Opasno se približih samom kraju serijala knjiga o detektivu Hariju Huleu. Ju Nesbe nas uvodi u Harijev život vrlo detaljno, pažljivo birajući reči, situacije i izdvaja tačno one događaje koji nam u potpunosti pomažu da ga bolje razumemo.
Već nakon treće knjige smo ga prilično dobro upoznali, a opet ima toliko toga neotkrivenog. Jedanaesta knjiga u serijalu, ujedno i pretposlednja, nosi naziv Žeđ. Kratko, bezazleno, efektno. Ni ne pomišljam o kakvoj vrsti Žeđi je reč…
Ovo je jedan gigant od knjige, a ipak ne shvatate koliko brzo prelazite sa jedne na drugu stranicu. Žedni ste novih saznanja i toka radnje iz više razloga. Prvi je činjenica da Nesbe svaki nastavak napiše bolje od prethodnog. Kao da je i sam uvučen sve više u život jednog maestralnog Harija sa toliko rupa u sećanju koje Nesbe želi da nadomesti radom detektiva koji je za svaku pohvalu, a koja često izostane.
Drugi razlog je obrt za obrtom. Znate da sledi tek poneki ako čitate serijal od samog početka, ali ima toliko onih neočekivanih, napetih, šokirani nastavljate da čitate ne sluteći šta vas čeka dalje.
Treći razlog ne znam da li da definišem kao nešto dobro ili uslovno rečeno loše, ali, ja sam tužna kada završavam čitanje nekog serijala. Ovog naročito. Tužna i srećna u isto vreme. Koliko jedva čekam da završim, toliko kukam u sebi jer bih volela da imam još bar dvanaest knjiga, a ne samo još jednu, poslednju u serijalu.
Ovo je jedan od nastavaka koji vuče repove iz prethodne knjige i delimično ste upoznati sa likovima, znate ko stoji iza svega, a opet, neuhvatljiv je. Možda je u tome čar.
Da se vratim na naslov teksta, a i knjige… Ponekad, kada pričam ili pišem o knjigama, spomenem kako ima na nekoliko stranica opisa koji su potresni i jezivi, ako ih pročitamo posvećeno i zamislimo sliku. Divim se svim piscima koji uspeju tako živo da dočaraju!
U trenutku čitanja kada shvatam povezanost naslova sa radnjom u knjizi, prorade mi sva čula. Nesbe je uspeo u par redova da napiše reči koje su uznemirile čak i moju usnu duplju jer se izrazito potrudio da dočara i ukus. (Neka mi neko kaže da nisam poludela nakon čitanja ove knjige i da se još nekom ovo desilo!)
Samo sam uspela da zamislim i zgrozila se. Zato smatram da je jedanaesta knjiga u serijalu daleko više jeziva od svake prethodne i da određeni delovi mogu biti suvišni za ljude koji su osetljivi na slične detalje. Čulo ukusa je nešto što retko ko može da „oživi“ kod čitalaca ali mislim da je Nesbe uspeo, makar na tren.
I zato pažnja! Ako se uhvatite u koštac sa ovom knjigom, ne možete da kažete da vas niko nije upozorio da će stomak malko da vam se okreće i da ćete se mrštiti (u najboljen slučaju). Nakon ovoga, moja očekivanja za samo finale serijala su porasla i čekam idealan trenutak da mu se posvetim. O tome vam pišem neki naredni put. Žeđ je fantastična uvertira za kraj.
