Ljubica Arsić o romanu 'Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao'
Nedavno sam prisustvovala tribini Laguninog književnog kluba, a tema je bio roman „Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao“ švedskog pisca Junasa Junasona, bestseler prodat u preko šest miliona primeraka. O ovoj knjizi je govorila književnica Ljubica Arsić.
Alan Karlson je proživeo dug i uzbudljiv život. Sada čeka svoj kraj u staračkom domu. Jedino što puni već stotu godinu, a i dalje je sasvim zdrav. Pripremaju mu veliku proslavu, ali on za nju ne mari. Draže bi mu bilo kad bi smeo da sam određuje svoje dnevne doze votke. Pošto mu je dosadilo čekanje smrti, odlučuje da pobegne. U sobnim papučama iskače kroz prozor i kreće na neočekivano, urnebesno putovanje.
Kjiževnost ima jedan zadatak: da konzervira stvarnost
„Postoje ljudi koji se, kad čitaju knjige, poistovećuju sa njima, ulaze u dešavanja, imaju neku vrstu jake empatije, slede junaka kroz sve prepreke, a postoje oni drugi, među koje ubrajam i sebe, koji knjigu čitaju kao umetničko delo, i malo su izmaknuti od nje, sa strane posmatraju sve što se dešava, razmišljaju o strategiji pisanja, o tome šta je na umu imao pisac, kako je izgradio svoju knjigu, na koji način je oblikovao svoje likove“, kaže Ljubica Arsić. „Mislim da je takvo čitanje vrlo važno zbog toga što književnost ima jedan zadatak: da konzervira stvarnost, da je prikupi i da nam je učini dostupnom i vidljivom. U ovom slučaju, autor je pronašao ili smislio formu bestselera. On je išao po arhetipskom tragu, priči o heroju koja postoji u velikim epovima i ima ustaljenu kompoziciju. Heroj se izmešta iz svoje sredine, pred njim se pojavljuju značajni zadaci, uglavnom povezani sa novcem, pravdom, sticanjem ugleda. On prolazi kroz niz peripetija i najzad dolazi do nekog ostvarenja. Ovo je priča o zrelosti, stvaranju ličnosti, kroz šta prolazimo, na jedan simboličan način, da bismo se ostvarili.“
Ono što bi za svakog drugog bila životna avantura, za Alana Karlsona je samo nova zanimacija jer, kako se klupko događaja zamotava, tako se odmotava njegova životna priča. Ispostavlja se da je Karlson uvek bio u pravo vreme na pravom mestu: učestvovao je u Španskom građanskom ratu, večerao je sa Trumanom, ručao sa Maom Cedungom, sprečio atentat na Čerčila, Rusi su ga jurili da im otkrije tajnu atomske bombe, a on je, pobegavši iz sibirskog gulaga, preko Severne Koreje stigao na Bali, gde je 15 godina živeo od američkog novca namenjenog razvoju zemalja Dalekog istoka… Kako li će se završiti njegova nova avantura?
„Junason je malo parodirao priču o heroju“, smatra Ljubica, „želeći da se podsmehne i kultu mladosti, koji postoji u savremenom svetu, a ovde je glavni lik stogodišnjak koji odbija da se preda, želi i dalje da iskusi život. I on prolazi kroz razne događaje, život ga je naneo na značajne ljude, ali su i te situacije pomalo parodirane, ispričane su na poluduhovit i crnohumoran način. Slika istorije je jedna lakrdija, prikazana je kao skup slučajnosti na koje čovek nema nikakvog uticaja. Autor nam preporučuje da iskočimo iz svog života i probamo nešto drugo, jer šta bi bilo kad bi bilo?“.