U bajkama žene određenog uzrasta obično imaju jednu od dve uloge: zle veštice ili zle maćehe, a ponekad i obe.
Ključna figura iz slovenskog folklora, Baba Jaga svakako se uklapa u ideju zle veštice – živi u kući koja hoda šumom na kokošijim nogama, a ponekad i leti unaokolo u ogromnom tučku. Obično ne izgleda kao veštica ili babuskera, a poznato je da su joj deca omiljena hrana.
Međutim, ona je daleko složeniji lik nego što taj sinopsis sugeriše. Lukava, pametna, korisna koliko i smetnja, ona bi zaista mogla biti najfeminističkiji lik iz folklora.
Legenda o Babi Jagi je toliko upečatljiva da je upravo objavljena nova antologija kratkih priča “Into the Forest” (“U šumi”), koja sadrži 23 interpretacije lika iz pera vodećih horor autorki koje se protežu vekovima.
Istorija Baba Jage
Baba Jaga se pojavljuje u mnogim slovenskim, a posebno ruskim narodnim pričama, a prvi zabeleženi pisani pomen njenog dolaska je 1755. godine, kao deo govora o slovenskim narodnim ličnostima u knjizi Mihaila V Lomonosova “Ruska gramatika”. Pre toga, pojavljivala se u duboreznoj umetnosti najmanje od 17. veka, a zatim se redovno pojavljivala u knjigama ruskih bajki i folklora.
Ako ste ljubitelj filma, možda ćete prepoznati ime iz serijala “Džon Vik” sa Kijanuom Rivsom u glavnoj ulozi, u kojima istoimenog antiheroja njegovi neprijatelji zovu Baba Jaga, dajući mu misteriozni čar gotovo mitskog bauka.
Legenda japanske animacije Hajao Mijazaki koristio je Baba Jagu kao osnovu za vlasnika kupatila u svom nagrađivanom filmu “Spirited Away” iz 2001. Baba Jaga se pojavljuje i u muzici; Svita Modesta Musorgskog iz 1874. “Slike na izložbi” sadrži deveti stav pod nazivom “Koliba na kokošijim nogama”, a možda će se uskoro pojaviti i na malom ekranu; Nil Gejmen ju je koristio u svom “Sendmenu” koji je adaptiran za Netfliks.
Gejmen je takođe koristio Baba Jagu u strip seriji “Knjige magije”, a način na koji je postavio lik naglašava njenu moralnu dvosmislenost: dok je u “Sendmenu” pomagala, ovde je loša. Gejman je za BBC rekao da se prvi put susreo sa Baba Jagom sa šest ili sedam godina kada je pročitao dečiju fantaziju “The Dragon’s Sister and Timothy Travels” britanske spisateljice Margaret Stori, u kojoj se ona pojavila.
“Osećao sam da je ona najinteresantnija od svih veštica, i osećao sam se tako još više kada sam pročitao neke od ruskih priča u kojima se ona pojavljuje”, rekao je on. “Izgleda da ona ima svoj život van priče, što ima tako malo likova iz bajke”.
“Into the Forest” uređuje Lindi Rajan, spisateljica i profesorka sa Univerziteta Rugers koja je takođe osnivač male izdavačke kuće specijalizovane za horor. Kako je onda Amerikanka postala fascinirana ovim slovenskim likom?
“Moja ruska maćeha je emigrirala u Sjedinjene Države ubrzo nakon pada Sovjetskog Saveza i zajedno sa mojom polusestrom i babuškom, donela je boršč, matrioške i Baba Jagu. Dok je većina devojčica mojih godina odrastala okružena umivenim Diznijevim princezama, ja sam više volela bajke braće Grim, Šarla Peroa i Hansa Kristijana Andersena – i, naravno, ruske bajke o Baba Jagi”, rekla je ona.
“Baba Jaga je kombinacija zle veštice i vilinske kume koja je prerasla u daleko nepredvidiviju i moćniju ulogu od bilo koje od njih. Ona je podsetnik da sloboda leži malo iznad granice društvenih normi i da iz mraka možemo naučiti koliko i od svetla.”
Zapravo, poreklo Baba Jage moglo bi da seže mnogo dalje od 17. veka - postoji škola učenja koja kaže da je ona slovenski analog grčkog božanstva Persefone, boginje proleća i prirode. Ona je svakako povezana sa šumom i šumama, i divljinom prirode. “Suština Baba Jage postoji u mnogim kulturama i mnogim pričama i simbolizuje nepredvidivu i neukrotivu prirodu ženskog duha, Majke Zemlje i odnosa žena prema divljini”, kaže Rajan.
