Lektire i posle dvadesete
Ranije bismo, kao i svaki savesni knjiški moljci, možda i osudila takvo ponašanje. Možda bismo rekli – čitajte lektiru, ona je obavezna s razlogom, postoje knjige koje se jednostavno moraju pročitati! Ali stavovi se menjaju. To sada, ako malo razmislimo, nikada ne bismo rekli. Da, te određene knjige jesu s razlogom obavezna školska lektira, jer nose određenu poruku koja je večna i univerzalna. Ali ne – nisu sve najpogodnije za čitanje u srednjoj školi prosto jer ih neće svako u potpunosti razumeti u tom periodu. Tada smo svi pomalo ludi, misli nam lete na sve strane i pucaju nas hormoni. Zato je neke knjige iz opusa obavezne lektire zapravo sjajno uzeti i pročitati posle dvadesete godine života. Ne samo da ćete ih bolje razumeti, već ćete i zaista u njima uživati. Koje su neke od tih knjiga?
Evo pet predloga!
1. Majstor i Margarita, Mihail Bulgakov
Evo knjige koja je jedna od sinonima za onaj čuveni pojam teških knjiga. Čitala se u 4. godini kao obavezna školska lektira i tad je još bila jako zanimljiva, ali nisi baš siguran što. Verovatno zbog toga što đavo dolazi u Moskvu pa ti je to kul jer si buntovnik i voliš sve što je malo kontaverzno i revolucionarno. Ali ti ipak ne znaš zbog čega je to nešto kontraverzno i revolucionarno. Tebi je bitno da, po svaku cenu, bude neuobičajeno i da iskače iz nekog ustaljenog kalupa. Zato ti ova knjiga zaista bude kul. Ali ne znaš zašto je ona zapravo kul. To shvatiš tek kad je pročitaš posle dvadesete, jer već imaš izgrađen ukus i možeš da joj pristupiš na drugačiji način. Ok da, u školi se radi analiza i sve se đacima objasni. Ali koliko đaka sluša tu analizu? A koliko ih hvata zjale dok profesor objašnjava šta predstavlja Ješua Ha-Nocri? Ovo je delo koje je zaista velika šteta ne pročitati posle dvadesete godine. Nemojte da ostanete na tom srednjoškolskom čitanju Bulgakova - u pitanju je zaista redak biser kom se treba posvetiti.
2. Nečista krv, Bora Stanković
Ovo je delo koje zapravo nije nešto preterano teško za čitanje niti razumevanje. Međutim, sama tematika ovog dela je vrlo pogodna za diskusiju kojoj naš školski sistem jednostavno nije dorastao. Porodično nasleđe je tema o kojoj je zaista mnogo pisano, ali je večno aktuelna. U ovom romanu sam termin nečiste krvi dobija svoje potpuno značenje tek možda kad se pročita zajedno sa nekim drugim delima koja o tome govore. Znamo kakvi smo svi u srednjoj školi i znamo koliko nam je fokus ponekad pomeren. Ovo je delo koje može biti zaista dosadno i suvoparno ako se ne protumači kako treba. Zato neka vam obavezno bude na listi za čitanje!
3. Ana Karenjina, Lav Tolstoj
Jedan od najvećih propusta našeg školskog sistema jeste taj što je ovo delo vrlo često banalizovano i svedeno na jeftinu ljubavnu priču. Ana Karenjina je zaista mnogo više od toga, a u učionici se neretko oko nje vode diskusije tipa - da li podržavate njenu preljubu ili ne? I to je upravo to banalizovanje. Ovo je zapravo veoma složen roman o položaju žena u društvu, i o društvu uopšte! Ne zaboravimo takođe i da je veoma obiman, pa đacima posle svega ovde jedino ostane u glavi to što se kosidba opisuje na XY strana, a suština ostane nekako izostavljena.
Od sada na servisu Bookmate možete slušati knjigu “Ana Karenjina” u audio formatu, koju je ekskluzivno za Bookmate čitao Ivan Bosiljčić.
4. Zapisi iz podzemlja, F.M. Dostojevski
Zaista, bilo koje delo Dostojevskog koje se čita u okviru lektire bi trebalo čitati opet. Nekad to bude Idiot, nekad Zapisi iz podzemlja, ali on je još jedan od pisaca koje je šteta ne pročitati više puta u životu. Zapise i podzemlja potpuno, ali potpuno drugačije vidite kad ste srednjoškolac i kad ste osoba od 25 godina. S obzirom na to da je ovo roman koji se čita za dva popodneva, nemojte da vam bude teško da ga uzmete u ruke. Verujte da će vas ispomerati na sto načina i da će vam itekako ostati urezan u pamćenje.
5. Proces, Franc Kafka
Jozef K i ono što mu se desilo je apsolutno nešto što mora nekoliko puta da se doživi. Ne zato što je ovo delo preteško za razumevanje (nije, zapravo), već zato što se ono pri svakom čitanju drugačije doživi. Sjajna je srednjoškolcima, sjajna je posle dvadesete, sjajna je posle pedesete i zauvek. Pritom, da ne pričamo da je ovo delo koje zaista može da se pročita za dan-dva jer ima svega stotinak strana. Ovo je delo koje udara in medias res, a odlikuje ga jednostavnost stila i veoma jasna ideja. Proces je knjiga koja poteže pitanje čovekove lične slobode u okviru društva u kom vladaju određene ustaljene norme. Dakle, tema koja nikad nije dovoljno puta ispričana i uvek je aktuelna.
Autor teksta: Zorana Karapandžin (@zozefina_k)