Postoji velika šansa da je jedan od snova većine devojaka na svetu ogroman garderober i situacija u kojoj više ne mora da razmišlja kako „nema šta da obuče“.
Sam osećaj pripremanja stvara neku pozitivnu energiju, osećamo se bolje kada se obučemo, našminkamo, stavimo parfem… Dobijemo samopouzdanje, a koliko god površno zvučalo, nekada nam baš energija u toku dana zavisi od toga kako smo se sredile.
Danas nam je dostupno mnogo različitih marki po pristupačnim cenama, poput Zare, Berške, Stradivariusa, a oni često kopiraju trendove koje diktiraju veliki brendovi na čuvenim nedeljama mode.
Kada govorimo o velikim, high end brendovima, njihove cene nisu baš stvorene za sve. One su veće delimično zbog materijala koji se koriste, delimično zbog dizajna i ugleda koji brendovi uživaju decenijama unazad. Međutim, postoji još jedan faktor koji smo izučavali iz ekonomije, a u pitanju je Gifenov paradoks.
Kako bih vam objasnila lepše, počećemo sa dva glavna faktora na tržištu, a to su – ponuda i tražnja. Stvar sa njima je vrlo jednostavna. Ako cena pada, tražnja raste. Ako cena raste, tražnja pada. Uzmite za primer recimo knjige – kada je knjiga 300 dinara, verovatno bismo ih kupili više, a ako koštaju po 1500, verovatno bismo se suzdržavali, više razmišljali o izboru i štedeli novac za nju.
Ipak, Gifenov paradoks predstavlja izuzetak od ovog tržišnog pravila, a on se odnosi na luksuzne stvar, poput Diora. Naime, Robert Gifon, po kome je paradoks i dobio ime, uočio je interesantnu pravilnost. Kod skupih stvari, cenu čini i faktor luksuza. Ako ste kupili iPhone, vi delimično plaćate brend, plaćate to da možete da se pohvalite da imate iPhone. Dakle, kod ovog paradoksa, tražnja za luksuznim dobrima raste kada raste i cena.
Ljudima koji sebi mogu da priušte high end stvari nije toliko privlačno da imaju određeni proizvod ukoliko pojeftini, pa postane dostupan širim narodnim masama. Njima je privlačno da imaju upravo ono što ih razlikuje od drugih društvenih staleža.
Za većinu ljudi to predstavljaju ovakvi brendovi poput Šanela, Gučija i Diora. Ipak, većina tih ljudi, dizajnera i kreatora modernog koncepta garderobe i velikih imena i dan danas, počeli su sami, u najvećem broju slučajeva bez prevelike podrške okoline. Imali su sopstvene ideje, razmišljali „izvan kutije“ ili „outside the box“ i uprkos različitim preprekama u njihovoj karijeri – nisu posustajali, već su verovali u sebe i unapređivali svoje veštine, umeće i znanje. Iskoristili su povoljno vreme i pravu šansu kada se ona ukazala na tržištu i na taj način stvorili nešto veliko, nešto što ih je nadživelo i ostalo upamćeno kao simbol mode, kao simbol elegancije, stila i snova većine zaljubljenika u ove stvari.
„Plakar pun Diorovih haljina, tajna čuvana šezdeset pet godina i tri žene koje je rat zauvek povezao“.
Mi, živeći danas, u 21. veku gde je sve ubrzano, veliko i dostupno ne razmišljamo mnogo o tome kako smo do ovde došli.
Upravo zato su meni uvek privlačne priče o vizionarima. Bila to istorija automobila, telefona, male crne haljine… Uvek mi je veoma inspirativno da čitam i slušam priče onih koji su se drznuli da budu drugačiji i uspevali da ostvare i više nego što su sanjali.
Jedna od takvih priča je i „Diorova tajna“. Veći deo knjige smešten je u period Drugog svetskog rata. Glavna junakinja naše priče je Skaj Penrouz i ona predstavlja ženskog pilota kada se pridruži britanskim snagama. Paralelno pratimo priču nakon rata o tome kako se društvo oporavlja, ali i o Kristijanu Dioru koji je odlučio da baš u tom trenutku svoje kupce i obožavatelje iznenadi novom kolekcijom haljina i parfema.
Ovde saznajemo i tragičnu priču o njegovoj sestri Katrin, po kojoj je prvi parfem i dobio ime, „Mis Dior“.
Pred kraj, pratimo i 2012. godinu i Kat Žurdan kako pronalazi skriveni plakar svoje bake koji je krcat Diorovim haljinama, a zbog toga biva upletena u misteriju.
Osim što se šeta kroz vreme i prikazuje različite periode, autorka se poigrava i temom romana. Osim Diora i haljina provlače se razne druge teme poput rata, Holokausta, ženskih pilota, špijuna, ali i ljubavi koja je takođe bila sastavni deo tih teških vremena.
Prosečna ocena na Goodreads sajtu joj je 4,47, što je poprilično visoko s obzirom na to koliko je ljudi pročitalo. Utisci ljudi su pozitivni i svima se dopada mešavina tema uključenih u ovo delo. Idealno ukoliko želite da se opustite i ne zamarate preterano teškom literaturom, a da ipak pročitate nešto motivišuće, novo i intrigantno, zavirujući u svet jednog strašnog doba koje nije toliko davno iza nas, ali je potpuno drugačije dok nam pruža sliku jednog vremena, sjajnih ljudi i njihovih borbi, kao i društvenom stanju nakon katastrofe koja je zadesila svet tog doba.