Bookmate
Bookmate
Zorana Karapandžin (@ZozefinaK) |

Naše nasledstvo i bitka za životnu sredinu

Zašto ljudi mrze vegane

Kada skrolujemo po internetu, desi se da naiđemo na razne šale na račun milenijalaca i takozvanih boomera, odnosno generacije naših roditelja. Generacijski jaz je uvek postojao, to nije ništa novo. To je prosto nešto potpuno prirodno i javlja se u svakoj smeni generacija. Svaka nova generacija misli da je pametnija od generacije svojih roditelja, a opet ovi stariji za mlade često misle kako nemaju pojma o životu. Međutim, to da mladi ništa ne znaju, ne da nije tačno, već je i protivno svakoj logici. Naravno, sad govorimo u globalu a ne o pojedincima. Ako uzmemo u obzir pristup informacijama koji imamo mi i uporedimo ga sa onim koji su imali naši roditelji (a kamoli roditelji naših roditelja), potpuno je prirodno da mlađe generacije znaju više i da su bolje informisane od prosečnog boomera. Koliko god da se govori o sunovratu društva i tome kako postaje sve izopačenije i nemoralnije, moramo priznati da te tvrdnje nisu baš 100% tačne. Postoji itekako mnogo dobrih i pozitivnih stvari koje novije generacije donose, a na koje naši roditelji nisu obraćali mnogo pažnje. Ne samo da nisu obraćali pažnju, već je ta njihova nebriga i dovela do toga da su neki problemi sve veći i veći, a jedan od njih je i problem životne sredine.

Jedna od sjajnih stvari kod milenijalaca, jeste i ta što mnogo više vode računa o planeti. Naravno, ne svi. S jedne strane imamo društvo ogrezlo u hiperkonzumerizmu i to konstantno iskušenje da kupujemo nove stvari jer realno nikad nisu bile dostupnije i  jeftinije. A s druge strane imamo sve one ljude oko nas koji se trude da podignu svest o tome da je to jedna negativna stvar. Kako uopšte na ličnom nivou možemo da utičemo na okolinu? Da li zaista pravi razliku to što će nekoliko nas da prestane da koristi plastiku ako milion ljudi ne prestane? Naravno, ovo su večna pitanja na koja nije lako dati odgovor. Međutim, koliko god da se primećuje porast svesti o važnosti očucanja životne okoline, isto tako se primećuje i kolutanje očima mnogih ljudi na isti taj trend. Šta je to tačno što ljude navodi da hejtuju druge ljude koji pokušavaju na neki način da doprinesu da svet bude ipak malo bolje mesto? Ova pitanja, kao i odgovore na njih, postavlja i članak Zašto ljudi mrze vegane, Džordža Rejnoldsa.

Neverovatno je sa kolikom se diskriminacijom susreću vegani i vegetarijanci, bez obzira na to što je njihov način života u osnovi veoma pozitivna stvar. Industrija mesa je jedan od najvećih neprijatelja planete jer uzgoj stoke dovodi do deforestacije i emisije gasova, i jedan od načina da se klimatske promene uspore je upravo drastično smanjenje proizvodnje mesa. Takođe možemo zahvaliti i društvenim mrežama što se imidž veganske ishrane toliko poboljšao - danas nam je sve mnogo dostupnije i biti vegan više ne znači pasti travu i žvakati lišće. Postoji mnoštvo javnih ličnosti koje su vegetarijanstvo i veganizam učinile primamljivijim, a da ne pričamo o svetski poznatim kuvarima koji nam pokazuju da ne mora svaki obrok da sadrži mesto. Ipak, i dalje sam pomen ovog termina kod mnoštva ljudi izaziva veoma burne emocije i neretko ismevanje i izlive besa. Zašto?

Zato što je veganizam odstupanje od normi. Na Zapadu je meso jedan od simbola bogatstva i prosperiteta upravo zato što su generacije naših baba i deda često gladovale. Ako mi mladi odbacimo meso kao nešto negativno, ispada da ne cenimo dovoljno to što imamo. Upravo zbog tog gladovanja, siromaštva i ratova (posebno ovde kod nas na Balkanu), danas kod nas postoji jedna tendencija u preterivanju u svemu, a pre svega u hrani. Prema tome, ljudi mrze vegane upravo iz straha da će im taj način života oduzeti onaj komfor na koji su navikli i da će ih lišiti te njihove stečene neumerenosti u hrani. A znamo šta je na Balkanu imperativ kad je reč o kuvanju ručka - meso. Kakve veze ima ovo sa očuvanjem životne sredine? Pa ima veze zato što je upravo preterivanje u svemu dovelo do toga da se sada za nju borimo. Preterivanje i bahatost su glavni vinovnici tog hiperkonzumerizma. Kada bi se konzumacija mesa svela na to da se ono konzumira samo tri puta nedeljno, to bi već bila velika stvar.

Ovaj tekst zaista ne treba shvatiti kao vegansku propagandu, već kao iznošenje činjenica da konzumiramo previše svega i da to preterivanje dovodi do katastrofe. Takođe je jasno i da je nemoguće biti potpuno ekološki osvešćen i zelen. Mi ljudi uništavamo okolinu maltene svakim svojim postupkom. Međutim, bitno je imati svest o tome i činiti ono što je u našoj mogućnosti. Zato su bitni milenijalci i zato je bitno to što ekologija sve više postaje trend. Sve dok ne pređe u licemerje, kao kod mnogih brendova brze mode. Ali nećemo o tome - fokusirajmo se na ono što je pozitivno i što mi kao pojedinci možemo da uradimo. Ako neko zbog brige o životnoj okolini prestane da konzumira meso, da koristi plastiku ili da kupuje u velikim lancima poput H&M-a i Zare - to je za svaku pohvalu, a ne za osudu. Zato kad prevrnete očima na one koji o tome malo vode računa, razmislite o tome koliko je to što radite pogrešno.

Autor teksta: Zorana Karapandžin (@zozefina_k)