Žene su tagovale druge žene i uz hešteg #womensupportingwomen postavljale svoje crno-bele fotke i jedne drugima govorile kako su lepe. Što se mene tiče, i da je jedini cilj ovoga bila samopromocija i mali boost ženskog samopouzdanja, i to bi bilo skroz okej. Međutim, iza svega zaista stoji neka druga ideja. Čelendž je originalno nastao kao ideja da se podigne svest o visokom procentu femicida u Turskoj, pošto su se građani i građanke svakodnevno u turskim novinama i vestima susretali sa crno-belom fotografijom žene koja je žrtva. Ako uzmemo i pogledamo prošlost i generacije naših starih, te uporedimo situaciju sa današnjom, videćemo da je jedina razlika u tome što se o nasilju nad ženama danas više priča. Ono se nažalost nije umanjilo, ali se malo podigla svest o tome da je ono prisutno i da postoje različite vrste nasilja nad ženama.
Nije nasilje samo kad te neko udari. Nasilje je i verbalno, nasilje je ponižavanje i bilo koja vrsta maltretiranja. Neko će reći da kačenje heštegova neće ništa promeniti, ali setimo se samo #metoo pokreta koji je, možemo slobodno reći, malo promenio svet na bolje. Otkrio nam je da nismo same, otkrio nam je šta sve spada u domen seksualnog uznemiravanja i nasilja i pomogao nam je da shvatimo da tako nešto ne treba da tolerišemo.
Da, zaista se o nasilju danas mnogo više govori nego pre i to je sjajno. Ali ono i dalje postoji, čak i među mladim ljudima za koje bismo možda mislili da su osvešćeniji. Pitanje koje se ovde nameće jeste zapravo šta oblikuje stavove mladih generacija i šta utiče na to kako će oni shvatati podeleuloge između polova.
Jedna od stvari koja sasvim sigurno na to ima itekako velik uticaj, jeste porno industrija. Nemojte me kamenovati, čekajte da objasnim! Porno filmovi su doneli gomilu pozitivnih stvari, prvo da to razjasnimo. Doneli su to da možemo da se osećamo slobodno i da se ne stidimo svojih fantazija. Doneli su zaista jedno veliko oslobađanje u pogledu seksualnosti i prihvatanje sebe i svojih želja kao potpuno normalnih (da se razumemo, ne govorimo o bilo kojoj seksualnoj fantaziji koja uključuje ugrožavanje druge osobe). S jedne strane, porno filmovi su nas oslobodili raznih stega. Međutim, postoji i druga strana koju spominje Megi Džouns u svom članku Čemu porno uči tinejdžere.
Ako malo razmislimo, postoji veliki paradoks između tog oslobađanja i raznih rodnih stereotipa koji postoje u porno filmovima. Kao prvo, veliki broj porno filmova je sniman iz muške perspektive i žena je tu samo da zadovolji muškarca. Kao drugo, postoji takozvani hardcore porn, u kom se nad ženama neretko vrše razne vrste nasilja. Reći ćete - okej, ali te žene niko ne tera da rade to, one su same na to pristale. Iako to nije baš tako, hajde da kažemo da jesu same pristale. Ali ono što je bitno, jeste kakvu poruku to šalje. Poruka je ta da je ženama skroz okej da ih neko davi, šamara, vezuje i tako dalje. Nekim ženama to možda i jeste okej i zaista uživaju u tome, ali istraživanja pokazuju da sa većinom žena to nije slučaj. Kada neko ko još uvek nije potpuno formirana osoba gleda takve stvari, često nije u stanju da razluči da li je u pitanju realna slika ili ne. Rašida Džouns je jedna od žena koja je svojim dokumentarcem Hot girls wanted takođe otvorila mnogobrojna pitanja vezana za ovu problematiku. Dokumentarac je baziran na pričama devojaka koje su otišle od kuće da snimaju amaterske porno filmove koji postaju sve popularniji na internetu. Ova vrsta pornića deluje realnije jer su u pitanju su devojke koje imaju tipičan girl next door izgled, a produkcija je niskobudžetna. Ono što je ovde najbitnije od svega, jeste taj momenat kad shvatite da te devojke jesu tu recimo dobrovoljno, ali sasvim sigurno ne uživaju u tome što se sa njima radi. Kakva je dakle veza pornića sa nasiljem?
Veza je u tome što porno filmovi vrlo često uče tinejdžere da je prihvatljivo da ti neko nameće svoje želje i da ti to treba da prihvatiš jer si žensko. Verujte mi kad vam kažem da, ako tako gledamo, 99% žena je pretrpelo neki vid nasilja ako uzmemo u obzir da neke stvari nisu želele da rade, a osećale su da moraju. Već vidim kolutanje očima na sve ovo što je sad napisano, kao i argumente u stilu - ali žena može jednostavno da kaže ako joj se nešto ne radi. Ali ne može. Mnogo žena ne može jer nije socijalno prihvatljivo da muškarcu kaže da ne želi nešto što ‘svi drugi rade’ i u čemu ‘svi drugi uživaju’ - jer se to upravo tako prikazuje i o tome se ne govori dovoljno.
Daleko od toga da je poenta ovog teksta da nasilje nad ženama potiče iz porno filmova. Nisu svi koji ih gledaju nasilnici, i kažem - porno industrija jeste donela mnogo toga pozitivnog. Nije poenta ni da je treba ukinuti. Poenta je da o ovome treba pričati, a posebno treba pričati tinejdžerima, onima koji tek treba da se formiraju kao osobe. Bitno je biti svestan da nijedna žena nije parče mesa i da svaka ima osećanja i ima stvari koje voli ili ne voli. Ako na žene gledamo kao na meso i na njihovo telo kao nešto što treba iskoristiti, nasilje nikad neće nestati. Zato je jako važno da se o svemu ovome priča bez ikakve zadrške i otvoreno, a upravo članci poput Čemu porno uči tinejdžere ili dokumentarci poput Hot girls wanted čine da se ova pitanja postavljaju otvoreno i da se o njima diskutuje jer su puni podataka o kojima niko od nas ranije nije razmišljao i koji zaista otvaraju oči.
Autor teksta: Zorana Karapandžin (@zozefina_k)