Čuveni britanski književnik je napisao iznenađujuće modernu distopijsku priču o tematskom parku sa robotima mnogo pre nego što je HBO snimio čuvenu seriju.
Zapadni svet (Westworld) je američka televizijska serija kablovske kuće HBO koju su kreirali Džonatan Nolan i Lisa Džoj. Počela je da se prikazuje 2016. godine, a autori su nedavno najavili i četvrtu sezonu.
Radnja serije odigrava se u svetu nazvanom Zapadni svet, zabavnom parku napravljenom po ugledu na Divlji zapad koji je naseljen programiranim androidima koji ne mogu da se razlikuju od pravih ljudi. Zapadni svet posećuju bogataši koji su platili ogromnu sumu novca kako bi bili na mestu u kom mogu da rade šta god oni poželeli, bez straha da će ih neko od domaćina ubiti.
Ljubitelji serije znaju da je serija zasnovana na istoimenom filmu koji je 1973. godine režirao Majkl Krajton. On je od samog početka insistirao na tome da priča nema svoje „književne predloške“, ali postoji jedan pisac koji ne bi mogao da se složi sa tom tvrdnjom.
Malo je poznato da je slavni engleski pisac Čarls Dikens, još u 19. veku, u jednoj od svojih priča stvorio Zapadni svet. Naime, on je tokom 1837. i 1838. godine objavio seriju kratkih priča u časopisu Bentley’s Miscellany. U jednoj od ovih priča (The Full Report of the First Meeting of the Mudfog Association for the Advancement of Everything) grupa naučnika raspravlja o raznoraznim idejama. Izvesni gospodin Čopernos iznosi predlog o izgradnji tematskog parka naseljenog autonomnim mašinama koje izgledaju i ponašaju se kao ljudi. U ovom tematskom parku bogati posetioci bi mogli da se iživljavaju nad automatima i da ih uništavaju bez ikakvih posledica.
Zapadni svet, makar u svojoj prvoj sezoni, prikazuje malo mesto u doba naseljavanja Divljeg zapada, dok onaj koji je zamislio Čarls Dikens oslikava ruralnu englesku sa putevima, mostovima, selima…
Postoji još sličnosti između ova dva tematska parka. Zapadni svet, makar u svojoj prvoj sezoni, prikazuje malo mesto u doba naseljavanja Divljeg zapada, dok onaj koji je zamislio Čarls Dikens oslikava ruralnu englesku sa putevima, mostovima, selima… Dikensov park naseljavali bi i automati policajaca, kočijaša, starica i drugih tipičnih stanovnika engleskog sela.
Poput androida u seriji i automati iz Dikensove priče bi bili operativni, čak iako su im udovi odvojeni od tela.
Iako Čopernos ne spominje timove za opravku i zamenu, jasno je da ima slične ideje za rotaciju robota jer spominje zalihu od 140 automata od kojih bi polovina bila u rezervi kako bi se pokvarene jedinice mogle zameniti.
Jedna od razlika je što je ideja Zapadnog sveta da ljudima pruži mogućnost da čine loša, ali i dobra dela, dok Čopernos u svom zabavnom parku želi da omogući ljudima samo da budu loši. To se vidi iz njegovih planova o kupovini staklenih glasnih lampi, koje, ako se razbiju, mogu da se zamene za male pare, ali i glasovnih opcija samih automata koji bi mogli da ispuštaju „različite zvukove stenjanja, koji bi pomešani sa molbama za milost činili iluziju potpunom, a uživanje savršenim“.
Dok se serija fokusira na pitanje humanosti i šta znači biti čovek, Dikensov fokus je u odnosima između bogatih i siromašnih.
Još jedna razlika između ova dva parka je u njihovoj veličini. Čarls Dikens je zamislio da zauzima površinu od deset kvadratnih milja dok se Zapadni svet prostire na više od pet stotina milja.
Fokus poruke koju Čarls Dikens želi da istakne je malo drugačiji od onoga koji je u seriji. Dok se serija fokusira na pitanje humanosti i šta znači biti čovek, Dikensov fokus je u odnosima između bogatih i siromašnih. Naime, nakon što gosti unište šta se moglo uništiti, njima se organizuje lažno suđenje, gde robot sudija, umesto na stranu pravde, prednost daje ljudima jer su bogati i moćni. Dikens ovaj proces opisuje kao „sasvim jednak životu“ ističući na ovaj način nepravičnost pravosudnog sistema.
Kao da su ljudi oduvek imali ideju da zabavne parkove nasele robotima koje će moći da maltretiraju.