Svet satkan na leđima četiri slona koji stoje na oklopu velike kornjače
Imajući u vidu da je mesec april na Bookmate žurnalu posvećen nagrađivanim autorima, nije bilo šanse da propustim pisanje o jednom od najmaštovitijih pisaca svih vremena – Teriju Pračetu, koji je, baš kao što naslov ovog teksta kaže, satkao svet na leđima četiri slona koji stoje na oklopu velike kornjače. Zvuči potpuno neverovatno i luckasto, a upravo tako sam doživela i samog Terija.
Ukoliko nekada naletite na izraz „pračetovski“, znajte da je u pitanju delo koje u sebi obuhvata komičnu satiru manifestovanu kroz ironično ismevanje različitih pojava iz stvarnog života. Sam Teri je, zaista, posle čak 41 knjige koje čine deo njegovog Disksveta, zaslužio da se u književnosti (ali i van nje), koristi izraz „pračetovski“ za označavanje navedenih pojmova. Ovaj nagrađivani autor je, tako, svoju inspiraciju crpeo iz mnogobrojnih društvenih, političkih, muzičkih, mitoloških i drugih pojava, koje, na prvu loptu, međusobno nemaju skoro ništa zajedničko, dok, s druge strane, i te kako imaju. Pračet je bio u stanju da od bilo čega odveć ozbiljnog ili strogog načini parodiju ili da se naprosto poigra rečima, imajući u vidu da je nastojao da prikaže svet u jednom iskrivljenom, drugačijem multiverzumu u kojem se mogu pronaći dodirne tačke i sa svetom koji nas okružuje. Ono što je meni fascinantno jeste da se mnoge parodijom obojene sentence i opšta mesta iz njegovih romana od kojih su neki napisani i sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka, mogu pronaći i danas, samo ako se malo dublje zagledamo u savremeni društveni poredak.
Za prvi roman koji je Teri Pračet objavio 1971. godine, postoji nekoliko anegdota, te koristim priliku da ih ovde pomenem. Naime, Teri je tokom svog novinarskog života, jednom prilikom dobio zadatak da napravi intervju sa kodirektorom male izdavačke kuće – Piterom Banderom van Durenom. Tokom tog razgovora, Pračet je pomenuo kako je i sam napisao jedan roman pod nazivom „Narod iz tepiha“, te je intervju kulminirao potpisivanjem ugovora između njega i te izdavačke kuće. Takođe, ovaj roman je doživeo i svoje kasnije izmene, upravo od samog autora. Naime, malo stariji Pračet, pročitavši ponovo svoj prvenac, odlučio je da napravi određene sitne izmene u njegovoj sadržini, te se u napomeni koja prethodi avanturama plemenskih naroda iz tepiha, može pronaći podatak da ovaj roman zapravo ima dva autora, pri čemu su obojica ista osoba, i da starija verzija Pračeta nije morala da plati honorar mlađem sebi.
Pračet je svoju hvale vrednu književnu karijeru otpočeo upravo romanom “Narod iz tepiha” koji prethodi Disksvetu, a koji možete čitati preko Bookmate aplikacije. Ova knjiga, po mom mišljenju, spada u žanr komične, maltene sarkastične fantastike, kojom se ismevaju oni koji su na vlasti. Pračet je na preduhovit način prikazao šta je to zapravo politika i kako se carevi, odnosno nosioci vlasti oduvek ponašaju. Upozorenje: Primenjivo i na današnje društvo!
Što se tiče politike, Pračet ju je u svega nekoliko rečenica objasnio bolje nego što je to većini vrsnih stručnjaka pošlo za rukom:
“Petog dana gradonačelnik varošice bi pozvao plemenske poglavice na pijačni trg i slušao bi žalbe. Ne bi uvek preduzimao nešto u vezi sa njima, ali barem bi ih saslušao i mnogo klimao glavom; onda su se svi osećali bolje, bar dok ne odu kući. To se zove politika”.
Pored pisanja, Pračet je voleo i astronomiju, koja je, takođe, u velikoj meri uticala na njegov spisateljski rad. Zanimljivo je da je ovaj autor u svom dvorištu imao opservatoriju, kao i da se pojavio u dokumentarnom televizijskom programu pod nazivom “The Sky at Night”.
U engleskoj grofoviji Samerset mnoge ulice dobile su nazive po raznim šaljivim izrazima iz serijala o Disksvetu, a toj svečanosti prisustvovao je i sam Teri, koji je tom prilikom izjavio i da bi voleo da živi u nekoj od tih ulica.
Imajući u vidu sve navedeno, kao i svu šarolikost njegove biografije i magiju njegovih dela, ne preostaje mi ništa drugo, nego da još jednom ponovim sledeće:
Čitajte Pračeta.