Italijanska mafija je razlog zbog koga sve više i više ljudi odlazi na Siciliju na letovanje. Hiljade i hiljade ubistava, otmica, ispaljenih metaka i bačenih bombi su danas postali turistička atrakcija, a to je upravo i razlog zbog koga sve više ljudi na Sicijiliji (posebno u gradiću Korleone) glumi da ima ikakve veze sa mafijom. Ipak, zašto bi i bili protiv toga kada je to jedan izuzetno interesantan deo američke i italijanske istorije?
Crna ruka nije roman, već publicistika. Pisac Sterfan Talti je do najsitnijih detalja istražio celokupnu situaciju Crke ruke, tajnog društva koje je haralo Amerikom na početku XX veka a kasnije i pričao sa porodicama likova koji su imali ikakve veze sa ovom pričom. Crna ruka je smeštena u period krajem XIX i početkom XX veka, kada su se desila prva ubistva i prva kidnapovanja dece od strane tada ovog nepoznatog društva. Osim toga što se upoznajemo sa načinom na koji je Crna ruka operisala, bitan je i momenat kada se upoznajemo sa herojem ovog vremena, detektivom Džozefom Petrosinom, takozvanim “italijanskim Šerlokom Holmsom”.
Petrosino je italijan koji će u jednom trenutku postati neverovatno bitan detektiv tadašnje njujorške policije, i čovek koji će se zapravo boriti protiv ovog ozloglašenog tajnog društva, ali i ostatkom italijanske mafije koja je tada počela da hara Menhetnom. Ova knjiga nam do detalja otkriva njegovu borbu protiv Crne ruke ali isto tako i upoznaje nas sa njegovim radom sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, Tedijem Ruzveltom. Talti nam pomaže u tome da bolje upoznamo detektiva Petrosina i da se na efektniji način povežemo sa njegovim likom. Kroz priče o njegovom dolasku u policiju, preko maltretiranja njegovih kolega jer je italijan pa sve do epizoda u kojima će on pokazati svoju hrabrost, Džozef Petrosino nam prirasta za srce i samim tim navijamo za njega još više u borbi protiv Crne ruke.
Ono što će mnogi zameriti ovom romanu jeste upravo priča o Džozefu. Zašto? Naslov knjige je Crna ruka, i veći postotak publike očekuje priču iz perspektive tajnog društva, ne očekujući da pisac toliko vremena provede pišući i Petrosinu. Trebalo bi znati da je Petrosino glavni lik u ovoj publicističkoj knjizi, a ne samo opasno tajno društvo. Ipak, to kako je društvo Crna ruka obavljalo svoje poslove, ko se sve plašio ovog društva (uključujući i Enrika Karuza, operskog maga), kao i način na koji je ovo društvo uticalo na druge ljude su takođe velika tema ove knjige. Knjiga opisuje i epizode u kojima manja društva, odnosno kriminalci-u-pokušaju koriste ime Crne ruke kako bi dobili ono što su želeli - i ovo je upravo dokaz koliko je ovo tajno društvo bio strašno i koliko su ih se ljudi plašili - do te mere da su im se drugi kriminalci divili.
Knjiga je napisana na jedan potpuno jednostavan a opet neverovatno čitak način, kao da nam neko priča priču. Talti je vrlo korektan u tome što kaže, i lepo prelazi sa teme na temu i sa epizode u epizodu. Ono što su mu kritičari zamerili jeste nekoliko epizoda koje su malo fiktivnije, i koje se možda nisu desile na taj način (kao što su određena ubistva koja nikad nisu potvrđena da su obavljena od strane Crne ruke). U nekim momentima je prilično evidentno da Talti pokušava da dramatizuje celokupnu priču, ali sve u svemu to ne smeta, osim ako su Vam baš bitne potpuno precizne informacije (u slučaju pisanja nekog rada, na primer).
Da li preporučujem Crnu ruku? Svakako da da. Svideće se i ljudima koje zanima da saznaju nešto više o italijanskoj mafiji, ali je odličan triler za one koji samo žele da se upuste u jednu novu avanturu. Samim tim, ovo jeste knjiga koju bi mogli da imate u vidu za neki naredni period. Lepo je napisana, pitka, istorijski (skoro skroz) precizna. Ono što je takođe vrlo interesantno jeste da su otkupljena i prava za film a u planu je da Petrosina glumi niko drugi do Leonardo Dikaprio.
Autor teksta: Marko Kovačević (@Bukmarkic)