Svest o jednosmernoj ulici

Verovatno poznajete bar deset ljudi koji, u ovom trenutku, žele da promene svoj posao. Možda ste to baš i Vi? Moj muž jedinac, takođe, hoće isto. I nadomak smo te odluke, kažem u množini jer u potpunosti ima moju podršku. Oni koji rade u pojedinim branšama, znaju da im se osmočasovno radno vreme rastegne, u najmanju ruku, svaki dan, još sat vremena ako ne i više. To se prećutno smatra normalnim i muž jedinac na moj upitnik kaže mudro „to je tako“, na šta se ja upalim, kao šibica, ali preskočićemo taj deo da bi ovaj tekst zadržao dobar pravac.

Jednog lenjog vikenda, dok pijemo kafu, predlažem životnom saputniku da možda porazgovara, sa pretpostavljenim, i ponudi opciju rada od kuće, na pola radnog vremena, zapravo u nekom obliku koji bi odgovarao obema stranama. Trenutno je u poziciji da može da pregovara a i dosta ljudi odlazi iz njegove branše. Obzirom na to da imam priliku da se sretnem sa tržištem rada i vidim da je ogromna razlika između ponude i potražnje, danas i pre korone, sugerišem da postoji verovatnoća da je poslodavac svestan situacije, i da mu je bolje zadržati radnika sa 20 godina iskustva, nego zaposliti novog.

Knjiga nudi tehniku Koordinate za pregovaranje koja vam može pomoći u donošenju odluka na osnovu pregovora.

Čitajte

E sada ide najvažniji momenat, zbog čega je i nastao ovaj tekst, gde ja dobijam „blok beton“ da je to mrtvorođena misao i šta ja mislim da to može tako da se ušeta i da predlog kao da je to pijaca. Osvešćuje me da je to ozbiljna organizacija i da tu nema mesta improvizacijama. Iznosim svoj protivargument da je nova era učinila svoje i da se svakodnevno pojavljuju „neplanirana“ radna mesta i nove potrebe u firmama, da polako gasnu stari načini rada „a možda ćeš im i ti svojom inicijativom dati ideju“, na šta me on prekida i kaže ukratko rečeno „u kom svetu ti živiš“?!

Novi momenat spoznaje – u kom svetu ja živim? I stvarno… u mom svetu je nešto mnogo drugačije!

Mi imamo očigledno različite poglede i različita uverenja na pojedine segmente života i to je očigledno! Njegovo je uverenje da ne treba ni probati jer se „ne može brate“, a moje da postoji šansa. U najgorem slučaju može da dobije ljubazan odgovor „da će predlog uzeti u razmatranje“ s tim da se nikada više ne jave. Bujrum!

Iskreno, ja sam u životu svako „ne“ doživljavala samo kao privremeni odgovor, koji se tokom vremena može lako promeniti, a moj jedinac kao veliku tačku i neprobojni zid – uglavnom.

Da li je posao život?

Mnogo vremena provodimo na poslu, u nekim meni poznatim slučajevima to bude i preterano mnogo, da se čitav naš dan svodi na posao, spavanje i odmor od posla. A život prolazi. Ne vraća se. U jednom drugom dugom periodu i sama sam bila rob posla koji sam radila. Mislim da su me iz tog grotla, u koji sam bila upala, spasila samo uverenja koja sam imala i koja sam osvestila tokom vremena. Nije bilo lako, bilo je čupavo i bilo je borbe. Odustajanja i ustajanja. Neverice i gubljenje samopouzdanja.

Kako se izboriti sa šefovima i kolegama koji vas iscrpljuju.

Čitajte

Nešto kasnije sin oplemenjuje zajednički prostor zvucima pesme grupe Dubioza Kolektiv, kao da se univerzum urotio da zaokruži ovu našu priču:

Znam da ne može, al’ može li da može?

Bilo bi dobro ako ikako bi moglo.

Ma znam, ne može, al’ može li da može?

Al’ sve se može kad se male ruke slože.

Znam da ne može, al’ može li da može?

Bilo bi dobro ako ikako bi moglo.

Ma znam, ne može, al’ može li da može?

Al’ sve se može kad se male ruke slože.

Ejlsa Frenk naoružaće vas znanjem i veštinama pomoću kojih ćete povratiti kontrolu nad svojim životom i usmeriti ga tamo gde ste oduvek želeli da stignete.

Čitajte

Uverenje – slon na kratkom lancu

Postoji jedna zanimljiva priča o cirkuskom slonu. Možda ste je i čuli. Cirkuske slonove od rođenja vezuju lancima za klin a oko noge im stavljaju bodljikavi okov. Svaki put kada bi pokušao da se oslobodi ubo bi se na neku od bodlji i taj bol bi njegov um dobro zapamtio. Pokušavao je i davao sve od sebe ali bol je bila jača. Tako mali i nejak shvato je da su lanac i kolac snažniji od njega. Jednog dana, jednostavno se pomirio sa činjenicom da neće moći da savlada snagu čeličnog lanaca i odustao je od pomisli o životu u slobodi.

“Kasnije kada je porastao i ojačao u njegovom umu sve je ostalo isto. Nikada više nije ni pomislio niti pokušao da iščupa lanac, jer je imao duboko usađeno uverenje da on to ne može.”

