Ljubav prema knjigama je posebna vrsta ljubavi

Nakon dvogodišnje pauze usled globalne pandemije izazvane virusom SARS COV-19, konačno se dogodio „povratak napisanih“, odnosno manifestacija posvećena knjigama koju naprosto obožavaju svi knjigoljupci. Sajam knjiga je ove godine bio 65. po redu, a prva ovakva manifestacija održana je davne 1956. godine na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom Josipa Broza Tita u nekadašnjoj Jugoslaviji. Već 1957. godine, sajam je preseljen u prestonicu Republike Srbije – Beograd, gde se održava i dan-danas.

Iako je među ljubiteljima pisane reči postala ustaljena fraza kako je mesec oktobar „mesec knjige“ imajući u vidu da se obično s jeseni održava ova manifestacija, ipak je najvažnije ono što ostaje i kada se spakuje poslednji štand i ugasi poslednje svetlo na Beogradskom sajmu – ljubav prema čitanju.

Odmah posle Beograda, održava se drugi veliki sajam u regionu pod imenom Interliber, koji je ove godine organizovan od 8. do 13. novembra u Zagrebu.

Nakon što su knjigoljupcima pristigli poslednji sajamski ulovi i nakon što su se svima utisci slegli, sprovela sam anonimnu anketu u cilju dobijanja statističkih podataka kao odgovor na pitanje koje retko ko zapravo i postavi – Zbog čega volimo da čitamo knjige?

U nastavku teksta slede rezultati sprovedene ankete.

Beg od realnosti

26,9 % ukupnog broja ispitanika saglasilo se sa tim da voli da čita kako bi pobeglo od problema, dosadne i tmurne stvarnosti i života kad prigusti. Čitaoci koji iz ovog razloga pribegavaju knjigama, najčešće biraju fantastiku, kao žanr dijamteralno drugačiji od realnosti. Jer, nekad je zaista bolje šetati hodnicima Hogvortsa, imati daimona poput Lajre Belakve iz Pulmanove trilogije „Njegova mračna tkanja“ ili pak biti na Marsu sa Markom Vatnijem i pomagati mu oko uzgajanja krompira („Marsovac“, Endi Vir), nego rešavati dosadnu papirologiju ili raspravljati se sa šalterušom koja uvek, ali uvek, traži još jedan papir.

Knjiga koja je postala fenomen i pre nego što je objavljena.

Čitajte

Proživljavanje više života

22,38 % ukupnog broja ispitanika navelo je da voli knjige jer smatra da se čitanjem može proživeti nebrojeno života. Sigurno ste čuli i za onu čuvenu misao Džordža R. R. Martina da onaj ko čita proživi na hiljade života pre nego što umre, dok onaj koji nikada ne uzme knjigu u ruke proživi samo jedan. I, zaista je tako. Dok čitate, možete postati moćna veštica Kirka, neustrašivi Geralt, grof koji smenu godišnjih doba posmatra kroz prozor hotela Metropol u Moskvi ili pak Danijel koji šeta Grobljem zaboravljenih knjiga u Safonovoj „Senci vetra“ kako bi rešio misteriju jedne naizgled zabranjene knjige. Mogućnosti su neograničene!

“U slučaju da ne čitate o navedenim temama, zaista nema većeg mira i uživanja nego zavaliti se u omiljenu fotelju i uz najdraže ćebence i šolju vrućeg čaja uploviti u svet satkan od reči koji uvek prevazilazi okvire napisanog.”

Mir/uživanje/lep osećaj

17,91% ispitanika naglasilo je kako voli da čita zbog lepih osećanja koja knjiga budi u njima. Tome, naravno doprinose mir i uživanje koji se javljaju pri svakom okretaju stranice (naravno, pod uslovom da ne čitate o odsecanju tela, krvavim pohodima ili pomahnitaloj ubilačkoj deci). U slučaju da ne čitate o navedenim temama, zaista nema većeg mira i uživanja nego zavaliti se u omiljenu fotelju i uz najdraže ćebence i šolju vrućeg čaja uploviti u svet satkan od reči koji uvek prevazilazi okvire napisanog.

Ženu koja želi da bude nezavisna vrebaju različite opasnosti.

Čitajte

Poboljšanje vokabulara/nova saznanja

Sa rezultatom od takođe 17,91 %, našli su se ispitanici koji vole da čitaju zbog poboljšanja vokabulara i novih saznanja. Naravno, ovo pod uslovom da su pisac/prevodilac i lektor pismeni, jer nećete često naići na pravilno napisanu reč „karniša“ u knjigama (umesto toga, čitaćete o garnišli, garnišni i brojnim varijacijama na temu). Čitanje radi novih saznanja takođe je mač sa dve oštrice, jer uvek morate proveriti da li su kvake postojale u doba Trojanskog rata ili ne, pre nego što usvojite određenu informaciju. Svakako, trenutno je sezona kvizova, a da biste postigli što bolji rezultat u kvizu „Želite li da postanete milioner“ – knjige u ruke!

