Barbara Kingsolver dobitnica Women’s Prize za fikciju u književnosti
Prvi put sam se susrela sa delom Barbare Kingsolver čitajući roman “Biblija otrovne masline”. Ovaj roman bio je na američkoj nacionalnoj listi bestselera više od godinu dana i osvojio mnogobrojne književne nagrade u zemlji i inostranstvu. Roman je bio “knjiga godine” New York Timesa, O Magazinea, San Francisco Chroniclea, Newsweeka, a Kingsolverovoj je doneo i nagradu Orindž.
Barbara piše i poeziju i dokumentaristiku, a njeni radovi takođe su objavljivani u mnogim književnim antologijama i časopisima.
“Nagrada je novčanog karaktera i iznosi 30.000 funti, koja se dobija uz bronzanu statuu, poznatijom pod nadimkom „Besi“, koja je donacija umetnice Grizel Niven.”
Bilo koja književnica koja stvara na engleskom jeziku, bez obzira na nacionalnost, mesto prebivališta ili tematiku kojom se bavi, razmatrana je za nagradu Women’s Prize (ustanovljenu 1996. godine za delo fikcije), za ostvarenja koja su nastala od 1. aprila 2022. do 31. marta 2023. godine i objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nagrada je novčanog karaktera i iznosi 30.000 funti, koja se dobija uz bronzanu statuu, poznatijom pod nadimkom „Besi“, koja je donacija umetnice Grizel Niven.
Dela Kingsolverove prevedena su na više od dvadeset jezika i donela su joj brojne književne nagrade i odanu čitalačku publiku u zemlji i inostranstvu. Godine 2000. nagrađena je Nacionalnom medaljom za humanističke nauke, najvećim priznanjem ove zemlje za služenje posredstvom umetnosti.
Odrasla je u Kentakiju i diplomirala biologiju, pre nego što se u potpunosti posvetila pisanju.
Dok željno iščekujemo roman „Demon Koperhed“, čitaoci se mogu upoznati s prethodnom knjigom Barbare Kingsolver „Bez zaklona“, koju možete čitati na Bookmate aplikaciji.
“Bez zaklona” je roman koji prepliće prošlost i sadašnjost kako bi istražio koliko su ljudi otporni i saosećajni u vremenima velikih promena.
2016, Vajnlend: Vila Noks i njen muž su vredni ljudi koji celog života rade sve kako treba. Zašto su na kraju ostali siromašni? Kako su se našli u takvoj situaciji?
Koledž se zatvara, a muž Vile Noks gubi svoj stalni položaj i penziju. Časopis za koji je radila je propao. Prihvata honorarni posao, daleko manje plaćen. Imaju kuću koju joj je ostavila tetka, mada je kuća ruinirana i neophodno joj je renoviranje. Vila nije ni očekivala da može da dobije nešto što joj ne bi stvorilo dodatne probleme i teret čitave porodice.
1871, Vajnlend: Tačer Grinvud je nastavnik prirodnih nauka kojem ne dozvoljavaju da govori o uzbudljivom radu koji je upravo objavio Čarls Darvin. Kako čovek da kaže istinu kad ga zbog toga ponižavaju?
Radnja se dešava u dva veka, u dve vremenske linije. Istorijski narativ je zanimljiv, a likovi iz tog perioda su fascinantni, pre svega Meri Tret, stvarna ličnost koja se družila sa Čarlsom Darvinom. Ovaj deo je pun istorijskih činjenica, dakle nije plod mašte, pa obogaćuje naše znanje.
“Nema iznenađenja kada je Kingolverova u pitanju, jer se ona u svojim delima često bavi društvenim pitanjima.”
Vila i Tačer žive u dva različita veka na uglu Šeste ulice i Ulice Plam, u Vajnlendu u Nju Džerziju, i oboje se suočavaju sa krajem njima poznatog sveta. Vila ima odraslu decu. Najstariji sin dolazi i ostavlja im svoju bebu dok on odlazi u potragu za poslom. Sa njima žive ćerka i zet, Tig, aktivistkinja i njen bolesni muž Nik. U nesigurnim vremenima oni će morati da plate cenu zbog korenitih promena kojima žele da utru put budućim generacijama.
Nema iznenađenja kada je Kingolverova u pitanju, jer se ona u svojim delima često bavi društvenim pitanjima. Čitajući ovu knjigu, otkrila sam novu sjajnu priču i upoznala divne likove. Njene likove susrećemo u fikciji njenih romana, ali oni mogu biti naše komšije, naši prijatelji, neko koga poznajemo.
Vila i njena porodica su tako realni. Priča je aktuelna i sigurno će vam izmamiti dosta emocija. Potresno, impresivno, i nadasve zanimljivo štivo.