Nova je godina, te je taman i vreme da možda započnemo neke nove aktivnosti ili navike, nešto što već dugo želimo da radimo, a nikako da se nateramo da zapravo to i činimo. Pisao sam već o (ponovnom) sticanju navika čitanja, a danas ćemo se baviti sticanjem navika za pisanje.
Verujem da smo svi bar jednom, čitajući neki baš dobar roman ili priču, pomislili koliko bi bilo lepo da i sami pišemo, zar ne? Zatim bismo videli kako je autor datog romana isti pisao nekoliko godina i uzbuđenje bi nam splasnulo. Obično nismo u stanju ni da se nateramo da redovno pišemo blog koji toliko dugo planiramo, a kamoli roman. Poznato?
“Sve kreće od prvog koraka, prve napisane reči, i odatle može da ide samo baš tako – reč po reč.”
No, setite se samo da ni poznatim piscima ne ide ništa lakše. Dok Džordž R. R. Martin već preko deset godina nije objavio novi roman u serijalu Pesma Leda i Vatre, Stiven King objavljuje po nekoliko knjiga godišnje. U jednom razgovoru, Martin je pitao Kinga kako uspeva da piše toliko mnogo i toliko brzo, a King je samo odgovorio: „Reč po reč.“
Iako zvuči banalno, zapravo ne postoji bolji savet za bilo šta. Sve kreće od prvog koraka, prve napisane reči, i odatle može da ide samo baš tako – reč po reč.
Razmislimo dakle, šta nam je potrebno, da bismo zapravo stekli naviku redovnog pisanja.
Kreativno pisanje je generalno aktivnost koju je najbolje voditi sâm. Ukoliko zaista počinjete s pisanjem tokom zimskih praznika, naoružajte se šoljicom čaja ili šoljicom kuvanog vina. Pronađite miran kutak u kući. Zatvorite vrata. Dišite.
Sada otvorite svesku ili uključite računar. Ne buljite predugo u praznu stranicu ili ekran ispred sebe, jer će to postati vrtlog koji preti da vas proguta. Nemojte dozvoliti da se to desi. Umesto toga, zaboravite šta zapravo želite da napišete i samo učinite sledeće:
1. Jednostavno počnite da pišete. Bilo šta. Stavite reči na stranicu. To bi moglo da bude nešto nalik dnevniku, o nečemu što vas je izuzetno nerviralo kod partnera, dece ili rođaka u poslednja 24 sata. To bi mogao biti tok svesti o tome zašto više volite jedan lanac supermarketa od drugog. Nemojte se zaustavljati i razmišljati o tome šta zapravo pišete ili uopšte čitati. Samo pišite i nastavite da pišete dok ne popunite tri stranice sveske ili jednu A4 stranicu teksta na računaru.
“Budite kreativni, budite otvoreni, pustite mašti jednostavno na volju.”
2. Razgledajte prostoriju u kojoj se nalazite i izaberite predmet. Podignite ga, odmerite ga u ruci. Razmotrite ga iz svih uglova. Stavite ga ispred sebe i napišite nešto o njemu, slobodno izmišljajući i možda čak preplićući maštu i zbilju. Ko je osoba koja ga je napravila, kakva je prodavnica u kojoj je kupljen ili kome je predmet nekada dat na poklon. Bilo šta. Budite kreativni, budite otvoreni, pustite mašti jednostavno na volju.
3. Uzmite telefon ili otvorite pretraživač na računaru i ukucajte ime nekog mesta na kojem nikada ranije niste bili u Google slike. Zadržite se na dve-tri fotografije ovog mesta. Pokušajte da upijete svaki detalj - svetlost, pejzaž, boje. Zatim spustite telefon ili zatvorite pretraživač i zapišite sve čega možete da se setite, što je moguće detaljnije. Kada završite, osvrnite se na slike i vidite koliko ste uspeli da zadržite.
Isprobajte sve ove vežbe ili izaberite ono što vam se sviđa. Svaka od njih služi kao polazna tačka za pisanje: odskočna daska za zaobilaženje kritičkog dela mozga koji svakome ko pokušava da napiše bilo šta govori da su mu napori beskorisni. Ovakvo vežbanje pomaže da se čovek poveže s podsvešću, koja je generalno mnogo razigranija.
To je ono čemu želimo da se vratimo u našem pisanju, posebno ako tek počinjemo – tom osećanju radosti, igre, pisanju kao sredstvu za ponovno povezivanje sa doživljajem čuda života koje nam je skoro svima, kao odraslima, tako teško zadržati živim.
“Smišljajte teme o kojima želite da pišete i jednostavno pišite. Veoma korisno za kreativnost je zapravo i ne razmišljati o tome da li će to ikada igde biti objavljeno i da li će iko drugi čitati ono što pišete.”
I najbitnije – ne posustajte i ne odustajte. Pišite redovno, bar samo već pomenutu jednu A4 stranicu na računaru. Smišljajte teme o kojima želite da pišete i jednostavno pišite. Veoma korisno za kreativnost je zapravo i ne razmišljati o tome da li će to ikada igde biti objavljeno i da li će iko drugi čitati ono što pišete. Bićete razuzdaniji u pisanju, verujte.
Na posletku, ako i težite tome da pišete i da to čita mnogo ljudi, svakako morate krenuti od već pomenute prve napisane reči i samo i isključivo navikom redovnog pisanja, doći ćete do prve kratke priče, kolumne ili romana.
I ko zna, možda rešite i da se prijavite na neki konkurs poput „Tvoja reč“ koji je organizovao servis Bookmate, i možda baš tako doživite da vaše delo bude objavljeno i dostupno širim masama.
Kad god vam je teško ili mrsko da pišete, setite se šta je Stiven King rekao Džordžu Martinu, a i nepobitne činjenice da je svaka velika snežna lopta nekada bila kamenčić, koji je počeo da se kotrlja nizbrdo i pustio da ga gravitacija nosi. Pišite i pustite da vas priče same vode. Reč po reč.