Šta knjige rade dok ih ne čitamo?

Da li ste se ikad zapitali - šta knjige rade dok ih ne čitamo? Da li između sebe šapuću i otkrivaju svoje tajne ili organizuju takmičenje za koliko ćete ih završiti? A možda i padnu neke opklade koju ćete narednu čitati.

Da li vas osuđuju kao stare komšinice dok birate neka lepa izdanja? Ili vas popreko gledaju kada kući donesete još tri nova naslova.

Knjige volim da zamišljam kao da su žive. Ako kupujem polovne, najčešće razmišljam o njihovoj prošlosti. Odakle se ova knjiga stvorila ili kakav joj je bio prethodni vlasnik. Da li je bila voljena i čitana? Kakve su njene navike i šta radi dok je ja ne čitam? Da li vrišti na nekom svom jeziku koji ja ne čujem kad je spuštam na sto i odlažem do nekog sledećeg slobodnog trenutka, jer upravo hoće da mi kaže kako imam nešto jako važno da pročitam. Neki fantastični obrt ili komplikovani zaplet možda. Neki skriveni poljubac koji se ušuškao na njenim stranama a ja sam baš tog trenutka odlučila da je vreme da napravim pauzu.

Zabavan roman o modernim ženama, vreloj strasti i nemogućim telesnim idealima.

Čitajte

Da li se nove knjige hvale i šepure pred drugima jer sam sve ignorisala i rešila da baš otpočnem njih. Ponekada mislim kako knjiga pati kada je jako dugo ne uzmem u ruke. Sva ta priča koja stoji i čeka na mene. Trenutni rat koji se vodi u zaboravljenom kraljestvu po koje je došla davno izgubljena princeza. Čeka u svom malom logoru da se ja smestim u fotelju i uzmem knjigu u ruke da može konačno da krene u pohod! Koliko je to samo uzbudljivo! Taj osećaj pred bitku dok zamišljate kako ishod rata čeka samo na vas!

Često mislim da knjige nekada kriju svoje karte, i da nas same odbijaju od sebe jer nas čeka jako težak kraj ili ubistvo omiljenog lika. Razmišljaju kako da nas na najbolji način sačuvaju od bola i od onoga što se u njima krije. Verujem da nas štite.

Dok spavamo maštam da se knjige ludo zabavljaju. Odlaze na žurke iz pedesetih godina, uvijene u perje i bisere, ili sa malim brčićima i tompusima u rukama, dok u pozadini svira džez. Kada je napolju kišno vreme vidim ih kako se ušuškavaju na policama i jedna drugoj dodaju čaj! U proleće verujem da odlaze na piknike i beru ljubičice.

Verujem da knjiga i svet u njoj stane onog trenutka kada je odložite, bez obzira što ima kraj. Cela priča samo stane i čeka na vas. Maštam da se tok radnje ispisuje dok je ja čitam. Poljubac se neće desiti dok vi ne uzmete nazad knjigu u ruke. Davno izgubljena princeza neće osvojiti svoje kraljevstvo dok vi ne okrenete narednu stranu! Strašni zmaj neće biti izlečen dok vi ne pronađete doktrora koji je skriven negde između redova. I sve će stati onog trenutka kada vi odložite knjigu. I to me tako nekako greje. Da me neko čeka spremno da mi ispriča sve svoje tajne, strahove i nade.

Na kraju dana, maštam da su moje knjige srećne tu gde jesu i da čekaju svoj red i svoju priliku da zablistaju i da mi osvoje srce. Da im nije baš toliko dosadno kada ih gurnem u stranu. Jer se ludo zabavljaju i bez mene.

Rozi Edvards je oličenje protivrečne devojke. Kad je reč o hrani, vrlo je štedljiva, ali kad je u pitanju kozmetika, široke je ruke. Stalo joj je da izgradi karijeru, samo što još ne može da odluči čime će da se bavi.

Čitajte

• knjiga