Knjigama protiv globalnog zagrevanja - Bliži li se kraj jedne ere?

O tome dokle sežu ljudska arogancija i sebičluk i zbog čega čovek progresivno ide ka tome da svaku životinju pripitomi i svako drvo obori zarad lične satisfakcije, pitanja su koja se, u vreme klimatskih promena, sve češće i češće postavljaju. A odgovori na njih nimalo nisu ohrabrujući.

Holocen. Era u kojoj trenutno živimo. Dejvid Atenboro, čuveni engleski biolog, poznavalac naše planete, pisac i autor brojnih emisija o prirodi, navedenu eru poredi sa biblijskim vrtom, Edenom i predstavlja je kao hiljadugodišnji period mira u kom se temperatura planete Zemlje ne menja za više od jednog stepena Celzijusa.

Umesto da čovek, kao jedino biće ove planete sa svešću i sposobnošću planiranja, održava holocen, neguje divljinu, mora, okeane i sve ono što Zemlja ima da mu ponudi, on čini sve da dođe do ponovnog masovnog izumiranja putem globalnog zagrevanja. Slike iz dokumentarnog filma Dejvida Atenboroua pod nazivom „Život na našoj planeti“, prikazuju budućnost kojoj preti neminovan krah usled globalnog zagrevanja uzrokovanog rukom čoveka. Zamislite da sve tropske šume budu raskrčene, da se raznolikost biljnog i životinjskog sveta svede na minimum, a da, pri svemu navedenom, populacija ljudi postane sve gušća i gušća. Šta nas u tom slučaju čeka?

Dejvid Atenboro najavljuje da bi, ukoliko se nastavi ovakvim tempom, negde oko 2100. godine došlo do ponovnog masovnog izumiranja usled pregrevanja planete za čak četiri stepena Celzijusa. Pre toga, došlo bi do umiranja podvodnih korala, koji bi se pretvorili u bele skelete nekada velelepnih sprudova, budući da su ove životinje izuzetno osetljive na temperaturalne promene i da se, u pretoplim sredinama jednostavno skuvaju. Prema podacima iz 1998. godine, čak 16 % ovih životinja je na svetskom nivou uginulo, a ako se ova pojava nastavi i dalje, prognoze su da će u narednih desetak godina doći do potpunog uništenja korala.

A pre nego što se naša planeta pregreje, korali pobele i uginu, sve tropske šume biće posečene, a požari, suše i nestašica hrane postaće neminovnost. Životinje će se razbežati, mnoge od njih će izumreti kao vrsta, ribe u morima, rekama i okeanima masovno će nestati usled zagađenja. Insekti će nestati, neće više biti pčela. Čak i dok pišem ovaj tekst, čitav svet zahvaćen je sindromom CCD koji predstavlja abnormalan fenomen za masovni nestanak kolonija medonosnih pčela.

I što je najgore, kao jedini uzrok svemu navedenom stoji čovek. Homo sapiens.

Da, Homo sapiens je jedina vrsta koja je sposobna da razmišlja, vrši introspekciju, govori, zaključuje, razlikuje dobro od zla. I pored svega toga, taj isti Homo sapiens, u 21. veku krči sve šume, svakodnevno se bavi ribolovom, krivolovom, paljenjem, ratovanjem, zagađivanjem planete. Taj isti Homo sapiens baca plastiku u reke, mora, jezera i okeane, a potom se hrani ribom koja na ovaj ili onaj način pojede bačen otpad. Taj isti Homo sapiens ubija sopstvenu vrstu zbog sujete, mržnje, opsesije, zlobe. Taj isti Homo sapiens guli kožu i kida krzno ugroženih životinja kako bi nosio bundu po najnovijoj modi, modi koja traje jednu sezonu. Taj isti Homo sapiens uzgaja životinje kako bi ih kasnije pojeo i krči šume kako bi pravio komade nameštaja koji mu čak i nisu potrebni. I na kraju, taj isti Homo sapiens seče lednike kako bi napravio dekorativne kockice za skupa pića.

O svim navedenim razarajućim postupcima ljudskog roda, bavi se i norveška autorka Maja Lunde, koja svojim knjigama i aktivizmom ide protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena. S tim u vezi, ona je osmislila klimatski kvartet – tetralogiju međusobno naizgled nepovezanih knjiga koje ipak imaju sponu u vidu opomene čitavom ljudskom rodu kakve posledice će nastati ako se ništa ne promeni.

Dok se u prvoj knjizi iz kvarteta, „Istoriji pčela“, Maja Lunde bavi pomenutim CCD sindromom nestanka kolonija medonosnih pčela, u svom drugom romanu za odrasle, koji nosi naziv „Plavetnilo“, Lundeova se bavi svetom u kom vlada nestašica vode, u kom se ljudi svakodnevno mole čak i za najsitniju kap kiše.

Da li možete da zamislite svet bez pčela? Roman Maje Lunde uznemirio je ceo svet mračnim upozorenjem o sudbini planete koja je neizbežna ukoliko dozvolimo da pčele izumru kao vrsta.

Čitajte

Iako imaju dosta depresivnu, ali posve otrežnjujuću temu, ono što je zajedničko njenim romanima jeste to što se bave i međuljudskim, porodičnim odnosima, kao i to što se završavaju nadom u bolje sutra, nadom u promene.

Roman Maje Lunde skreće pažnju na nešto što svi uzimamo zdravo za gotovo a što čini samu srž našeg postojanja: značaj vode.

Čitajte

Na slično optimističan način, Dejvid Atenboro završava svoj dokumentarac „Život na našoj planeti“, odavanjem trikova pomoću kojih Homo sapiens, kao uzročnik masovnog izumiranja, može sprečiti to masovno izumiranje. Na nama je sve.

• knjiga