Predstavljamo knjigu "Dok još nismo bile vaše"
Istiniti dogadjaji ponekad svojom nadrealnošću uveliko pevazilaze fikciju, stvarnost može biti toliko nestvarna da je u nju teško poverovati i ovaj roman zasnovan je na jednoj takvoj priči, istinitoj priči iz života jedne od mnogih siromašnih porodica iz Memfisa, grada na obali tmurnog i moćnog Misisipija.
U Evropi je 1939. godine počeo Drugi svetski rat najveći oružani sukob u istoriji čovečanstva i najsmrtonosniji rat u ljudskoj istoriji, za to vreme daleko od Evrope u američkom Memfisu dvanaestogodišnja Ril Fos, sa svoje tri sestre Kamilijom, Lar i Fern, bratom Gabionom i roditeljima Kvini i Brini živi idiličnim porodičnim životom na obali najduže reke Severne Amerike, moćnog Misisipija, okružena rečnim brodovima i njihovim žiteljima Ril sa setrama i bratom maštajući provodi svoje detinjstvo. Kao što to obično u životu biva, idila nije potrajala dugo, nasilno i tragično je prekinuta kada nepoznati ljudi otimaju Ril njene sestre i brata i iz njihovog porodičnog doma odvode ih u sirotište. Petoro dece nikada više nije videlo svoje roditelje, a njihove živote odredjuje misteriozno Udruženje domova za nezbrinutu decu Tenesija. Nezbrinuta deca, zapravo su silom otrgnuta iz okruženje u kome su bili sve samo ne nezbrinuti uz svoje roditelje.
Iz Memfisa radnja romana se premešta u Ejken grad u američkoj saveznoj državi Južna Karolina, Ejveri Staford je uspešan advokat odrasla uz sve privilegije života u bogatoj porodici, odlučuje da se vrati u svoj rodni grad da bi pomogla ocu senatoru koji se suočava sa zdravstvenim problemima. Dolazak u rodni grad, a tamo … jedan slučajan susret sa nepoznatom ženom u staračkom domu otvoriće pitanja na koja Ejveri ne zna odgovor, ali zna da do odgovora želi da dodje. Šta može biti prva asocijacija na Domove za nezbrinutu decu? Humanost, empatija, briga … da li je i u stvarnosti tako i sa čim se sve susretalo američko društvo u prvoj polovini dvadesetog veka, saznaćete čitajući ovaj roman. Istorijski podatci su zastrašujući, naime od dvadesetih do pedesetih godina prošlog veka hiljade dece u Americi je nasilno oduzimano samohranim majkama i siromašnim porodicama, bogatstvo jednih plaćeno je siromaštvom drugih. Rekla bih da nam nije nepoznat ovaj opšte prihvaćen model klasnog suživota u ”demokratskim” državama. Čitajući ovaj roman setila sam se domaćeg filma “Otac” Srdana Golubovica u kome briljantnom glumom Goran Bogdan dočarava gledaocima emociju nemerljive roditeljske ljubavi koju jednom ocu uskraćuje “brižni demokratski” sistem, ali to su naši problemi, a Liza Vintgej u ovom romanu pisala je o njihovim problemima u kojima možemo prepoznati da je tuga univerzalna, nema naših i njihovih … samo čovek naspram pravde i nepostojanja pravde.
U ”humanim ustanovama” zvanim Domovi za nezbrinutu decu, oteta deca dobijala su nova imena i raseljavana su širom Amerike da bi ih usvajale porodice koje su kao što možemo da pretpostavimo, mogle da plate. Počelo je na taj način i Liza o tome piše u romanu, a završava se u našoj sadašnjosti iznajmljivanjem materica kao bioloških inkubatora i surogat materinstvom. Plati i kupi - dete!? Iako je roman fikcija, autorka je koristila delove istinite priče o Džordžiji Tan i njenom ogranku Udruženja domova za nezbrinutu decu u Memfisu. Pišući ovaj roman Liza Vingejt razgovarala je sa mnogo ljudi koji su se sećali ovog najvećeg skandala sa usvajanjem dece u američkoj istoriji. Svako od nas sebe definiše sopstvenom prošlošću, pitanje je samo u kolikoj meri joj treba pridavati značaj. Imamo li pravo da oduzimamo sebi budućnost predajući se traumatičnim i bolnim sećanjima na sopstvenu prošlost. Imaju li naši životi svrhu - teška pitanja za hrabrog i posvećenog čitaoca koji će odgovore naći u ovom romanu.
Petoro otete dece porodice Fos detinstvo su proveli u neizvesnosti i nepoznavanju sopstvenog porekla, a tako danas žive milioni dece širom sveta, ovog sveta za koji ne želimo da verujemo da surovošću oblikuje stvarnost ljudi, ali taj i takav svet može biti humaniji, bolji, lepši ako se potrudimo da negujemo saosećajnost, toleranciju, ljubaznost prema ljudima. Ne možemo znati u kome od njih “žive” Ril ili njene sestre i brat. Kao u svakom romanu od koga se nije lako odvojiti i ovde je ljubav nezaobilazna tema, Ejveri i Trent … ali neću vam otkrivati sve.
Liza Vingejt je bivša novinarka, motivacioni govornik i autorka više od dvadeset bestseler romana. Njene knjige osvojile su brojne nagrade i nominacije, a više od 1 500 000 prodatih primeraka ovog romana i 47 nedelja na bestseler listi New York Times-a dovoljno govori o književnom delu koje će te pročitati u jednom dahu.
“Jedna od najboljih knjiga godine. Ne smete je propustiti” deo je kritike objavljene u Haffington Post-u.