5 stvari koje možemo naučiti iz života Nikole Tesle
Govorio je o tome kako ide u šumu, meditira i meri širinu između stabala ali i o tome kako čim otvori oči u svojoj glavi kreće na putovanja vežbajući moć imaginacije.
Inspiracija Ričarda Mansona, jednog od osnivača kompanije “Gugl”, da napiše knjigu koja će obuhvatiti Teslin život i izume mi je tada postala logična. Čini se da je bio je u potrazi za velikim umom i tom raspravom. No, pitala sam se: ”Šta je sa nama koji jedva shvatamo koncepte naizmenične struje i rotacionog magnetnog polja?”. Setila sam se zaključene dvojke iz matematike na kraju srednje škole i pomislila: “Šta sam ja to naučila iz izuma Nikole Tesle koji se zasnivaju na daleko komplikovanijim principima matematike i fizike od običnog srednjoškolskog gradiva?”. Pa, kada sa strane staviš inženjersku stranu Teslinih ideja u ovoj knjizi, shvatićeš da se između njenih redova vešto sakrio životni priručnik za otpadnike sa časova matematike. Taj priručnik se zove “Teslin život kao naizmenična struja”. U njemu piše sledeće:
Radi na svojoj naizmeničnosti
Čak i pre nego što je došao na ideju uvođenja naizmenične struje u upotrebu, Tesla je njena svojstva iskazivao u svojim životnim navikama. Govorio je o tome kako ide u šumu, meditira i meri širinu između stabala ali i o tome kako čim otvori oči u svojoj glavi kreće na putovanja vežbajući moć imaginacije. Pričao je kako je rad na sebi poput naizmenične struje. To ti je ono kada si sa jedne strane svestan spoljašnjeg sveta a ujedno, bez izuzetka, vredno radiš na svom unutrašnjem. Kada odlučno ideš od jednog ka drugome, menjajući smer kretanja. Kada nisi jednosmeran. Jer tako ti je to u životu - moraš alternirati, ako želiš da opstaneš. Zamišljam ga kako sedi u svojoj laboratoriji, okružen patentima budućih uređaja XXI veka i kako pokušava da široko znanje iz elektrotehnike pretvori u životni savet namenjem laiku poput mene. Kladim se da bi zagladio svoje brkove, odlučio da ispadne malo duhovit i napisao “prvo radi na svojoj naizmeničnosti, pa ćemo dalje pričati”.
Uživaj u vožnji
Jednosmerna struja je jedna ravna, konstanta linija na grafiku. Ona ti je kao vožnja brzim vozom u kome nema prozora. Nema mnogo “hoćeš-nećeš”, “tamo-vamo”. To ti je što ti je, sediš i voziš se. Međutim, Tesla nije baš bio zagrejan za tu “žurku” i rešio je da ga više zanimaju krive linije rolerkostera, pune visina i dubina. Kad pogledaš, život ovog naučnika je bio poput te vožnje. Poput uspona i padova naizmenične struje na grafiku. Vozio se sam i bez obzira na to su mu skupo naplatili kartu. A kada mu je srce kucalo u penjanju ka najvišoj tački, iznova bi ga uzdrmao nagli pad. Ipak, ono što je facinantno u vezi sa Teslom jeste što je tokom čitave vožnje, bez obzira na uspone i padove, gledao oko sebe. Posmatrao je svet koji mu se u jednom trenutku rapidno približava, a u drugom mu stoji na dlanu. Prikupljao je te prizore i pretvarao ih u budućnost. A kada bi se vožnja završila, linija usporila i skroz spustila, odbio je da izađe i uz svo dužno poštovanje rekao: “Dajte mi još jednu skupu kartu”.
