Ana Đurić, široj javnosti poznatija kao Konstrakta, definitivno je jedna on najpopularnijih ličnosti na domaćoj sceni trenutno, a veoma veliki uspeh zabeležila je i u zemljama širom Evrope koje su za nju glasale u velikom broju i time je plasirale na 5. mesto jednog od najvećih muzičkih takmičenja – Evroviziji.
Osim što je pesma višeslojna i obrađuje brojne teme počevši od zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog, preko različitih trendova i društveno – političkog sistema do pandemije COVID – 19 i standarda lepote i umetnosti, vizuelni deo nastupa privukao je posebnu pažnju i postao pravi hit.
Svidela nam se Konstrakta ili ne, ona na nas ostavlja utisak i možemo da se složimo da ono što kreira definitivno jeste izvan svake kategorije takmičenja. „In corpore sano“ je žanr za sebe, avangardan u odnosu na sve druge učesnike, to je umetnost.
Odakle Konstrakti inspiracija za onako sveobuhvatnu i originalnu pesmu i nastup? Koji sadržaj ona konzumira, šta čita i koje filmove gleda? O tome ćemo da pričamo danas u novom tekstu!
Jugoslovenska kinoteka rešila je da u toku maja pušta filmove koje je naša predstavnica odabrala kao najdraže, te ćemo u nastavku malo više pričati o njima.
„Petparačke priče“
Ovo i jedan od mojih omiljenih filmova takođe. Tarantino je jedan od najboljih režisera ikada, a zanimljivost je da je sebi odredio da u toku životu snimi određeni broj filmova (manje od 10), da bi se svakom posvetio maksimalno i pokušao da izvuče najveći kvalitet. „Petparačke priče“ izašle su 1994. godine i osvojile Oskara za scenario.
„Djangova osveta“
Konstrakta je izabrala još jedan Tarantinov film, ovoga puta izašao 2012. koji je takođe dobio Oskara za scenario. On prati oslobođenog roba Đanga koji sa lovcem na glave kreže da se spase svoju suprugu.
Knjige koje možemo da preporučimo na osnovu Tarantinovih filmova su: „Zelena milja“ Stivena Kinga, „Sneško“ Ju Nesbea.
„XX vek“
Italijansko – francuska koprodukcija Bernarda Bertolučija. Film prati Alfreda i Olma koji su rođeni početkom novog veka, prijatelji su iz različitih socijalnih klasa. Međutim, burni sukobi u italijanskoj istoriji nateraju ih da se odalje zbog različitih stvari za koje se zalažu. U glavnoj ulozi je, između ostaog, Robert De Niro.
„Tri boje: plavo“
Ovaj film je deo trilogije poljskog reditelja Kšištofa Kješlovskog. On je u Veneciji osvojio Zlatnog lava, a glumica koja glumi u njemu proglašena je najboljom glumicom glumeći ženu koja pokušava da nastavi život nakon smrti muža i deteta.
Ovaj film uporedili bismo sa knjigom „Srećni ljudi čitaju i piju kafu“.
„Amadeus“
U pitanju je biografski film Miloša Formana koji je dobio osam Oskara. Zasnovan je na drami Aleksandra Puškina. Temelji se na životima Volfganga Amadeusa Mocarta i Antonija Salierija. Knjiga koju bismo preporučili je „Utopija“ Tomasa Mora.
„Američka lepota“
U pitanju je cinična i romantična priča o jednom naizgled idiličnom životu u američkom predgrađu, a osvojila je pet Oskara. Glavni junak je službenik marketinške firme koji vodi dosadan život. Ima suprugu i ćerku koja prolazi kroz pubertet, a u čiju drugaricu je zaljubljen. Ta ljubav vraća mu volju za životom.
„Blejd raner“
U pitanju je američki naučnofantastični film koji je režirao Ridli Skot. Scenario se temelji na romanu „Sanjaju li androidi električne ovce?“. Film je smešten u distopijskom Los Anđelesu gde postoje replikanti, roboti stvoreni genetskim inženjeringom koji su identični kao pravi ljudi. Oni su zabranjeni na Zemlji, ali se koriste za riskantne poslove u svemirskom istraživanju. Ipak, par njih je pobeglo i skriva se u Los Anđelesu, dok ih juri posebna policija – Blejd raner.
Preporuka knjige na osnovu ovog filma jeste „Životinjska farma“.
Možemo da zaključimo da Konstrakta voli kultne i kvalitetne filmove, a ja svima koji čitaju želim da budete zdravi i telom i duhom!