Do nedavno sam podržavala onu da: „Porodicu (rodbinu) ne možemo birati, ali zato prijatelje možemo“, no, da li je u biti tako?
Od malih nogu okruženi smo decom u zabavištu, komšiluku, decom prijatelja naših roditelja, i kako da baš određene ljude privolimo i kasnije smatramo prijateljima? Da li ste nekada razmišljali na tu temu? U zavisnosti od toga da li imate prave prijatelje ili ste mislili da ih imate, promenite pogled na to famozno prijateljstvo onda kada pročitate serijal o Hari Poteru.
U prvoj knjizi, kada se Ron, Hermiona i Hari sretnu, već postoje jasne naznake da su se prepoznali. Meni je bilo milina čitati i uviđati razvoj njihovog prijateljstva, od stidljivog upoznavanja preko sitnih rasprava, do ozbiljnih svađa i zajedničkih radosti kada samo jedan od njih dobije neku svoju bitku. Iz ove perspektive žalim što nisam čitala Hari Potera kada sam bila dete. Nije bez razloga namenjeno pre svega za decu. Osim magije i pomoći pri razvijanju mašte kao bitnog dela svačijeg odrastanja, postoji i magija prijateljstva koja, iako ne treba da se uči, uvek je dobro kristalisati mišljenje i očekivanja i kroz tuđ primer.
Izvesno je da nemamo svi jednak pogled na prijateljstvo i ne znači nam svima jednako u životu u poređenju sa svim drugim međuljudskim odnosima. Ovaj trio nam pokazuje i dokazuje da biti nečiji prijatelj, iako nije uvek lako, zahteva konstantno menjanje i prilagodjavanje, ali ne na svoju štetu nego za sopstveni boljitak. Kako ne postoji ništa savršeno na svetu, logično je da se u moru lepih i prijatnih trenutaka tokom prijateljstva pojavi oluja koja će doprineti jačanju zajedničkih puteva, ili račvanja istih. Može li se posle račvanja ponovo doći do onog zajedničkog, prvobitnog? Kao deca možda ne shvatamo da je potpuno u redu da svako ima drugačije mišljenje i da ne treba da se međusobno ubeđujemo ko je u pravu.
Vremenom, zajedno sa prijateljima, učimo da, koliko god nas sličnosti spajale, spajaju nas i razlike, razlike kojih smo svesni i koje nam ne smetaju. Raznežim se kada se prisetim kroz šta su sve prošli Ron, Hari i Hermiona kroz čitavo školovanje… Delili su lepe i manje lepe momente, upoznavali se međusobno i upoznavao je svako sebe, bili su srećni što su mogli da se oslone jedno na drugo. Kada se spoje sve njihove razlike dobijamo potvrdu da je upravo to ono što njihovo prijateljstvo čini toliko predivnim i pravim. Kada nekome možeš da otvoriš dušu, isplačeš se, požališ na probleme, podeliš najsitniju radost u sopstvenom životu bez uzdržavanja, pohvališ ali i izgrdiš onda kada je to za nečije dobro i znaš da ti neće uzeti za zlo, i sve nabrojano ali u slučaju da ista ta osoba može sve to u odnosu sa tobom, tada imaš pravog prijatelja. Tada ga grli kada god imaš priliku i budi zahvalan nevidljivoj sili koja ti je pomogla da se sretnete u nekom trenutku vaših života!
Autor teksta: Teodora Milenković (@dora_i_knjizica)