Ono što Babu Jagu izdiže iznad uobičajenih dvodimenzionalnih veštica iz folklora je njena dvojnost, ponekad kao skoro heroina, ponekad kao negativac, i njeno bogato, zemaljsko prizivanje ženskosti. “Baba Jaga i dalje ostaje jedna od najdvosmislenijih, najlukavijih i najpametnijih žena u folkloru“, kaže Rajan. “Ona izaziva strah i poštovanje, a istovremeno strahopoštovanje i želju. Divim se njenoj nemarnosti i njenoj nezavisnosti, čak i njenoj okrutnosti, a u svetu u kojem su žene tako često svedene na maglovite zamagljene nedoslednosti, ona je figura koja nas podseća da smo svirepe i neukrotive i da takve slobode često imaju cenu“.
U stvari, ona je nešto poput protofeminističke ikone. “Apsolutno jeste“, kaže Ji Izi Ju, jedna od autorki čija je priča uključena u zbirku.
Jedan od načina na koji ona zaslužuje takav opis je taj što potpuno menja stereotip o dobroj majci tako što jede decu umesto da ih rađa ili doji. “Ona je moćna uprkos tome što nije privlačna u konvencionalnom smislu. Živi po svojim magičnim uslovima, a ne po svetskim pravilima“, kaže Izi. “I ona izaziva konceptualne kategorije na svakom koraku. Čak je i njen dom i kuća i kokoška što je, na neki način čini vezanu za kuću, ali ni na koji način ‘vezanu’. Na ovaj način ona je rana lutalica na točkovima”.
Pravi odmetnik
Izi upoređuje Babu Jagu sa likovima prevaranata iz mnogih mitologija, kao što su nordijski bog nestašluka Loki ili Kojot iz folklora Indijanaca. “Dok je Baba Jaga često zlikovac, ona može i da ponudi pomoć. Na primer, u ‘Vasilisi prekrasnoj’ ona pomaže Vasilisi da se oslobodi iz kandži svoje zle maćehe“, kaže ona. „I dok je sa Baba Jagom opasno imati posla, poput mnogih koji deluju na drugoj strani zakona u savremenim filmovima, ona takođe može da se pokaže kao neprocenjiva u opasnim okolnostima”.
“Na ovaj način, Baba Jaga komplikuje pasivnu žensku negovateljsku ulogu sa vrstom ‘uradiću šta god hoću’ protivzakonite moći koju obično vidite samo kod muškaraca. Moglo bi se reći da je Baba Jaga kombinacija zle veštice i vilinske kume koja je postala daleko nepredvidivija i moćnija od bilo koje od njih”.
Izi je rođena i odrasla u severnoj Kini, a pošto je veliki deo ruske književnosti preveden na kineski, Baba Jaga je prešla granicu i ušla u kinesku psihu. “Moje prvo upoznavanje sa Baba Jagom bio je kineski crtani film koji sam videla kada sam bila veoma mala. Sećam se ovog crtanog filma jer sam rekla svojoj baki da Baba Jaga izgleda baš kao moj deda ujak. Njoj je to bilo smešno. Dedi nije”, ispričala je Izi.
Motiv veštice iz šume ili sa planine je popularan širom istočne Azije, uglavnom zato što su, kaže Izi, “planine povezane sa velikom duhovnom moći i sa pustinjačkim figurama koji odlučuju da žive po sopstvenim uslovima – slično kao što je Baba Jaga svoja žena.” Ona dodaje da u Japanu postoji lik po imenu Jamamba koji je “neverovatno sličan Babi Jagi – i ona je često prikazana kao fizički ružna baba koja voli da jede malu decu. Takođe je moralno dvosmislena, naizmenično opisana kao čudovišni kanibal ili pokretač promene i preobražaja, i zaštitnik heroja“.
Za Lindi Rajan, koncept horor antologije usredsređen na žene došao je pre ideje o knjizi sa temom Baba Jage… ali velika šumska veštica je izvršila svoj uticaj. “Želela sam da u antologiji budu prikazani glasovi žena širom sveta koje se nisu plašile da ispričaju svoje priče, da se upuste u sopstvenu divljinu i zloću, i na taj način se osećam kao da mi je Baba Jaga došla kao muza za antologiju,“ objašnjava ona.
“Ono što me je možda najviše iznenadilo je spremnost sa kojom su saradnice prihvatile zadatak i odjek koji Baba Jaga nosi širom sveta. Ona je zaista univerzalan lik i bila sam zapanjena odgovorima žena širom sveta koje su udružile svoje glasove sa njenim“.
Da li legenda o Babi Jagi ima neke pouke za nas danas? Izi misli da ima.
“Ona je šamanska varalica i podsetnik da sloboda leži malo izvan granica društvenih normi, i da možemo naučiti koliko iz mraka toliko i od svetla. Na kraju krajeva, mislim da nas ona uči ‘Oba’, logici. Ona nas podseća da smo i heroj i zlikovac, da kokoška može biti i kuća, i da možemo da prigrlimo i želje tela i tajne duha.”
Rajan se slaže i ima upozorenje za one koji bi odbacili moć Baba Jage, a čineći to i žene svuda. “Mislim da bi bilo najbolje da zapamtimo da se Baba Jaga možda krije u šumi, ali ona gleda i seća se.”