Izađi na kraj sa toplotom
Edison, Teslin savremenik, bio je isti kao svoja sijalica. Svaki put kada bi Tesla doživeo uspeh, zagrevao se do besvesti trošeći ogromne količine energije da nađe bilo kakav način da dokaže da je Teslina naizmenična struja štetna. Javnost je polako postajala užarena nit koja je pružala sve veći otpor Teslinim izumima. Ulagači nisu hteli da ulože, publici je jedan dan nešto bilo zanimljivo a sledeći ne. I tako je, da bi rešio problem toplote, Tesla izumeo više od pedeset vrsta nečega što je kasnije nazvano Teslin kalem. Ovaj uređaj je prvi put omogućio neprekidni tok električne energije i tako je utabao stazu električnom osvetljenju. Pouka iza priče je da se u životu moraš prvo rešiti toplote, tog otpora sredine. Kada je sve protiv tebe, uprkos tim preprekama moraš ići dalje. Ali je bitan način na koji ćeš to uraditi. Tesla je to uradio izumom. Uradio je to inovacijom, lepotom i vizijom boljeg sveta. Jer veliki umovi ne biraju da raspravljaju o događajima i drugim ljudima. Veliki umovi rešavaju probleme velikim idejama, jer samo onda mogu znati da su na dobrom putu ka nečemu facinantnom, kao što je električno osvetljenje i dan danas.
Čista energija, iznad svega
U ovom Ratu struja, veza sa stvarnošću se gubila u previranjima, zavijenim raspravama u naučnim časopisima i politici. Bilo je tu više teško odrediti ko vodi rat, za koga i protiv koga. Sve se zakomplikovalo u ogromno klupko finansijskih gubitaka i isfrustriranosti. Zamišljam Teslu kako posle napornog dana leži i prebira utiske. Razmišljam šta ga je guralo u novo jutro. I onda, shvatam da je to bilo ono iz čega je potekao. Iz čega smo svi zapravo potekli. Energija. I ta energija stvarala je struju zvanu život. Tesla je rođen u noći kada je nebo treperelo nad zemljom, puno grmljavine, a kroz život je išao vođen nežnim posmatranjem čuda koje ga je stvorilo. Shvatio je kako ga može uokviriti i usmeriti. Shvatio je kako da ga ne povredi puštajući ga u svoj život. I iznad svega, njegovo čudo je ostalo čisto. Bez obzira na okolnosti. Zato je i bilo suđeno da pobedi u ratu koji su vodili drugi. I Tesla je to verovatno predosećao. Mada, sigurna da se brzo prenuo iz tih misli i usmerio svoju pažnju ka razvijanju ideja, ka otelotvorenju čiste energije. Ipak su veliki umovi savršeno svesni šta mogu, a šta pak ne mogu kontrolisati.
Razmišljaj na duže staze
Naizmenična struja putuje dalje od jednosmerne. Tako neki od Teslinih patenata, smišljeni pre sto i kusur godina, čak prevazilaze i današnje doba. Dakle, ako želiš da ideš daleko moraš razmišljati daleko. Ali takođe moraš biti i svestan jedne činjenice koju malo ljudi želi sebi da prizna. A to je da je nama, ljudskim bićima, data organičena porcija vremena na ovom svetu i da bez obzira koliko se trudili, nikad nećemo moći da postignemo baš sve što smo zamislili. Ne želimo da verujemo u ovo zato što u nama postoji neka sila koja budi želju za ostvarenjima kojima ćemo svedočiti. Ni Tesla nije dobio tu priliku. Međutim, posle još jednog od finansijskih neuspeha, za jedan od svojih izuma je rekao: ”Svet nije bio spreman za to. Bilo je isuviše ispred vremena, ali na kraju će prevladati i doživeti veličanstven uspeh”. Ovaj tračak nade na kraju je svest koju mnogi ljudi nemaju. Tesla je bio svestan da je život jedna trka sa štafetama. Do cilja se dolazi samo ako uradiš svoj deo posla i svaka deonica puta je zavisna od one prethodne. Njegov deo trke se završio u Njujorku 1943. godine, kada svet nije izgledao kao svi njegovi patenti. Ipak, znao je da će trka biti završena samo ako preda štafetu sledećem trkaču i tako je svoje životno delo mirno predao nama.
A šta mi treba dalje da radimo? Pa, treba da radimo na svojoj naizmeničnosti.