Ne postoji detinjstvo bez stihova pesama „Điha, điha“, „Materina maza“, „Gaša“, „Leptiriću šareniću“, „Pačija škola“. Ove stihove podario nam je čika Jova Zmaj. Od kada znam za sebe, znam i za čika Jovu.
Dok sam bila mala, zamišljala sam ga sa velikim krilima, baš onako kako su zmajevi prikazani na ilustracijama u knjigama bajki koje mi je mama čitala. Isto tako sam verovala da poseduje magične osobine poput onih koje ima zmaj. Iako su mnogi zmajevi prikazani kao stvorenja koja bljuju vatru i jedu ljude, meni je asocijacija na čika Jovu bila da je on zmaj koji donosi sreću, osmeh, radost. I baš to je donosio čika Jova Zmaj u mom detinjstvu.
Za sve one koji su poput mene maštali kako to izgleda čika Jova, reč Zmaj uz njegovo ime, nema kontekst mitološkog bića.
Jovan Jovanović Zmaj rođen je u Novom Sadu, 6. decembra 1833. i jedan je od najvećih pesnika srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o sretnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Sremska Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica, u čast Jovana Jovanovića Zmaja.
Kao i svi velikani toga vremena, bio je veliki rodoljub. U čast velikog događaja, Majske skupštine u Sremskim Karlovcima, na kojoj je srpski narod, 3. maja (po novom kalendaru 15. maja) 1848. godine, proglasio sebe politički slobodnim i nezavisnim u odnosu na Austrougarsku, odlučio da svom imenu doda nadimak 3maj. Igrom brojeva i ćirilićnih slova je nastao njegov nadimak Zmaj. Srbi velikani onog vremena, cenili su i bezrezervno voleli svoj narod gde god on živeo na kugli zemaljskoj i oduvek su dobro znali kome pripadaju.
Rođen je u uglednoj porodici od oca Pavla i majke Marije. Otac mu je bio senator, pa zatim i gradonačelnik Novog Sada. Porodični dom u kojem je odrastao Jovan Jovanović, bio je inspirativno mesto, u kojem se okupljala kulturna elita Novog Sada. Osnovnu školu završio je u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Hališu i Požinu. Upravo je u gimnaziji počeo da piše pesme. Prema očevoj želji upisuje pravo u Pešti, iako je bio naklonjeniji prirodnim naukama, što će biti i njegovo životno opredeljenje, po završetku medicinskog fakulteta.
Pored Pešte, studiorao je u Pragu i Beču, gde u Beču upoznaje Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor. U Beču je upoznao i Svetozara Miletića i Đuru Jakšića.
Prekinuo je studije prava, vratio se u Novi Sad u kojem je upoznao svoju buduću suprugu Eufrozinu, koju je prekrstio u Ruža, koja ga je nadahnula da napiše zbirku pesama Đulići. 1870. u Pešti je završio medicinu, vratio se u Novi Sad gde je započeo lekarsku praksu. Na poziv Pančevaca, seli se u Pančevo gde je radio kao opštinski lekar i gde je pokrenuo Žižu, satirični časopis. U Pančevu ga je zadesila velika tragedija. Umrla su mu prvo deca, a onda i supruga Ruža. Njima je posvećena zbirka Đulići uveoci.
Tokom života se dosta selio. Posle porodične tragedije, vratio se u Karlovce, a onda u Beograd, Zagreb, Beč… Dr Jovanović je 25 godina bio lekar koji je često menjao nameštenje, jer je toliko bio priznat kao pesnik da mu se nije verovalo kao lekaru. Ne samo da je bio naklonjen pacijentu, već je bio i čestit i dobar čovek, ali kako nije bio previše tražen lekar, svoje usluge nije umeo ni da naplati.
Iz Zagreba se vratio 1902. godine u svoj dom „Zmajevac“ u Kamenici. Iako star i bolestan pisao je do kraja svog života. Preminuo je 14. juna 1904. u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen.
Kao što sam rekla na početku, čika Jova Zmaj živi iz generacije u generaciju kao prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao pesme za decu. Deca iz pesama čika Jove Zmaja saznaju kako se podnosi nevolja, kako se pomaže bližnjima, kako se raduje životu, prirodi, potoku, cvetu…kako poštovati starije, voleti svoju otadžbinu….
I kao što ste saznali, nadimak Zmaj nije dobio po mitološkom biću iako bi svojom veličinom i značajnim delima mogao da predstavlja i to mitološko biće.