Posle svake predstave odvođen je i vezivan na isti način. Bio je mali a lanac je bio jak, debeo i dobro pričvršćen. Kasnije kada je porastao i ojačao u njegovom umu sve je ostalo isto. Nikada više nije ni pomislio niti pokušao da iščupa lanac, jer je imao duboko usađeno uverenje da on to ne može. Svi koji su imali prilike da ga vide bili su zapanjeni slonovom poslušnošću i dresurom, kao i činjenicom da tako veliki slon može biti vezan lancem pričvršćenim o mali klin, koji samo laganim potezom može da isčupa. Odgovor je bio je jednostavan – cirkuski slon živi u uverenju da je nesposoban za to!

Da li sada možete još jednu stvar zamisliti – šta bi ovom slonu, sve mogao osvestiti njegov rođak slon koji živi slobodan u savani? Ako vam nije teško, uđite u ulogu slona iz savane. Šta biste sve rekli svom bliskom rođaku slonu iz cirkusa?

Većina uverenja koja imamo nastala su kao i u prethodnoj priči u detinjstvu a sva ostala su se samo nadogradila tokom vremena. Kada smo mali celokupno svoje poverenje dajemo roditeljima i bezuvetno im verujemo. Isto je i sa uverenjima, nismo ih osvestili i ne možemo ih preispitati već se njima služimo po automatizmu. Jednostavno rečeno mi smo na autopilotu. Uverenja generalno gledano ne možemo da selektujemo kao dobra ili loša već više da li nam pomažu ili nam odmažu, da li utiču na naš lični razvoj ili nas ograničavaju.

Kada uočite neko svoje uverenje, proverite prvo da li ono za Vas ima smisla, da li poboljšava Vaš život? Da li Vas čini srećnim?

Ako obratite pažnju videćete da je u korenu ove reči reč vera. To nije slučajno. Mi verujemo da je nešto istina. Uverenja su granice koje smo povukli sebi samima i u okviru toga se krećemo. Osim što utiču na nas ona dotiču i druge osobe iz naše bliže ili dalje okoline ali nećemo sada širiti temu.

Uverenje o jednom visokom prozoru iz mog detinjstva

Postoji u mom životu slična priča priči o slonu, a vezana je za jedan prozor, jednog podruma, u koji sam, kao mala, silazila sa dedom po drva. Drva su uvek bila poređana skroz visoko, hirurški precizno, do tog prozora. Moja radoznalost i zanimanje oko toga, šta se krije iza starog zamrljanog stakla, nikada nije prestala. Deda je uvek u žurbi pakovao drva a ja sam gledala taj visoki čudni prozor. Mnogo decenija kasnije, kada je podrum trebalo isprazniti od stvari, zbog prodaje, ostala sam u čudu ugledavši to okno. Bilo je, otprilike u visini mog čela, što će reći nešto više od metar i po. Da ste me dan ranije pitali čvrsto, uverljivo i sigurno bih tvrdila da je prozor na visini najmanje 4 metra. Naravoučenije u ovoj priči bilo je, da me u životu neće sabotirati toliko ono što ne znam, koliko ono što sa sigurnošću mislim da znam.

“Ukoliko ne verujemo da možemo promeniti posao, nećemo ni očekivati da se ta promena i desi.”

Sve u šta verujemo će nas usmeriti i odrediti način na koji ćemo formirati svoja očekivanje. Ukoliko ne verujemo da možemo promeniti posao, nećemo ni očekivati da se ta promena i desi. Isto tako: ako verujemo da su ljudi oko nas dobronamerni, mi ćemo se tako i postaviti prema njima. Odnosićemo se s ljubavlju, otvorenošću i ljubaznošću, što će verovatno naterati „okolinu“ da se i ona prema nama ponaša na isti način.

Ako ste sada pomislili, da ovo znači da mi možemo da utičemo na svoj život i da  upravljamo svim njegovim segmentima, potpuno ste u pravu!

Pazi na svoje misli….

Jedrimo kroz život sa svim svojim svesnim i nesvesnim stavovima i zato čovek dobije ono što misli da zaslužuje i postane ono u šta veruje da jeste.

“Pazi na svoje misli jer one postaju tvoje reči. Pazi na svoje reči jer one postaju tvoja dela. Pazi na svoja dela jer ona postaju tvoje navike. Pazi na svoje navike jer one postaju tvoj karakter. Pazi na svoj karakter, jer on postaje tvoja sudbina”, napisao je jednom Luj Paster i ovo je jedan, po meni, od najboljih citata koje sam ikada čula i zapamtila.

Mislim da bi trebao da stoji na koricama svih školskih udžbenika.

Reprogramiranje uverenja

Kada osvestite da sve u životu imate samo na korišćenje, da ništa nije Vaše, mnogo je jednostavnije donositi odluke i živeti uopšte. Lakše ćete otpuštati stare navike i s radošću će dolaziti nova iskustva u život.

“Možete sve kada pokidate lance koji Vas drže za klin, zato što ste veći i jači od toga.”

Shvatite da Vaša ulica nije jednosmerna. Vi ste stavili taj znak. Vi ga možete i skloniti. Dajte sebi slobodu da pešačite, trčite, zastanete i posmatrate okolinu, da možete da vozite bickl sa vetrom u kosi, da možete da krenete i stanete kada to poželite…. da možete sve kada pokidate lance koji Vas drže za klin, zato što ste veći i jači od toga.

I kada misliš da možeš i kada misliš da ne možeš uvek si u pravu, rekao je Henri Ford i dodao - prepreke su sve one strašne stvari koje možete videti, kada skrenete pogled sa cilja.

• uverenja
• samopomoć
• knjiga