Hologrami su čudesne slike koje vaše radoznale oči teraju da se što duže zagledate u njih, u dubinu koju imaju, pa vam se čini kao da su njihovi akteri zarobljeni negde s druge strane ove priče. A ova priča o hologramima je priča o fotografiji na neki sasvim drugi način.
Sećate li se foto-aparata naših roditelja ili možda njihovih roditelja? Danas ih retko srećemo, možda u atikvarnici ili u dobro čuvanoj tajnoj arhivi nekog ljubitelja fotografije. Nekadašnji fotoaparti, sa filmom za razvijanje, zamenili su digitalni ili još bolje pametni telefoni. Kao poseban dar priče o fotografiji stidljivo izviruje holografija, još uvek nespremna i nesigurna da se pojavi u celokupnom svom sjaju, ali ipak daje naznake da otvara novu i zanimljivu eru stvaranja i obrade slike.
Ukoliko ste se nekada u Muzeju iluzija sreli sa hologramima, sigurno ste sebi postavili pitanje kako je to moguće i šta je holografija u stvari? Dobro ste videli i tačno zaključili da je hologram trodimenzionalna slika. Stvaranje i reprodukovanje trodimenzionalnih slika na hologramskoj ploči postiže se primenom lasera (koherentne svetlosti). Iako je ovaj princip bio poznat još 40-ih godina, praktično eksperimentisanje počinje dvadesetak godina kasnije tek kada je otkriven laser. Prema nekim procenama, ako se nastavi ovakav eksponencijalan razvoj holografije, ona bi mogla, u budućnosti, potpuno zameniti fotografiju. Holograme u Muzeju iluzija vidite samo zato jer su osvetljeni pod određenim uglom, ukoliko bi se ugasile lampe, čudesne slike bi nestale i sakrile se u svoj okvir ispod tamne ploče, sva čarolija bi nestala u trenutku. Hologram i svetlost su neraskidivo vezani, jednostavno ne mogu jedno bez drugog. Ljubav je rođena.
“Holografija je, konceptualno, otkrivena 1947. godine, od strane fizičara Denisa Gabora koji je za taj rad dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1971. godine.”
Prvu teoriju o hologramskim slikama razvio je britanski naučnik (poreklom iz Mađarske) Denis Gabor, dok je radio na poboljšanju rezolucije elektronskog mikroskopa. Tačnije holografija je, konceptualno, otkrivena 1947. godine, od strane fizičara Denisa Gabora koji je za taj rad dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1971. godine. Međutim, Gabor je pri dokazu svoje teorije umesto elektronskog iskoristio svetlosni zrak. Rezultat je bio prvi hologram koji je ikada napravljen. Prvi hologrami nisu mnogo ličili na današnje, jer je Gaboru nedostajalo odgovarajuće svetlo. Nedostajao mu je laser. Razvijanje hologramskih slika išlo je veoma sporo sve do 1960. godine kada je napravljen prvi laser čija je čista i intenzivna svetlost bila savršena za izradu hologramskih slika. Tokom tih šezdesetih godina, Emmet Leith i Juris Upatneiks, inženjeri na univerzitetu Mičigen, su nastavili Gaborov rad i upotrebom lasera proizveli prve trodimenzionalne slike. Danas je primena lasera u holografiji na ivici da napravi revoluciju i u projektovanju masovnih memorija. Sada znate, a možda ste i videli, da hologramske slike imaju dubinu što znači da se tu može utisnuti i digitalna informacija. Holografska memorija radi na na potpuno drugačiji način od standardnih memorija i kao takva može da čuva podatke u zapremini, koristeći dubinu medijuma, ali to je neka savim druga priča o hologramima, probajte da je istražite sami.
Evidentna je razliku između holografije i fotografije, tu razliku je najlakše uvideti ako prvo objasnimo šta je to crno-bela fotografija. Crno bela fotografija je zapis svetlosnih zraka koji formiraju sliku od tačke do tačke, tako što svaka tačka na fotografiji pokazuje samo jednu veličinu - intenzitet svetlosnog talasa koji osvetljava datu tačku. Fotografija zapravo sadrži pigmente koji svojim rasporedom na fotografskoj ploči ili papiru čine fizički zapisanu sliku. Hologram nije slika već optički element, baš kao i sočivo, prizma ili ogledalo. Hologram je trodimenzionalna fotografija napravljena uz pomoć lasera, ali trodimenzionalost nije jedina stvar vredna pomena. Ako biste bilo koji hologram polomili svaki komadić bi sadržao originalnu celu sliku. Za razliku od obične fotografije, svaki deo holograma sadrži sve informacije koje poseduje celina. Zato je priča o hologramima priča celine u svakom deliću.
“Laserski zrak se deli, odbija od ogledala i direktno pada na ploču, tada se ploča razvija i na njoj se pojavljuje crno-bela slika.”
Sada znate da se hologrami izrađuju pomoću lasera, predmet se obasjava laserskom zrakom, a svetlost se odbija od predmeta i pada na fotografsku ploču. Pojednostavljeno, laserski zrak se deli, odbija od ogledala i direktno pada na ploču, tada se ploča razvija i na njoj se pojavljuje crno-bela slika. Kad se jedna strana hologramske ploče ponovno osvjetli laserskom svetlošću, iza ploče se ukazuje slika predmeta. Sam je postupak relativno složen i skup pa se često u njihovom dobijanju koriste kompjuteri, kao najkompatibilnije računsko sredstvo.
Holografija predstavlja budućnost obrade i reprodukcije slike. Iako još ne toliko razvijena pronašla je mnogobrojne primene. Postoji mnogo vrsta holograma koji su našli svoju primenu u svakodnevnom životu. Ako ih do sada niste primetili potražite ih na novčanicama, razglednicama, ambalaži za pakovanje, kreditnim karticama, ličnim dokumentima i … javite nam ako smo nešto zaboravili. Holografija je istivremeno nauka, veština, zanat, umetnost ali i značajna industrijska grana.