Verujem da je već svima dobro poznato da knjige greju, a ukoliko kojim slučajem spadate u kategoriju ljudi koji se u ovo još nisu uverili – trk po šolju čaja, omiljeno ćebe i jedan od sledećih naslova.
“Ledeni zmaj”, Džordž R.R. Martin
Bajkovitost, mračna, ledeno nagrizajuća atmosfera i vrelina vatre zmajeva – sve navedeno predstavlja jednu neobičnu bajku za odrasle, proisteklu iz pera majstora epske fantastike, Džordža R. R. Martina. U svetu “Ledenog zmaja”, u samom središtu priče nalazi se devojčica Adara, a atmosfera koja dominira pričom je ona tipična martinovska gorko-slatka atmosfera, prožeta melanholijom i (često uzaludnom) nadom. Iako zima iz ove bajke traje godinama, ostavlja pustoš za sobom i prethodi joj svirepa borba zmajeva, sigurna sam da će ipak uspeti da vas zagreje, naročito zbog brojnih metafora i tajanstvene simbolike upakovane u jako malo stranica. Tako, i sam motiv ledenog zmaja može se protumačiti kao nesebična ljubav majke, odnosno kao zaštitnička nastrojenost roditelja prema svom detetu. A ta privrženost nikako ne može biti hladna, zar ne?
“Majstor i Margarita”, Mihail Bulgakov
Mislim da nema boljeg godišnjeg doba za čitanje klasika ruske književnosti od zime, i upravo iz tog razloga, sledeća knjiga koju vam preporučujem jeste “Majstor i Margarita”, Mihaila Bulgakova. Ovaj roman prevashodno predstavlja deo prekorne, buntovne i protestne književnosti nastale u Sovjetskom Savezu između 1928. i 1940. godine za vreme Staljinove vladavine, kao jedan oblik antistaljinističkog romana, romana koji predstavlja alegorijsku kritiku tadašnje politike, režima i društva. Kroz ovo satirično, bolno duhovito i višeslojno ostvarenje pokreću se mnogobrojna pitanja - pitanje ljudske prirode, ateizma, vere, ljubavi, kao i jedno od najzanimljivijih pitanja (teza) - sukob ili harmonija dobra i zla. Sukob/harmoniju dobra i zla Bulgakov opisuje sledećim: “Šta bi radilo tvoje dobro, ako ne bi postojalo i zlo, i kako bi izgledala zemlja kada bi sa nje nestale senke? Da nećeš možda da zguliš celu zemaljsku kuglu i to samo u želji da uživaš u goloj svetlosti?”. Na kraju, ovo remek-delo prepuno je paralelnih zapleta koji, posmatrani kao celina dovode do idealne harmonije i sklada.
“Frankenštajn”, Meri Šeli
Moja sledeća preporuka odnosi se na još jedno delo iz domena klasične književnosti, s tim što ovoga puta ne putujemo u hladnu Rusiju, već u mračnu, maglovitu Veliku Britaniju. Gotovo sam sigurna da je svima barem donekle poznata priča o Viktoru Frankenštajnu i čudovištu koje je on stvorio. Međutim, ono što ova knjiga nudi, nije jednostavno pripovedanje o tome, već je reč o knjizi koja na jedan neobičan način proučava simbiozu između dobra i zla, i koja i posle samog kraja ostavlja otvorenom onu večitu dilemu, koja je to granica između dobra i zla, i ko je zapravo zao, čudovište ili njegov tvorac? Legenda o Prometeju jeste ono što pozadinski prati Šelinu zamisao, te tako, pripovest Viktora Frankenštajna otkriva njegovu opsesiju naukom koja je rezultirala kreiranjem čudovišta ni iz čega. Iako mi ne saznajemo način na koji je ono stvoreno, posledice takvog izigravanja boga od strane jednog čoveka upravo predstavljaju horor segment ove priče. Takođe, ovde gradacijski pratimo stvaranje dva čudovišta - lika Viktora Frankenštajna paralelno sa razvojem lika njegove kreacije. Pored svega navedenog, ovo je roman i o opsesiji. Opsesiji o primeni nauke, o stvaranju nestvorljivog, o opsesivnoj želji za ljubavlju i prihvatanjem. Opsesiji o hvatanju neuhvatljivog.
Serijal o “Hariju Poteru”, Džoan K. Rouling
I za kraj, serijal uz koji sam odrasla, knjige koje su me u životu najviše ugrejale kad mi je to bilo najpotrebnije, i serijal kom ću se zauvek vraćati. U pitanju je priča o dečaku po imenu “Hari Poter”, dečaku “koji je preživeo”. Reč je o knjigama koje su me grlile kada sam bila na prekretnici ulaska u svet odraslih i koje su mi pružile dom, mesto na koje se uvek vraćam bez obzira na godine i prolaznost vremena. Imajući u vidu navedeno, ovaj magijski serijal definitivno je morao da pronađe svoje mesto na zimskoj plejlisti, a naročito iz razloga što tvrdim da ne postoji lepša zima od one u zabačenom seocetu po imenu Hogsmid, zime sa najkrupnijim pahuljama različitih oblika i proporcija, koja se posmatra sa prozora ušuškanih pabova, uz najbolje društvo, i naravno, kriglu butter beer-a.