Eminoj kući.
Lepa, pametna i bogata, Ema Vudhaus, je kao nemirna matica za mali uspavani grad u kome živi. Iako je Ema imuna na muški šarm, njena emotivnost ipak podseća na one iz najromantičnijih romana viktorijanskog doba.
Roman “Ema” je blistava satira društva i odrastanja, u kojoj Ema mora proći kroz donošenje pogrešnih odluka u izboru udvarača, kako bi pronašla ljubav koja je oduvek bila tu.
Roman ne samo vredan čitanja, već i ponovnog čitanja. “Ema” je bezvremenska priča i zaista prilično zabavna. To je jedna od onih knjiga koja nikada ne izlazi iz mode i koja će uvek biti relevantna u modernom društvu na više načina. Predstavlja viktorijanski „ideal“ i „idealnu ženu“ dok istovremeno podriva kulturna i društvena očekivanja ljubavi i žena. Roman “Ema” je klasik. Knjiga za sva vremena. Roman u kojem će podjednako uživati i žene i muškarci.