Odmah nakon premijere na Netfliksu francuska serija „Lupin“ je postala veliki hit. Tokom samo prvog meseca emitovanja prvih pet epizoda ove serije pogledalo je čak sedamdeset miliona domaćinstava. Postala je najgledanija serija na Netfliksu koja nije na engleskom jeziku i prva francuska serija koja je u SAD bila na listi deset najgledanijih (na trećem mestu), i druga najgledanija premijera neke serije (prva je bila „Bridgerton“).
Šta je to, osim maestralne izvedbe Omara Sia tada najpopularnijeg glumca u Francuskoj, privuklo toliku pažnju publike? Možda onih nekoliko epizoda koje su nas povele na putovanje do prelepih predela Normandije usred zaključavanja tokom pandemije (premijera serije je bila u januaru 2021. godine)? Možda maestralna režija i scenario Džordža Kaja koji nam je pružio tehnički savršen proizvod?
Možda sve to, ali pre svega priča i junak koje je pre sto godina stvorio francuski književnik Moris Leblan. Kako je nastao Arsen Lupen, lopov džentlmenskih manira koji radi kao detektiv, koji je bio inspiracija za lik Asana Diopa u popularnoj seriji?
Ovaj šarmantni lupež svoj nastanak duguje još jednom čuvenom detektivu iz sveta književnosti. Da nije bilo enormne popularnosti Šerloka Holmsa u Ujedinjenom Kraljevstvu i u Sjedinjenim Državama Lupen najverovatnije ne bi ni postojao.
Iako nam danas deluje neverovatno, prvi romani u kojima se pojavljuje Šerlok Holms prošli su prilično nezapaženo. Dojl je imao problema da objavi roman “Crvena nit“. Nakon brojnih odbijanja, bio je prinuđen da priču objavi bez honorara i da za dvadeset i pet funti proda sva autorska prava.
“Oskar Vajld je ohrabrio Dojla da ”oživi” svog detektiva.”
Da nije bilo još jednog slavnog književnika razočarani Dojl bi verovatno zauvek odustao od Šerloka Holmsa. Dojl je kasnije ovaj događaj u svojim memoarima nazvao „zlatno veče“. Urednik Džozef Maršal Stodart je želeo da u svom časopisu ima neko delo engleskog autora. U razgovor se uključio i Oskar Vajld koji je ranije u tom magazinu već objavio svoj jedini roman „Slika Dorijana Greja“. On je ohrabrio Dojla da „oživi“ svog detektiva. Tako je napisan roman „Znak četvorice“. Ni ova knjiga nije privukla veliku pažnju.
Ono što će Konanu Dojlu i njegovom detektivu doneti slavu jesu priče koje će početi da objavljuje magazin „Strand“. Ove priče, koje je ilustrovao Sidni Padžet ,kasnije objavljene u zbirci „Avanture Šerloka Holmsa“. Ljudi su u redovima čekali da kupe novi broj magazina kako bi čitali avanture Šerloka Holmsa. Iako je prvobitno želeo da napiše samo šest priča, zbog ogromnog interesovanja Dojl je pristao da napiše još priča koje su docnije objavljene u zbirci „Memoari Šerloka Holmsa“.
Umoran od junaka koga je stvorio, a i u želji da ostane upamćen pre svega po svojim istorijskim i naučnim radovima, Konan Dojl je u priči „Poslednji problem“ „ubio“ slavnog detektiva.
Nakon ovoga više od dvadeset hiljada ljudi je otkazalo pretplatu na časopis. Pritisnut ogromnim brojem pisama onih koji su želeli da čitaju nove avanture Šerloka Holmsa, a i naviknut na prihode koje mu je izmišljeni detektiv pružao, Dojl je napisao roman „Baskervilski pas“ koji je u nastavcima objavljivan u časopisu „Strand“.
Američki magazin mu je ponudio 25.000 dolara za šest novih priča, a „Strand“ je bio spreman da plati 100 funti za 1000 reči, honorar koji nikome ranije nije bio ponuđen. Ali i jedni i drugi su imali jedan uslov – to moraju biti nove priče, a ne sećanja kao u prethodnom romanu. Šerlok Holms je morao da oživi.
I tako je Artur Konan Dojl nastavio da piše o avanturama Šerloka Holmsa. Slava ovog detektiva je bila toliko velika, a sedmogodišnja Dojlova pauza ogromna, te su izdavači odsustvo Šerloka Holmsa pokušavali da nadomeste na alternativni način. Da bi zadržali publiku počeli su da objavljuju detektivske priče drugih pisaca. Među najuspešnijima je bio Artur Morison koji je za „Strand“ i uz ilustracije Sindija Padžeta objavljivao priče o detektivu Martinu Hjuitu.
Negde u to vreme ludilo za Holmsom je prešlo Kanal i dospelo i u Francusku. Novinar i urednik Pjer Lafit pokreće časopis „Znam sve“. Želeo je da u časopisu predstavi junaka koji bi bio sličan Šerloku Holmsu i koji bi, na tom talasu slave, privukao veliki broj čitalaca.
