Čak i oni koji nisu ljubitelji naučne fantastike znaju za „Zvezdane staze“. U pitanju je franšiza koja je postala fenomen popularne kulture. Od skromnog televizijskog početka kao kratkoročna serija, „Zvezdane staze“ su se proširile na filmove, druge televizijske serije, knjige, stripove, video-igre, igračke, garderobu, kućne aparate… Sa prihodima od preko deset milijardi dolara u pitanju je najprepoznatljivija i najisplativija franšiza svih vremena.
Početak nije bio tako obećavajući. Kada je američki scenarista i producent Džin Rodenberi počeo da radi na seriji ništa mu nije polazilo od ruke. Pilot epizoda se nije svidela glavešinama televizije NBC, tako da je postojala opasnost da od serije ne bude ništa. Međutim, oni su tada doneli pomalo neuobičajenu odluku. Ponovno snimanje pilot epizode. Ovaj put je ta nova epizoda ostavila bolji utisak i serija je dobila zeleno svetlo.
Iako je Rodenberi ovu seriju javnosti predstavljao kao vestern u svemiru, svojim prijateljima je govorio da je bazirana na knjizi „Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta. Svaka priča je osim avanture gledaocima nudila i moralnu poruku.
I dok je država slala cenzore koji bi merili dubinu dekoltea jedne junakinje i štitili javnost od previše otkrivenih grudi, autori su kroz priče o posadi svemirskog broda koji istražuje svemir iznosili svoje stavove o politici, religiji, ratu u Vijetnamu, interkontinentalnim raketama i seksu.
“Asimov je naveo serije „Izgubljeni u svemiru“ i „Zvezdane staze“ kao primere programa koje troše milione na specijalne efekte, umesto da daju sto dolara nedeljno nekom tehničkom stručnjaku.”
Kritika i određen broj publike su ovo dobro razumeli i prihvatili, ali ne i dovoljan broj ljudi da gledanošću sačuvaju seriju od otkazivanja. Rejting serije je bio loš i samo je, do tada neviđena, akcija najzagriženijih ljubitelja ovog programa koji su svojim pismima zatrpali NBC sprečila otkazivanje posle samo jedne sezone prikazivanja.
Sa lošijim terminom i manjim budžetom „Zvezdane staze“ su sada imale problem i sa samim kreatorom koji je u besu i ogorčenosti dao ostavku na mesto producenta i znatno ograničio svoj doprinos čitavom projektu.
Iako je serija imala čvrstu bazu obožavalaca, bilo je mnogo onih koji su kritikovali Rodenberijevu tvorevinu. Jedan glas protiv serije bio je posebno značajan i bolan jer je dolazio od još jedne legende naučne fantastike.
Isak Asimov, autor čuvenog serijala „Zadužbina“, u novinskom člansku se osvrnuo na niz naučnofantastičnih serija. U tom tekstu Asimov je naveo serije „Izgubljeni u svemiru“ i „Zvezdane staze“ kao primere programa koje troše milione na specijalne efekte, umesto da daju sto dolara nedeljno nekom tehničkom stručnjaku.
Svoju tvrdnju potkrepio je citatom iz serije „Zvezdane staze“ u kome se kaže „pola svetlosne godine izvan galaksije“ uz napomenu da to nije tačno jer galaksije nemaju „oštru ivicu“.
Iako je ova primedba bila tačna ipak je povredila Rodenberija koji je napisao odgovor Asimovu. U svom pismu je naveo kako se on bori da sačuva seriju od NBC-a koji želi da je zameni nekom omladinskom serijom.
Takođe mu je odgovorio da je „pola svetlosne godine“ dobilo zeleno svetlo od nekoliko fizičara koje su angažovani da čitaju njihove priče i scenarija i da daju svoje sugestije i primedbe.
“Asimov je napisao članak o tome kako je gospodin Spok mnogo više od junaka naučnofantastične serije.”
Nakon ovako oštrog početka Rodenberi i Asimov su postali prijatelji. Asimov ga je savetovao kako da u seriji sačuva kapetana Kirka, a Leonard Nimoj, koji je u seriji glumio gospodina Spoka, u intervjuu za „Tajm“ spomenuo je da je slavni pisac prekidao rad na svojim rukopisima kako bi odgledao novu epizodu serije „Zvezdane staze“. Kada smo već kod Nimoja, valja spomenuti da je Asimov napisao članak o tome kako je gospodin Spok mnogo više od junaka naučnofantastične serije. On je, smatra Asimov, doprineo percepciji da su pametni momci seksi.
Na kraju je Isak Asimov postao tehnički savetnik tokom snimanja prvog filma iz ove franšize („Star Trek: The Motion Picture“), a on i Rodenberi su se složili kako je peti nastavak filma „detinjast“ i da će „razočarati svakoga“ ko ga bude odgledao.
Posveta Isaku Asimovu, koji je zavoleo seriju koju je isprva kritikovao, data je u serijalu „The Next Generation“ gde se spominje kao osoba koja je sanjala o „pozitronskom mozgu“ koji u njegovim romanima imaju roboti. Upravo je pozitronski mozak ono što androidu gospodinu Dati (u seriji ga igra Brent Spiner) omogućava da razmišlja (ali i da oseća) na neverovatne načine. Rodenberg je čak tražio i dozvolu od svog prijatelja Asimova da Dati „podari“ pozitronski mozak. Postojala je i ideja da se Asimov, u vidu holograma, pojavi u seriji i da priča sa Datom, ali je loše zdravlje slavnog pisca sprečilo u ovom poduhvatu.
Iako ova dva velikana naučne fantastike više ne hodaju trećim kamenom od sunca, njihova dela i danas žive. „Zvezdane staze“ dobijaju nove živote u brojnim serijama, a čak su i dela Isaka Asimova dobijala svoje filmske ili televizijske adaptacije.
Najnoviji poduhvat oživljavanja sveta iz mašte čuvenog pisca je serija „Zadužbina“ rađena za „Apple TV+“ koja je ponovo pobudila interesovanje i za njegove knjige koje se iznova objavljuju i čitaju.