Izvor: Milica Stojiljković (@Milica S)
Izvor: Milica Stojiljković (@Milica S)
Milica Stojiljković (By Milica S) |

Možda i najčudnija knjiga koju ste videli

Analizirajući i prateći šta ljudi najviše vole da čitaju došla sam do zaključka da su to najčešće knjige stranih autora.

Kada se, pak, odluče za domaće autore najčešće to budu klasici domaće, srpske književnosti. Međutim, šta se događa sa savremenim autorima?

Hajde da saznamo!

U centru zbivanja ove knjige nalazi se porodica. Otac, majka i sin raseljeni su iz Hrvatske u „Oluji“ i trenutno žive u Beogradu. Sa sobom, iz svog starog doma, oni su poveli i kravu koja čak ima i ime - Rasina. Za ovu porodicu, krava nije životinja od koje dobijaju mleko i koju čuvaju da bi je iskoristili kao hranu, već predstavlja kućnog ljubimca najmlađeg člana ove porodice – sina Vladimira. On je oduvek vezan za nju i ta ljubav je krajnje neobična i jaka što se da videti kroz celu knjigu.

Kako je život tih godina bio težak, a glad i nemaština su sve više i više uzimali maha – roditelji zaključuju da je najbolje rešenje da žrtvuju kravu, iako to izuzetno teško pada Vladimiru, te uzimaju deo po deo mesa krave koja je i dalje ŽIVA kako bi se prehranili i samim tim preživeli teška vremena.

I to nije sve!

Vladimir je po zanimanju vajar, te on donosi odluku da od kostiju koje su preostale otkako krava više nije među živima, napravi SKULPTURU.

I sad vi meni recite da li ste stvarno čitali nešto čudnije od ovoga!

Iako malo šokantna, cela ova nadasve neobična radnja krije mnoštvo značenja kada se zagrebe i vidi šta je ispod površine.

Na prvom mestu, postavlja se pitanje egzistencije i umetnosti i same granice između njih.

Moderno vreme menja se strahovitom brzinom i kako bismo u njemu opstali, preživeli ili bili uspešni – svako od nas prinuđen je da se na neki način odrekne određenog dela sebe.

Društvene vrednosti često određuju kriterijum i ili ostajemo čudaci (i u slučaju „Ine“ nemamo šta da jedemo) ili se prilagođavamo standardima koje nameće okolina i preživljavamo, bez obzira na to što se oni možda kose sa našim ličnim načelima (u slučaju knjige – žrtvovanje i hranjenje kravom Rasinom za koju je porodica emotivno vezana, kako bi imali mogućnost da se prehrane i prežive).

U realnom svetu svako se odriče nečeg. Koliko god da držimo do svojih principa, uvek će se javiti u životu situacija koja će nas izazvati i gde nećemo znati šta da radimo. Držanje principa nije uvek pametno, ume da boli takođe čak i kada ih pogazimo i radimo nešto protiv sebe, iako nam to donosi i bolji rezultat i prednosti u daljem životu.

Nakon što smo „sebe izjedali žive iznutra“ i deo po deo sebe dali zarad opstanka, ostaje taj tužan kraj i želja da se sačuva zdrav razum i kreira i zadrži što vernija slika prošlosti.

I možda najbitnije od svega – ostaje pitanje da li je vredelo pogaziti principe!

„Ina“ obrađuje i teme raspada naroda i zemlje i gubljenja identiteta na prostoru Balkana koji je morao da pretrpi raznorazne događaje prethodnih decenija.

Sama knjiga, bolje rečeno knjižica, ima stotinak strana i čita se izuzetno brzo. Izašla je 2017. godine i izazvala mnogo reakcija: od onih da je knjiga čudna, do onih koji je smatraju čistom genijalnošću.

Ton ove knjige, kao i sama skrivena značenja, odaju mi utisak da će se kroz nekoliko desetina godina potencijalno naći u školskom programu jer neodoljivo podseća na neke čuvene autore poput Domanovića.

Ostaje nam da prepustimo vremenu da nam to pokaže, a do tada – čekam da čujem vaše utiske o ovoj knjizi!

Autor teksta: Milica Stojiljković (@bymilicas)