Kada se, pak, odluče za domaće autore najčešće to budu klasici domaće, srpske književnosti. Međutim, šta se događa sa savremenim autorima?
Hajde da saznamo!
U centru zbivanja ove knjige nalazi se porodica. Otac, majka i sin raseljeni su iz Hrvatske u „Oluji“ i trenutno žive u Beogradu. Sa sobom, iz svog starog doma, oni su poveli i kravu koja čak ima i ime - Rasina. Za ovu porodicu, krava nije životinja od koje dobijaju mleko i koju čuvaju da bi je iskoristili kao hranu, već predstavlja kućnog ljubimca najmlađeg člana ove porodice – sina Vladimira. On je oduvek vezan za nju i ta ljubav je krajnje neobična i jaka što se da videti kroz celu knjigu.
Kako je život tih godina bio težak, a glad i nemaština su sve više i više uzimali maha – roditelji zaključuju da je najbolje rešenje da žrtvuju kravu, iako to izuzetno teško pada Vladimiru, te uzimaju deo po deo mesa krave koja je i dalje ŽIVA kako bi se prehranili i samim tim preživeli teška vremena.
I to nije sve!
Vladimir je po zanimanju vajar, te on donosi odluku da od kostiju koje su preostale otkako krava više nije među živima, napravi SKULPTURU.
I sad vi meni recite da li ste stvarno čitali nešto čudnije od ovoga!
Iako malo šokantna, cela ova nadasve neobična radnja krije mnoštvo značenja kada se zagrebe i vidi šta je ispod površine.
Na prvom mestu, postavlja se pitanje egzistencije i umetnosti i same granice između njih.
Moderno vreme menja se strahovitom brzinom i kako bismo u njemu opstali, preživeli ili bili uspešni – svako od nas prinuđen je da se na neki način odrekne određenog dela sebe.
Društvene vrednosti često određuju kriterijum i ili ostajemo čudaci (i u slučaju „Ine“ nemamo šta da jedemo) ili se prilagođavamo standardima koje nameće okolina i preživljavamo, bez obzira na to što se oni možda kose sa našim ličnim načelima (u slučaju knjige – žrtvovanje i hranjenje kravom Rasinom za koju je porodica emotivno vezana, kako bi imali mogućnost da se prehrane i prežive).
U realnom svetu svako se odriče nečeg. Koliko god da držimo do svojih principa, uvek će se javiti u životu situacija koja će nas izazvati i gde nećemo znati šta da radimo. Držanje principa nije uvek pametno, ume da boli takođe čak i kada ih pogazimo i radimo nešto protiv sebe, iako nam to donosi i bolji rezultat i prednosti u daljem životu.
Nakon što smo „sebe izjedali žive iznutra“ i deo po deo sebe dali zarad opstanka, ostaje taj tužan kraj i želja da se sačuva zdrav razum i kreira i zadrži što vernija slika prošlosti.
I možda najbitnije od svega – ostaje pitanje da li je vredelo pogaziti principe!
„Ina“ obrađuje i teme raspada naroda i zemlje i gubljenja identiteta na prostoru Balkana koji je morao da pretrpi raznorazne događaje prethodnih decenija.
Sama knjiga, bolje rečeno knjižica, ima stotinak strana i čita se izuzetno brzo. Izašla je 2017. godine i izazvala mnogo reakcija: od onih da je knjiga čudna, do onih koji je smatraju čistom genijalnošću.
Ton ove knjige, kao i sama skrivena značenja, odaju mi utisak da će se kroz nekoliko desetina godina potencijalno naći u školskom programu jer neodoljivo podseća na neke čuvene autore poput Domanovića.
Ostaje nam da prepustimo vremenu da nam to pokaže, a do tada – čekam da čujem vaše utiske o ovoj knjizi!
Autor teksta: Milica Stojiljković (@bymilicas)