Kako je slika devojke u crvenoj haljini sa belim šeširom u ruci postala simbol slobode svih žena

Jedne noći, uspaničena mlada devojka grabi svoju trogodišnju ćerkicu, krišom ulazi u svoj automobil i odlazi u nepoznatom pravcu. Od tog momenta kreće njena hrabra borba protiv sistema koji ne ume da prepozna emocionalno nasilje, budući da ono ne ostavlja fizičke dokaze u vidu rana ili modrica na koži žrtve. Opisana scena uvod je u novu Netflixovu mini seriju pod nazivom „The Maid“, koja je definitivno uzburkala gledaoce.

Serija broji svega deset epizoda koje prate razvojni put mlade Aleks u borbi za starateljstvo nad svojom ćerkom Medi, na kom putu se ona po prvi put susreće sa načinom na koji sistem funkcioniše. Zanimljivo je to što je sve prikazano iz ugla ove hrabre majke, te tako na prvom ročištu na kom su se pojavili advokati u fensi odelima sa kravatama i aktovkama, imamo scenu u kojoj se njihovi pravni argumenti pomešani sa komentarima sudije i nama gledaocima predstavljaju na jedan krajnje nerazumljiv, zbrkan način, upravo onako kako ih i Aleks u tom momentu doživljava.

Nakon što joj određenim pravnim sredstvima oduzmu ćerku, Aleks polako počinje da sazreva i da se svim silama trudi da ubedi nadležne vlasti kako je ona podobna da bude majka, bez obzira što u tom trenutku tim istim vlastima to ne izgleda tako. Aleks nema krov nad glavom, nema posao, nema svoju ušteđevinu, a potiče iz disfunkcionalne porodice u kojoj je njen otac dugi niz godina zlostavljao njenu majku. A povrh svega toga, ona je žrtva dugogodišnjeg psihičkog i emocionalnog nasilja kom se konačno suprotstavila.

Aleks pronalazi privremeno utočište u sigurnoj kući, gde pratimo priče i drugih devojaka koje su prošle kroz istu ili sličnu torturu. Mnoge priče do samog kraja ostaju nedorečene, što ovoj seriji daje na još većoj važnosti, imajući u vidu da ni u realnom životu nemamo zadovoljavajuć ili katartičan kraj u brojnim situacijama.

S obzirom na to da joj je potreban novac, Aleks se zapošljava u agenciji „Value Maids“, kada počinje da čisti tuđe kuće, i to prvenstveno kuće bogatih, naizgled srećnih ljudi, koji iz njene perspektive, na samom početku, imaju sve što je ona ikad poželela. Serija je prepuna kontrasta na raznim nivoima, na nekim mestima površnim, ali ipak su najprisutnije one suprotnosti na izuzetno dubokom nivou, gde se žrtva nasilja skriva iza malenih vrata u kući kako bi paničnim napadom evocirala jednu uspomenu iz svog detinjstva, dok na primer, vlasnica kuće koju ta ista devojka čisti, ispija martini u svojoj kuhinji veličine nečijeg doma. Međutim, kako ništa u životu nije samo crno ili samo belo, isto tako ni oni koji su na samom rubu nervnog sloma usled zlostavljanja, nemaštine i nepravde nisu isključivo nesrećni, niti su oni koji na prvi pogled imaju sve, do kraja ispunjeni i srećni.

Psihičko nasilje na svim mogućim nivoima urušava mentalno zdravlje i samopouzdanje žrtve, do tih mera da se ona zapita da li je stvarno trpela zlostavljanje ili je to samo umislila. A kada joj se dodatno oslabi samopouzdanje usled raznih životnih okolnosti usmerenih protiv nje, na scenu ponovo stupa nasilnik, ovoga puta manipulatorski stavljajući masku dobrice i čoveka koji želi da pomogne. I kome je strašno žao za sve što joj je uradio. I koji to više nikad neće ponoviti…

…do prve sledeće prilike.

Jedan od najznačajnijih segmenata ove mini serije, za mene je bio odnos između Aleks i njene majke, Paule, koja je usled godina i godina raznih vrsta zlostavljanja, iskreirala svoj ušuškan svet satkan od umetnosti, pomalo slobodnog ponašanja u izboru partnera, naivnosti i šarenih boja. Interesantno je da noseće uloge u ovoj mini seriji igraju Margaret Kveli (Aleks Rasel) i Endi MekDauel (Paula Lengli), koje su i u stvarnom životu majka i ćerka.

Činjenica da je najsrećnija uspomena žrtve zlostavljanja dan kad je pobegla sa svojim detetom i u dubokom snegu pravila oblike anđela, umnogome prikazuje kakvog je osećaja konačno biti slobodan.

Navedenu slobodu na najbolji način dočarava slika okačena u svakoj sobi sigurne kuće, na kojoj je tik pored mora prikazana devojka u crvenoj lepršavoj haljini na vetru, koja u svojoj levoj ruci drži šešir bele boje. Zanimljivo je da se njen lik ne vidi, odnosno da ona gleda u pravcu uzburkanog mora, što opet simboliše budućnost ispunjenu mirom i slobodom koju Aleks zamišlja za sebe i svoju ćerkicu. A potpuna sloboda događa se u trenutku kada čovek shvati da treba da radi na sebi, da postane samostalan na svakom planu i da diše punim plućima.

Ukoliko vam se dopala ova sjajna serija, preporučujem vam knjige sestara Bronte, naročito „Džejn Ejr“, Šarlot Bronte i „Stanarku napuštenog zamka“, En Bronte, dva romana klasične književnosti u kojima su i pored svih propisanih normi dve hrabre žene uzele svoje živote u svoje ruke i pokazale prkos svima onima koji su im govorili ili mislili drugačije.

U vreme kada je objavljen, najpoznatiji roman Šarlot Bronte izazvao je burne reakcije zbog temperamentne prirode glavne junakinje i njenog prilično nezavisnog stava za doba kada se od žena očekivala poniznost i poslušnost.

Čitajte

Da li je tajanstvena žena koja se uselila u oronuli zamak sa sinčićem i starom služavkom zaista mlada udovica kao što se predstavlja?

Čitajte

• knjiga