Maštanje/kreativnost

Prvi razlog koji je zauzeo četvrto mesto u sprovedenoj anketi jeste buđenje mašte i razvoj kreativnosti kod onih koji čitaju u odnosu na one koji ne pribegavaju ovom „sportu“ – 4,47 % ispitanika deli ovo mišljenje. I zaista, što je pisac mašovitiji i kreativniji u stvaranju svog sveta, to je kasnije i čitalac spremniji na akciju.

Pripovijedanje Patrica Leeja uistinu je moćno… Riječ je o izvanserijskom piscu. / Steve Berry

Čitajte

Razumevanje drugih u stvarnosti/buđenje empatije

Na četvrtom mestu, sa takođe 4,47 % saglasnih knjigoljubaca, zatekao se razlog koji zahteva malo podrobniju analizu saržine pročitanog. Naime, što je više različitih likova u nekoj knjizi i što je bolja njihova karakterizacija, to oni deluju uverljivije, a samim tim se lakše mogu projektovati u realnost, što omogućava da imamo više razumevanja za postupke pojedinih ljudi iz našeg okruženja i rađanje empatije u odnosu na njihove metode, koji možda na prvi pogled nama ne odgovaraju. Priznajte da ste u više navrata čitajući ljubiće navijali za varalice, dok biste automatski u realnosti takve postupke osuđivali. To je dokaz da knjige menjaju perspektivu.

“Što se više zadubite u želju da je Pračetov multiverzum koji je sačinjen od ploče na leđima četiri slona koji stoje na oklopu nebeske kornjače stvaran – možda to i postane sudbina koja je zapisana ovoj našoj planeti.”

Čitanje pospešuje pisanje

Kako jedno bez drugog? Ne ide! Peto mesto zauzelo je čak četiri razloga za buđenje ljubavi prema čitanju, a prvi od njih jeste taj da se čitanjem pospešuje pisanje, što opet implicira na to da ovaj „sport“ pokreće na akciju! 1,49 % ispitanika potvrdilo je da voli knjige zbog toga što one bude (skrivenog) pisca u njima. I meni se neretko dešava da se toliko oduševim maštom i umećem nekog autora da naprosto poželim da i sama stvorim sličan svet. U svakom slučaju, nevezano za to da li imate tendenciju da se bacite u spisateljske vode ili ne, i samo pisanje o pročitanim knjigama je hobi koji dokazano pospešuje razvoj vokabulara, ali i inteligencije.

Razgovor o počitanim knjigama

Na petom mestu, sa takođe 1,49 % ispitanika, našao se i jedan veoma zanimljiv razlog za ljubav prema čitanju, a u samom svom korenu tiče se česte introvertnosti kod knjigoljubaca. Međutim, kada sretnete nekog ko je pročitao knjigu koju ste i vi sami nedavno završili ili nekog ko apsolutno obožava vaše omiljeno štivo – mogućnosti za diskusiju i razgovor su neograničene! O čaroliji čitanja u ovom kontekstu na jedan prešarmantan način govori i Goran Petrović u svojoj „Sitničarnici kod Srećne ruke“, koju možete čitati (ali i slušati) na bookmate platformi.

Sitničarnica kod srećne ruke je sada dostupna i kao audio-knjiga, ekskluzivno u okviru Bookmate Originals edicije.

Slušajte

Vizualizacija

1,49 % ispitanika opredelilo se za vizualizaciju kao razlog zbog čega vole da čitaju. Reč je o terminu koji je izuzetno voljen među lajfkoučevima, a odnosi se na mogućnost kreiranja slika u umu i pretvaranja da su one stvarne. Međutim, uz čitanje, ovaj postupak postaje još lakši, budući da su te slike zapisane u okviru korica svakog dela, a vaše je samo da zamislite da je ono što ste pročitali stvarno. Ko zna, što se više zadubite u želju da je Pračetov multiverzum koji je sačinjen od ploče na leđima četiri slona koji stoje na oklopu nebeske kornjače stvaran – možda to i postane sudbina koja je zapisana ovoj našoj planeti.

Miris knjiga

Da li ste nekada čuli za termin „olfaktorna bibliomanija“? Nema veze ako niste, jer sam sigurna da i vi spadate među 1,49% ispitanika koji su ukazali na značaj mirisa knjiga. Bilo da su u pitanju izrazito stari naslovi, čiji specifičan miris zapravo nastaje kao posledica nekoliko stotina različitih isparljivih organskih (raspadajućih) jedinjenja ili pak tek pristigli primerci koji mirišu na svežu štampu – jedno je sigurno: nijedan knjigoljubac nije imun na navedeno, posebno imajući u vidu moć mirisa da nas samo jednim njuškanjem vrati u detinjstvo ili u svet omiljene knjige, čak i ako smo protekom vremena zaboravili njenu radnju.

• knjiga