Ima li tabu tema u književnosti za decu?

Da budem 100 % iskrena sa vama, nikada nisam razmišljala o ovoj temi dok nisam posetila tribinu pod istim nazivom na Sajmu knjiga koji je bio ovog oktobra. Od kako sam odslušala ovo predavanje ne mogu da prestanem da razmišljam o tome kako mi odrasli ustvari krojimo dečiji tok misli i sam život i kako ne dozvoljavamo mališanima da sami stvore svoje mišljenje i sliku bez da im ista nije već nametnuta.

Sala u kojoj se održala ova tribina bila je čuvena „Duško Radović“ sala, pretposlednjeg dana Sajma a govornici su bili Jasminka Petrović, čije knjige svi čitamo od malena, Uglješa Šajtinac čuveni srpski dramski pisac i pripovedač , Tea Knežević jedna od autorki edukativnih slikovnica za decu i roditelje, i Bojan Marković jedan od autora Čitanke za prvi razred.

Da li ste ikada pročitali, važno je da napomenem, dečiju knjigu o siromšatvu, dečijem rasizmu, nasilju ili dečijem groblju?

Tribina kreće odmah otvoreno, bez ikakvih skrivenih karata i uvijanja. Da li ste ikada pročitali, važno je da napomenem, dečiju knjigu o siromšatvu, dečijem rasizmu, nasilju ili dečijem groblju? Ostala sam malo zatečena. Kad malo bolje razmislite verovatno niste, jer nisam ni ja. Autori i izdavači vode borbu sa roditeljima kakav zaplet a i sam kraj knjige, priče ili pesme treba da bude? Kako će dete to shvatiti i zar ćemo dopustiti da neka dečija knjiga ima tužan kraj?! Zašto bi dete to čitalo? Svaka knjiga za decu mora da ima srećan kraj. Zašto? To su bila neka od glavnih pitanja. Ipak ono o čemu roditelji izgleda ne razmišljaju u toj meri je što dete bez nadzora svakog trenutka može da sazna i dobije bilo koju informaciju preko današnjih medija kao na tacni. Te će pre ili kasnije saznati da knjige i priče braće Grim nisu baš tako radosne i sa srećnim krajevima. Tokom godina i kroz istoriju priče su menjane i prilagođavane deci.

Smatram da je zaista poražavajuće kada shvatite, koliko roditelji utiču na to šta će dete misliti i da je to vaš tok misli a ne njegov. Koliko je stvari iz udžbenika i čitanki izbačeno jer se neko od roditelja pobunio, digao galamu da pojedinom tekstu tu mesto nije. Koliko je priča i pesama sklonjeno u stranu jer je tabu za decu. Po onome što sam čula tog dana, na tribini, shvatila sam sledeće. Da sopstvene predrasude projektujemo na decu i ne damo im izbora da možda jednog dana sami imaju drugačije mišljenje od našeg.

Jasmnika Petrović je tokom svog izlaganja objasnila da ima dosta suprotstavljanja sa roditeljima, te je rekla sledeće: „Ako ja pišem za decu, ja imam problem sa odraslima. Pa šta košta da košta“. Osim toga smatra da su podrška i ljubav najvažniji i da je razumevanje i razgovor ono što detetu treba pružiti prilikom shvatanja života a sa tim i nekih tabu tema. Pre svake svoje knjige, kaže, imala je prvo kontakt sa decom kako bi bolje razumela i shvatila temu o kojoj piše.

Po onome što sam čula na ovoj tribini od Bojana, je da škole dosta uzimaju zadršku i da ne žele da se zameraju roditeljima, te svako, iole malo nerazumevanje deteta, nevidljivi problem, rešavaju izbacivanjem teksta ili pesme iz obrazovanja. Te zaista jako puno lepih i edukativnih tekstova nikada ne stigne do dečijih udžbenika, čitanki ili lektira.

“Zbog čega je izbačena jedna pripovetka o ljudima kao džinovima ili pesma o nosorozima koji se svađaju? Šta je tu bilo toliko loše da dete ne može samo da shvati? Zar je gorući problem ovo detetu objasniti?”

Jedno od glavnih pitanja ovog predavanja je bilo: „Da li dete stvarno ne razume?“, i ako ne razume zašto se ne pronađe edukativan način da se detetu objasni npr. smrt u književnosti, već se od toga beži.

Nakon ovog predavanja, izašla sam sa blagim mućenjem u glavi i razmišljanjem da li smo kao odrasli toliko slepi? Zbog čega je izbačena jedna pripovetka o ljudima kao džinovima ili pesma o nosorozima koji se svađaju? Šta je tu bilo toliko loše da dete ne može samo da shvati? Zar je gorući problem ovo detetu objasniti? Da ne govorim da se nigde u čitankama, knjigama i pričama ne spominje nasilje u porodici i školi, za koje smatram da svako dete treba da zna i prepozna. Ali to je već neka druga tabu tema o kojoj se ćuti. Opet od strane roditelja.

Jovana i Tara provode zimski raspust kod jedne vesele porodice u Grockoj. I dok okolna brda dremaju pod debelim snegom, a Dunav gleda svoja posla, u kući se odvija drama.

Čitajte

• knjiga