Sa tom idejom je upoznao i svog prijatelja i pisca Morisa Leblana. Zamolio ga je da napiše seriju avanturističkih priča po uzoru na one koje je pisao Konan Dojl.
Tako je nastao uglađeni lopov, majstor prerušavanja, umetnik u bekstvu iz zatvora i detektiv po imenu Arsen Lupen.
Lafit je bio oduševljen jer je u Lupenu dobio ono što je tražio. Ipak, nije prezao da Lupena i u reklamama upoređuje sa Šerlokom Holmsom, a Leblana sa Konanom Dojlom. Tako se u jednoj najavi za novu priču tvrdi kako Leblan ima nadimak „francuski Konan Dojl“, što je najverovatnije bila izmišljotina autora članka.
“Arsen Lupen je bio privlačan novi lik koji je odmah postao senzacija.”
Već posle prve objavljene priče „Hapšenje Arsena Lupena“ bilo je jasno da je u pitanju veliki hit. Arsen Lupen je bio privlačan novi lik koji je odmah postao senzacija. Ubrzo je usledilo i nekoliko pozorišnih predstava u kojima se pojavljuje Arsen Lupen. Upravo će glumac Andre Brule svojom ulogom ovekovečiti Lupena onakvog kakvom ga danas znamo i zamišljamo. Uglađeni džentlmen u smokingu, sa monoklom i cilindrom, u belim rukavicama i sa štapom. Takav će biti upamćen iako tih opisa u Leblanovim delima nema. Na sličan način je Sindi Padžet u svojim ilustracijama ovekovečio čuveni lovački šešir Šerloka Holmsa koji Dojl u svojim pričama ne spominje. Zapravo je veoma teško reći kako Lupen izgleda u romanima, jer je vazda prerušen u nekoga drugoga. Čak ni njegov prijatelj i pripovedač Moris ne zna kako ovaj zaista izgleda.
Osim velikog intelekta Lupen i Holms nisu imali drugih sličnosti. Jedina nit koja ih je povezivala jeste slava i veliki broj poštovalaca. Leblan je takođe želeo da iskoristi ogromnu popularnost Šerloka Holmsa te ga je u priči „Šerlok Holms stiže prekasno“ suočio sa svojim junakom. U ovoj priči dva detektiva rešavaju istu misteriju, otkrivaju iste tragove i samo se na trenutak susretnu. Sasvim dovoljno da Lupen nadmudri svog konkurenta.
Ovakav razvoj događaja se nipošto nije svideo Konanu Dojlu. Nakon niza žalbi koje je primio od svog britanskog kolege, Leblan popušta i u narednim izdanjima ove priče Šerlok Holms postaje Herlok Šolmes, Votson postaje Vilson, a Ulica Bejker 221B postaje Ulica Parker 219.
Sledeći sukob ova dva velikana zbiće se u priči „Arsen Lupen protiv Herloka Šolmesa“ gde će, uprkos nemilosrdnom rivalstvu, početi da cene jedan drugoga. U narednom susretu u priči „Plava dama“ Šolms će čak i uhapsiti Lupena. Ovaj će mu se osvetiti u priči „Jevrejska lampa“, dok će obračun u priči „Šuplja igla“ narušiti međusobno poštovanje. Poslednji književni sukob koji potpisuje Leblan biće u priči „813“ objavljenoj 1910. godine.
U ovim pričama Leblan će, kroz reči svog junaka, konstantno iskazivati samo veliko divljenje prema Šerloku Holmsu i Arturu Konanu Dojlu.
Biće potrebno gotovo sto godina kako bi se ova dva junaka ponovo sukobila. Ovaj put u video-igri „Sherlock Holmes Versus Arsène Lupin“ iz 2008. godine. Šerlok Holms i doktor Votson, ovaj put pod pravim imenima jer su autorska prava u međuvremenu istekla, pokušavaju da spreče Lupena da ukrade pet nacionalnih dragocenosti. Ovome je cilj da ponizi Ujedinjeno Kraljevstvo, ali i da, zbog divljenja prema Holmsu, pokuša da mu pruži izazov dostojan njegovog genija.
Godinu dana ranije ruski književnik Boris Akunjin će u svojoj noveli „Zatvorenik u kuli, ili Kratko, ali prekrasno putovanje trojice mudraca” koja predstavlja posljednji deo zbirke „Tajna ogrlice od žada“, udružiti svog detektiva Erasta Fandorina sa Šerlokom Holmsom kako bi porazili Arsena Lupena.
I Herlok Šolmes će se takođe pojaviti u jednoj video-igri. Naime zbog problema sa autorskim pravima kreatori video-igre „The Great Ace Attorney Chronicles“ su iz pijeteta prema Leblanu svog detektiva nazvali Herlok Šolmes, dok je njegov saradnik ponovo postao Džon Vilson, kao u noveli objavljenoj više od veka ranije.
Kao su autorska prava na ove junake istekla, a pažnja koju privlače njihova imena i zanimanje javnosti za njih i dalje raste, samo je pitanje vremena kada i gde će se ponovo sukobiti.