Napomena: ovde nije reč o kakvoj vrsnoj književnosti, naprotiv, u pitanju su dela čiji je jedini zadatak da unesu malo jeze, misterije i krvoprolića, bez ostavljanja nekog dubljeg i važnijeg traga u čitaocu. Dakle, svrha ovog teksta jeste zabava!
Prvi takav triler dolazi nam iz pera britanske autorke Si Džej Tjudor, za koju, nakon čitanja dva njena romana objavljena kod nas od strane izdavačke kuće Laguna, zasigurno tvrdim da je ogroman ljubitelj rada Stivena Kinga, jer je njegov uticaj itekako vidljiv i prepoznatljiv u njenim romanima.
1. „Čiča Gliša“, Si Džej Tjudor
Roman „Čiča Gliša“ ugledao je svetlost dana januara 2018. godine, i od tada, pa sve do danas, isti izaziva pomešane utiske među čitalačkom publikom. Moram priznati da se meni ova knjiga dopala tada kada sam je pročitala i bila mi je idealno štivo za plažu. Međutim, nisam sigurna kakvi bi mi utisci o njoj bili da je u nekom trenutku opet pročitam, te, s tim u vezi, rekla bih da se ja, kada je u pitanju ova knjiga, nalazim negde na granici između onih koji su njome oduševljeni i onih koji ne mogu da je smisle.
U pitanju je misteriozna priča prožeta jezom kroz koju se prepliću događaji iz prošlosti sa onima koji su trenutno aktuelni, i to mešanje perspektiva autorki zaista ide od ruke. Takođe, Si Džej Tjudor veoma uspešno vrši kombinovanje različitih žanrova, te tako ovde imamo i elemente psihološkog trilera, drame, horora ali i misterije. Zbog svega navedenog, kao i zbog teme romana, ova knjiga je izuzetno zarazna i nemoguće je ispustiti je iz ruku sve do samog kraja.
Glavni junaci Tjudorinih romana jesu deca, i to uglavnom grupa prijatelja sačinjena od različitih karaktera i profila ličnosti, koji u velikoj meri podsećaju na dečicu iz Kingovog romana „To“, i na onu iz Netflixove serije „Stranger Things“.
Zašto motiv Čiča Gliše? Zato što je on u isto vreme simbol dečije nevinosti i bezbrižnog detinjstva s jedne strane, i simbol prolaznosti, odrastanja i misterije, s druge strane.
Upravo će ovaj motiv, koji je davnih osamdesetih godina bio obična dečja šifra, tajni kod komuniciranja, poslužiti kasnijih godina za nešto zlokobnije, mračnije i jezivije. A sve počinje sa nesrećom u luna parku i pronalaženjem iskasapljenog tela u jednom usamljenom i uspavanom engleskom seocetu.
2. „Nestanak Eni Torn“, Si Džej Tjudor
U svom drugom romanu, gde ponovo dominiraju mešanje žanrova i ogroman uticaj Stivena Kinga, ova britanska autorka osmišlja novu grupu prijatelja koje takođe povezuje jedan događaj iz prošlosti i proganja ih, iako je od istog prošlo preko dvadeset godina. Ono što predstavlja novinu u odnosu na prethodni roman iste spisateljice jeste unošenje određenih sci-fi, natprirodnih elemenata, zbog kojih me je ova knjiga još više podsetila na seriju „Stranger Things“. Rekla bih da je upravo to moja glavna zamerka ovoj autorki – manjak originalnosti i inovativnosti.
Iako biste, na osnovu naslova knjige, pomislili da je u pitanju još jedan u nizu trilera u kom je devojčica oteta i gde detektivi pokušavaju da reše slučaj, u ovom romanu se to ne dešava. Nemamo ni otmicu, ni istragu, ni detektive, već jednog propalog profesora koji se vraća u svoje rodno mesto godinama kasnije kako bi se oslobodio demona koji ga proganjaju.
U pitanju je još jedan roman koji se ne ispušta iz ruku do samog kraja. Svaka stranica je napeta, neizvesna i jeziva, ali mnoge stvari su po mom mišljenju ostale nedorečene. Međutim, pošto je svrha ovog teksta zabava, neću previše detaljisati i tražiti mane ovoj knjizi, kada se ista može pročitati za veče i ne oduzima mnogo vremena.
3.„Dobra ili zla“, Ali Land
U jednom intervjuu koji je Ali Land dala za britansku platformu penguin, pročitala sam da je prilikom pisanja knjige “Dobra ili zla”, najveći strah ove spisateljice bio način na koji će čitaoci razumeti lik devojčice Mili (Eni), odnosno najviše ju je mučilo saznanje da njeni čitaoci možda neće osetiti empatiju za napaćeni lik koji je ovim delom kreirala, već da će ga samo odbaciti kao nekoga kome naprosto nema pomoći.
Uznemirujući portret devojčice Mili, Ali Land kreirala je po uzoru na brojne priče sa kojima se susrela u svom desetogodišnjem radu sa decom i omladinom u raznim mentalnim institucijama širom Velike Britanije i Australije, pri čemu sama priča prikazana ovom pričom nije istinita, iako bi svakako to mogla i da bude.
“Dobra ili zla” je knjiga koja, kako i sam njen naziv kaže, prikazuje svet iz perspektive jedne do krvi napaćene petnaestogodišnjakinje odrasle uz majku serijskog ubicu, te njenu borbu sa samom sobom u bolnoj težnji da bude drugačija od svog roditelja, odnosno njenu borbu da snagom sopstvene volje stane na put izreci - krv nije voda.
Pojedini delovi ove knjige bili su mi toliko mučni za čitanje, da sam neretko pravila pauzu od nje kako bih svarila pročitano. Svet iz Milinog ugla uznemirujuć je, ali istovremeno je i uzbudljiv koliko je prožet i groteskom. Radnja ove priče je bez neke preterane akcije, budući da je u fokus stavljen um devojčice koja pokušava da se socijalizuje i u krajnjoj liniji pobegne od sebe same, kako bi se sakrila od onoga što ona u suštini i jeste (ili što bi mogla biti).
Autor teksta: Deana Malek (@Bookvalna)