Ljudi se obično dele na ljubiteje mačaka i one koji više vole pse. Sve njih ljubav prema životinjama oplemenjuje i daje im na životnom kvalitetu. Kućni ljubimci su se pokazali kao idealni za razvoj odgovornosti kod dece, a umnogome doprinose poboljšanju fizičkog zdravlja i mentalnog blagostanja.
Mačke vole igru, sa mačićima, sa decom, sa vlasnicima… Mačkama je kao i ljudima neophodna fizička i mentalna stimulacija kako bi bile srećne.
Iako su mnogi književnici pisali o mačkama, neki kritičari kažu da ti književnici nisu ozbiljni. Da li je zaista tako? Verovatno da jeste, iako su mačke odličan materijal za knjigu. Mačke su izuzetno pametne, lukave, fali im altruizam, i možda su baš zato idealne za glavne junake, zato ih i možemo videti u serijama, filmovima… kao što su „Mačke iz visokog društva“, „Mačije oko“ (horor iz 1985., tri priče koje povezuje mačka napisao je Stiven King), Henri 2: Paw de Deux (2012)…
Ali mačke i mačori imaju svoje uloge i u književnim delima. U romanu „Alisa u zemlji čuda“ mačak Cerekalo usmerava Alisu, koja neće među „ludake“ na šta joj mačak odgovara: „Svi smo mi ovde ludi, pa i ti“ i kada Alisa negoduje zbog te rečenice, mačak završava: „Sigurno jesi, jer inače ne bi bila ovde.“
Mačak Behemot hoda na dve noge, plaća tramvajske karte, pije votku, jede viljuškom i možete ga pronaći u romanu Bulgakova „Majstor i Margarita“.
Ante Tomić napisao je knjigu „Pogledaj što je mačka donijela“ zbirku priča za koju je Marina Vujičić napisala: „Kad u američkim filmovima u prostoriju uđe neželjeni posjetitelj, gotovo uvijek netko kaže: Look what the cat dragged in. Nemaju mačke obzira, donijet će nam pred noge baš ono što ne bismo rado vidjeli, a upravo to se, i bez mačaka, događa junacima ovih Tomićevih priča. Od obližnjeg supermarketa i stanova u našem susjedstvu, preko Baranje i mjestašaca poput Duduka ili Smiljeva, pa sve do malenog naselja u blizini Vudstoka, Ante Tomić majstorski fabulira sudbine dovoljno nestvarne da postanu predložak za književnost, a opet dovoljno stvarne da djeluju zastrašujuće. Od te pogubne stvarnosti Ante Tomić spašava nas svojim punokrvnim humorom, kao da nam se njime u svoje ime ispričava što je svijet katkad toliko odvratan.“
Kao što vidite, i na naslovnoj strani ove knjige je mačka. A danas je i svetski dan mačaka, ustanovljen 2002. godine na inicijativu Međunarodnog fonda za dobrobit životinja sa ciljem da se podigne svest ljudi o potrebama mačaka. Dan mačaka obeležava se i 17. februara u većem delu Evrope, dok se u Rusiji obeležava 1. marta. 29. oktobra je Nacionalni dan mačaka. Mačke čine deo naše svakodnevice, ako niste znali čak 500 miliona mačaka naseljava našu planetu.
Mnogi pisci obožavaju mačke. Prvi je već pomenuti Stiven King, koji je rekao da postoji podela na one koji vole pse i one koji vole mačke. Džek Keruak, autor romana „Na putu“ bio je ljubitelj mačaka, a najviše je voleo svog mačka Tajka. Edgar Alan Po imao je mačku Katarinu. I Bukovski je voleo mačke: „Što više mačaka imate, duže ćete živeti.“ tvrdio je autor romana „Bludni sin“.
U slavu mačaka, koje nas mogu naučiti kako da živimo, iako nemamo njihovih 9 života, divno je što su se našle u književnosti, a koliko su cenjene i poštovane, govori činjenica da imaju i svoj dan.