Vatrena noć za Dan zaljubljenih

Dobro poznato crvenilo. Stidljiv pogled. Leptirići u stomaku i osmeh koji ne možete da sakrijete. O da, to se dešava kada se zaljubite u glavnog lika iz knjige. I samo, na trenutak vi ste glavna junakinja te priče i vi ste ta srećnica u koju je taj zgodni lik zaljubljen! Vama šapuće drske reči, sa vama razmenjuje bezobrazne poglede i vas namerava da rastrgne na komade! Šokirani ste svojom smelošću jer zapravo vi niste takvi. Ali adrenalin i oni ustreptali leptirići rade svoje, i vi ste spremni baš tu da mu se predate. Ili ipak možda malo, samo malo da ga mučite da vidite na šta je sve spreman! O bogooooo! A taj je spreman na sve!

A onda puc! Kao magija. Sve nestaje. Vrište deca, šef se dere na vas, pritiskaju vas obaveze i skraćuju se rokovi. A surova realnost udara šamar i vi napuštate tog super zgodnog dasu i ostavljate knjigu sa strane! Sve do nekog sledećeg slobodnog trenutka i novog poglavlja.

Da. Sve shvatam i sve znam. Tako je to kad se zaljubite u glavnog lika. Onda vam je glava u oblacima. Gledate muža ili momka popreko jer on nije bivši bokser nežnog srca ili seksi drvoseča koji ima svoju farmu. Ali vi živite u gradu daleko od sela gde je i uopšte moguće upoznati nekog farmera! O bože što je ovaj život ponekad surov i nepravedan!

Zašto su muškarci iz romana obično tako vatreni, posesivni i gore nekom energijom? Šta je to u nama ženama što nas privlači? Taj stav, arogantna ličnost, pogan jezik i autoritet? Pred kojim vi, a ni ja naravno ne bi pale. Mi smo živi prkos! I to je ono što i u njemu budu iskricu! Čuj iskricu, VATRU!!! Mnogo čitam, je l da?

Zašto nikada ja (a ne znam i da li je neka od vas) nisam upoznala nekog takvog muškarca od krvi i mesa? Mogu već da ga zamislim kao osobu, da shvatim reči koje autori pišu, da sve oko njega stoji, da svi zure u njega, da on isijava nekom neobjašnjivom silom. Ali nikad nekog takvog nisam videla, SVOJIM OČIMA. Da li takvi muškarci zaista postoje ili su samo plod ženske mašte? Znate ono čuveno cepanje košulja? To upoređujem sa ovim. Je l neko to stvarno probao ili je to mit. Uvek sam mislila da je prava šteta da se pokida ili rascepa neka lepa košulja. Verovatno bih prva poludela da mi neko iscepa omiljenu košulju. Mada dok čitam nikad se u svojoj mašti nisam bunila. Da li je precenjeno cepanje stvari dok vas guta požuda a krv juri kroz sve delove tela i magli glavu, dok poslednja iole savesna nervna ćelija izumire u vašem mozgu? Da li stvarno postoji to osećanje, tako jako, da vas udari i obori sa nogu te vas toliko zaslepi da više ne znate šta radite. I ne nije vam bitno da li će vas neko uhvatiti na sred kancelarijskog stola. Shame on you. Toliko imam da vam kažem.

Ipak kada je reč o stvarnosti rekla bih da stvari malo drugačije funkcioniš jer do sad, pa stvarno nisam zatekla nekog na sred kancelarijskog stola. Ali sam videla one iskre, skrivene osmehe i varice u očima. Retko ali sam im svedočila. I ko sam ja da stajem na put toj hemiji i vatri. Dok sam prisustvovala tim emocijama jedino što sam mogla da uradim je da se okrenem i odem da perem sudove u kuhinji dok besno psujem svog muža i trudim se svim sliama da ne slomim ono jadno posuđe koje je njegova baba donela iz Austrije tokom Drugog svetskog rata. Na šta se sveo moj život. Na pranje porcelana koji kao da je donet sa nekog aristokratskog dvora.

Dakle da li je moj (izgleda već sad “bivši”) muž za mene na početku bio taj lik iz knjiga za kojim sam ja lipsala ili sam kao i svaka žena udaren u glavu pa mi je uvek sve malo i uvek hoću više?

Ipak ako ste opičeni kao ja, pa imate sve a opet i to vam nije dovoljno, ali ste dobra osoba sa pomalo crnom dušom i volite da ponekad u mašti prevarite muža (bože ovo tako loše zvuči) predlažem knjigu “Gospodin nadmeni”.

Sve je u redu dok se držimo granica stvarnosti. Ovo se ne odnosi na serisjke ubice i željom da zadavite tog istog muža sledeći put kada vas iznervira.

Srećna vam vatrena noć za “Dan zaljubljenih”, odoh da čitam i plačem nad svojom tužnom sudbinom. Vuhu.

Počelo je kao obično jutro u vozu na putu za posao. Dok me nije opčinio momak koji je sedeo nedaleko od mene. Vikao je na nekog preko telefona kao da je ceo svet njegov.

Čitajte

• knjiga