Lusinda Rajli, književna zvezda zagledana u zvezdano nebo
Ona putuje po svetu, fascinirana je istorijom i piše knjige koje bi i sama volela da čita, a kao „boginja multitaskinga“ u jednoj ruci drži rukopis dok drugom usmerava svoju decu. Živi od svog pisanja, jer je planetarno poznata, a milioni čitalaca opsednuti su njenim serijalom „Sedam sestara“, posebno sada kad treba da se pojavi i završni, sedmi, deo o izgubljenoj sestri. Reč je o Lusindi Rajli, autorki rođenoj u Irskoj, a čije je odrastanje i školovanje vezano sa Englesku. O sebi kaže da je od detinjstva bila upućena na čitanje, kao i na školu klasičnog baleta.
Da je još od tog perioda živela u skladu sa svojom bujnom maštom, oblačeći majčine haljine i zamišljajući sebe u ulozi princeze. Njenoj maštovitosti doprinela su i očeva daleka putovanja, jer je zadržavao auru tajnovitosti, nikada ne otkrivajući do detalja poreklo svog odsustva, ali nadoknađajući ga poklonima iz nekog egzotičnog područja. Po tome je nalik liku Tate Solta iz „Sedam sestara“. Baš kao i ovaj junak i otac Lusinde Rajli bio je skroman i mudar, učeći svoje kćeri da svaki čovek zaslužuje poštovanje, bio on kraljevskog porekla ili čistač.
„Definitivno nisam bila popularna kao tinejdžerka, zbog toga što sam bila štreberka, birajući pre muzej nego noćni klub, dok sam učila balet i glumu. Moja majka bila je glumica, baka-operska pevačica, a stric glavni dizajner osvetljenja u Kraljevskoj operi, u Kovent gardenu. Pozorište mi je bilo u krvi“, u biografskoj belešci piše Lusinda Rajli.
Sedam godina bavila se profesionalnmo glumom na televiziji i u teatru, pa se i udala za glumca koga je srela na snimanjeu jedne reklame. Međutim, sa 23 godine obolela je od mononukleoze i prikovana za krevet, prepustila se svojoj imaginaciji. Tada je napisala svoju prvu knjigu „Lovers and Players“. Posle sedam godina, preudala se i nastavila da piše.
Postoji zanimljiv detalj u vezi sa tim na koji način Lusinda Rajli uobličava svoje obimne romane. Prema sopstvenom objašnjenju, pošto je energični sportski tip, ona primenjuje ono što bi se u staroj Grčkoj zvalo peripatetička škola, a to je razmišljanje podstaknuto hodanjem. Dok se kreće, Lusinda bolje misli nego da satima sedi za kompjuterom, priča sama sa sobom i snima to diktafonom, kao što su nekada činili usmeni pripovedači, a onda njena asistentkinja stavlja sve na papir pa joj dostavlja ponovo na uvid, kako bi svaka rečenica bila doterana do savršenstva, odnosno onoga što Lusinda Rajli smatra muzikom jezika.
Roman „Kuća orhideja“ koji je tematizovao život na dalekom Tajlandu, bio je prekretnica za ovu autorku. Posle sumnji koje je imala, čak i pomisli da odustane od pisanja i posveti se studijama psihologije, usledio je brzi izdavačev pristanak, tako da joj je dat novi podstrek, i prodaja čak 3,5 miliona primeraka širom sveta.
Zvezda je rođena, a usledili su uspesi sa romanima „Devojčica na litici“, „Ponoćna ruža“, „Svetlo u prozoru“, “Ljubavno pismo” (kod nas su to izdanja „Lagune“).
Izdavač je sada hteo i knjige prethodno napisane pod imenom Lusinda Edmonds, zaboravljene i prekrivene prašinom.
Posetila je Beograd i svog srpskog izdavača „Lagunu“ 2011. godine, a naredne godine dobila je neverovatnu ideju, samo gledajući zvezadno nebo, a to je sad već kultni serijal „Sedam sestara“, inspirisan istoimenim sazvežđem pored Orionovog pojasa. To je „sestrinski“ niz knjiga, posvećen ženskom savezništvu, ali i kulturama sveta, u kojima je mitologija ovih zvezda ista od Maja, do starih Grka i Aboridžina. „Mornari su ih koristili kao vodilje hiljadama godina, pa je čak i japanska marka automobila subaru dobila ime po šest sestara“, piše Lusinda Rajli.
Usvojitelj Tata Solt izabrao je kćeri koje je našao u različitim delovima sveta, a posle njegove smrti svaka od devojaka, kao jedna zvezda, dobija od njega amanet da istraži i prigrli svoje pravo poreklo. Autorka sklona pričama sa Dalekog istoka, a po precima vezana za Britansku Indiju, povodom narednih šest delova serije romana kreće na putovanja u Švajcarsku, Brazil, Norvešku, gde se priseća stare opsesije muzikom Edvarda Griga i dramama Henrika Ibzena, zatim Škotsku, Španiju, Afriku, SAD…
Tako su nastale knjige: „Sedam sestara“, „Olujna sestra“, „Sestra iz senke“, „Biserna sestra“, „Mesečeva sestra“, „Sunčeva sestra“.
Lusinda Rajli kaže da u njoj ima ponešto od svake od ovih junakinja, ali da su joj najbliže produhovljena i intuitivna humanitarka Tigi, koja spasava divlje životinje, kao i hrabra Ali, muzičarka koja je vezana za more i plovidbu. Elektra je impulsivna, pa je, po sopstvenom priznanju autorke u jednom intervjuu, njoj možda najmanje slična, ali joj je vremenom prirasla za srce zbog spososbnosti da raste i prevazilazi sebe. Zvezda i Keke su jedno nebesko telo sačinjeno od dve ličnosti, one su blizanke koje se bore za sopstvene identitete, a naročito je Zvezda u tome uspešna, jer izlazi iz sestrine senke. Maja je najstarija, najlepša i ocu najprivrženija, od nje sve počinje. Njena pripovest vodi nas u Brazil, čak do vremena nastanka čuvene statue Hrista Iskupitelja. Dok čekamo izlazak poslednjeg dela serijala, posvećenog izgubljenoj sestri, čekamo i ekranizaciju ovih knjiga u holivudskoj produkciji. Neke vrste amajlija, povezanih sa zvezdama i likovima sestara, prodaju se u humanitarne svrhe, a prihod ide za nezbrinutu decu.
Dok živi sa svojim junakinjama, Lusinda Rajli kaže: „Želela sam da proslavim ženska dostignuća, posebno u prošlosti, kada je njihov doprinos boljitku sveta bio zasenjen češće dokazivanim uspesima muškaraca. Ipak, definicija feminizma je jednakost, ne dominacija. Žene o kojima ja pišem, u prošlosti i sadašnjosti, prihvataju svoju potrebu za ljubavlju , možda ne u tradicionalnoj formi braka. Serijal o sedam sestara smelo slavi beskrajnu potragu za ljubavlju, ali istražuje i porazne posledice koje nastaju njenim uskraćivanjem“, rekla je Lusinda Rajli povodom ovog svog višegodišnjeg proznog projekta, izražavajući poštovanje prema ženama koje su se pre nas borile sa predrasudama vezanim za pol ili rasu, koje su gubile svoje voljene u ratovima i od bolesti, ali i koje su počinjale nove živote na drugom kraju sveta boreći se i za našu današnju slobodu.