Norveška književnica Maja Lundе čita se i poštuje širom sveta. Književnu karijeru započela je romanima za decu i mlade i pisanjem scenarija za film i televiziju. Kada se 2015. pojavila njena „Istorija pčela”, osvojila je uglednu Bokhandlerprisen (Nagrada norveških knjižara) i odmah postala internacionalni bestseler.
Odlučila je da piše o čoveku i prirodi. Da napiše četiri tematski povezane knjige, od kojih svaka može da se čita kao zaseban roman koji se bavi određenom temom povezanom sa klimatskim promenama: insekti, voda, životinje i, konačno, seme i sve stvari koje rastu.
“Moje knjige mi omogućavaju da govorim o velikim, važnim temama.” Maja Lunde
Maja Lunde u svojim romanima istražuje ljudsku vrstu u prirodi i posledice naših izbora, odnos prema prirodi i klimatskim promenama i odnos prema drugim ljudima. “Istražujući naše najbliskije granice – u okviru porodice, između ljubavnika, između roditelja i dece – najbolje se vidi odraz veće slike. Moje knjige mi omogućavaju da govorim o velikim, važnim temama. One mi omogućavaju da imam glas u debati o klimi“ – kaže Lunde.
Svetski dan voda, koji se obeležava svake godine 22. marta, podiže svest i inspiriše akciju za rešavanje krize vode i kanalizacije. Svetski dan voda postao je dan obeležavanja UN-a 1993. godine. Nastoji da usmeri pažnju na globalnu krizu vode.
Globalne klimatske promene i njihove posledice utiču na sve nas, a to je tema koju nisam videla u svetu književnosti dok nisam otkrila knjigu Maje Lunde “Plavetnilo”. Bila je to knjiga koja me je naterala da razmislim, ali i istražim.
Imamo naučnu fantastiku, ljubavnu fantastiku, istorijsku fantastiku, a onda je Lunde pokrenula jedan novi trend jer su teme kojima se bavi nikad aktuelnije, pa bi njen žanr mogao da se nazove klimatska fantastika?
Klimatska fikcija je privlačan način približavanja teme klimatskih promena većem broju ljudi koji žureći za svojim snovima, boreći se sa svojim strahovima i problemima, ne obraćaju pažnju na tako važnu temu očuvanja planete.
Šta bi se dogodilo u slučaju da dođe do razorne suše širom sveta?
Od malih nogu učimo da je voda jedan od najvažnijih elemenata na Zemlji. Dakle, šta bi se dogodilo u slučaju da dođe do razorne suše širom sveta? Knjiga “Plavetnilo” istražuje distopiju bez vode i borbu za opstanak. Svaki roman ima dve paralelne priče koje se odvijaju u naše vreme i nekada u ne tako dalekoj budućnosti.
Godina 2017. - Žena po imenu Signe plovi svojim voljenim čamcem preko izdajničkih voda Severnog mora od svog rodnog grada u Norveškoj do idiličnog grada u Francuskoj gde živi njen bivši ljubavnik. Ona ima šta da mu pokaže. Nešto o životu sa njom — i opstanku sveta — što je on odbacio.
Godina 2041. - Dejvid i njegova mlada ćerka Lu stižu u izbeglički kamp u Bordou. Njihov dom u južnoj Francuskoj je u plamenu, opkoljen godinama suše koju čak ni fabrike za desalinizaciju ne mogu da poprave. David je siguran da će ih njegova žena i sinčić tamo pronaći, siguran je da će svakog dana padati kiša. U međuvremenu mora samo da odvlači pažnju Lua.
Srpski prevod romana norveške spisateljice Maje Lunde, Plavetnilo, (Odiseja) objavljen je dok su ogromni požari zapljusnuli Australiju, uništavajući ekosisteme, kada je 400 miliona tona ugljenika otišlo u atmosferu. Temperature rastu, obrasci padavina se menjaju. Nivo mora raste kako se ledeni pokrivači tope. Nekako ovo još uvek nazivamo naučnom fantastikom iako je istinita priča koja nas čeka ako nešto ne uradimo već danas.
Signe je na pragu sedamdesete i nikada se nije plašila mora. Odrastala je u porodičnom hotelu uz ambicioznu majku i odlučnog oca, zaljubljena u predele koji su ih okruživali. Uvek se borila da sačuva prirodu i njena borba se nastavlja i danas. Ponovo će se ukrcati na „Plavetnilo”, ovog puta sa neobičnim tovarom, kako bi se otisnula na opasno putovanje do Francuske i pronašla čoveka koga je nekada volela.
David i njegova ćerkica Lu stoje pred kapijama francuskog izbegličkog kampa. Prešli su dug put kroz Evropu devastiranu sušom u potrazi sa vodom i ostatkom svoje porodice. Dok čekaju vesti o njima, pronalaze barku u dvorištu napuštene kuće daleko od obale mora i ispod prašnjave cirade otkrivaju novu nadu u spasenje. Ta barka je „Plavetnilo“, ona kojom je Signe dvadesetak godina ranije krenula na put.
Da li je ovo scenario koji nas očekuje? Da li ćemo poput Davida moliti za vodu zbog činjenice da je svest o zaštiti voda niska i da ne shvatamo šta radimo zagađujući reke, mora…
Kroz likove Signe i Davida, Maja Lunde je uspela da nam predstavi klimatski problem koji raste iz godine u godinu ukazujući na greške koje činimo kao ljudi koji žive na ovoj planeti.
Voda ima neprocenjiv značaj u evoluciji živog sveta. Voda praktično predstavlja uslov opstanka života na Zemlji. Prvi oblik života nastao je u vodi. Voda u svetskom okeanu predstavlja prirodni regulator temperature na Zemlji. Voda omogućava uzgajanje poljoprivrednih kultura što je neophodan uslov za proizvodnju hrane. Koristi se i u ostalim privrednim aktivnostima - vodosnabdevanju, industriji, saobraćaju i drugim delatnostima. Globalna potrošnja vode se povećava svake godine. Voda obuhvata 2/3 Zemljine površine i sa zapreminom od 1,6 milijardi km kubnih predstavlja najrasprostranjeniju životnu sredinu. Kopnene vode čine samo 0,5% svih vodenih prostranstava na Zemlji i raspoređene su kao površinske i podzemne vode.
Otpadne vode moraju da se adekvatno prečišćavaju da bi se vratile u prirodni vodni resurs.
“Srbija je 47 zemlja od 180 država rangiranih po količini vodnih resursa u svetu.”
Da li znate da je 50% tekućih voda trajno uništeno. Srbija je 47 zemlja od 180 država rangiranih po količini vodnih resursa u svetu. Najkvalitetniju vodu imaju Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija itd.
Čoveku je neophodno minimum 50 litara vode dnevno - za piće, pranje, kuvanje i sanitarije. Još 1990. godine milijardu ljudi na planeti nije imalo taj minimum.
Knjiga “Plavetnilo” Maje Lunde je poput hladnog tuša u pogledu klimatskih promena.