Postoji li ono čuveno “šta bi bilo kad bi bilo” u stvarnosti?
Svako od nas se (naročito u trenucima donošenja važnih odluka), više puta zatekao na raskrsnici života koja se račvala na nekoliko različitih puteva od kojih je trebalo da se izabere samo jedan. Na koju stranu zakoračiti, kojom stazom krenuti? To su samo neka od pitanja koja, ponekad čak i nesvesno, mogu odrediti životne putanje svakog od nas.
Često mi se dešava da, kad završim sa čitanjem neke knjige, poželim da je imala drugačiji kraj, drugačiji ishod, dok roman “Svi naši životi”, britanske spisateljice Lore Barnet, nudi čak tri moguća završetka, tri različite sudbine istih likova. Dok su, s jedne strane, putanje koje vode ka svakom od navedenih završetka prepune skretanja, različitih znakova pored puta i smernica, iste su, s druge strane veome konfuzne, zbrkane i prepune raznoraznih nametnutih barijera i prepreka. Međutim, upravo u navedenom i leže sva haotičnost i lepota življenja.
Imajući u vidu prethodno navedeno, smatram da je ideja romana “Svi naši životi” sjajna i nimalo laka za sprovesti u delo, ali mislim da je ista mogla bolje da se realizuje, jer je zaista nešto potpuno drugačije od svega što sam do sada imala prilike da pročitam.
Roman “Svi naši životi”, britanske spisateljice Lore Barnet, iako se prevashodno može svrstati u žanr ljubavnog romana, ipak predstavlja nešto više od one klasične ljubavne priče. Naime, u pitanju je knjiga koja je prepuna dobrih odluka, pogrešnih odluka, propuštenih prilika, slučajnosti, ali i onog - šta bi bilo kad bi bilo. Sigurna sam da je ovo pitanje svako od nas barem jednom sam sebi u životu postavio, bilo da je u pitanju partnerski odnos, poslovni aspekt, snaga prijateljstva ili pak zdravstveni segment života. Međutim, u stvarnosti ipak nije moguće istovremeno kročiti različitim stazama životne raskrsnice odluka, već samo jednom putanjom, ali je to i te kako moguće u knjigama. Iz tog razloga su one i posebne.
U originalu, naslov ovog romana glasi “The versions of us”, i mislim da bi čak i njegov bukvalan prevod bio potpuno odgovarajuć, a imajući u vidu da se knjiga od samog početka pa do kraja bavi trima različitim ishodima, odnosno verzijama iste priče, pokrenutim jednim slučajnim susretom na ulici pedesetih godina prošlog veka.
Držanje pažnje čitalaca u slučaju postojanja tri verzije iste priče u čijem središtu se nalaze isti likovi, veoma je zahtevan zadatak, i ono u čemu je Lora Barnet, po mom mišljenju omanula, jeste prevelika sličnost u važnijim segmentima svake verzije, koje su, upravo iz tog razloga, gubile na svojoj distinktivnosti. Što se samog stila tiče, smetala mi je prečesta upotreba tzv. umetnutih rečenica - rečenica unutar samih rečenica, a koje su dodatno doprinosile sporosti radnje i konfuziji.
Međutim, bez obzira na sve navedeno, roman “Svi naši životi” odiše nekom posebnom toplinom, setom i melanholijom. Svaka od iznetih verzija je na svoj način tužna i posebna, i prepuna razmišljanja o tome da li je nešto moglo drugačije, bolje. Dopada mi se što roman hronološki prati veoma dug vremenski period, doba koji pokriva studentske, odrasle, ali i pozne godine junaka. U svakom slučaju, drago mi je što sam pročitala ovu knjigu i time nakratko izašla van granica svoje zone komfora kada su žanrovi u pitanju, što i nije tako loše ponekad, zar ne?!