Šta se krije iza reči spoiler?

Bez obzira na to da li spojlere doživljavate kao „kvariše“ užitka u čitanju ili gledanju filmova / serija, ili pak kao vrstu strateške prednosti, jedno je sigurno – pojavom društvenih mreža i razvojem interneta, ovaj termin postalo je nemoguće izbeći.

Sa istorijskog aspekta, reč „spoiler“ nezvanično, prvi put je upotrebljena u aprilu 1971. godine u jednom članku koji je objavljen kao deo američkog humorističnog časopisa „National Lampoon“, a čiji autor je bio čuveni Dag (Daglas) Keni, komediograf. U pitanju je magazin koji je izlazio u Americi u periodu od 1970. godine do 1998. godine, a nastao je kao spin - off časopisa „Harvard Lampoon“.

U čuvenom članku, veruje se da je Dag Keni prvi put upotrebio reč „spoiler“ u štampanom izdanju, a objavljeni tekst odnosio se na otkrivanje završetaka brojnih poznatih filmova i romana. Keni je tom prilikom objasnio da su spojleri razrešenje svake misterije koju roman ili film mogu da ponude, ali to ga nije sprečilo da bez ikakve griže savesti „pokvari“ čitalački i gledalački ugođaj publike širom sveta, otkrivši završetak „Psiha“, „Građanina Kejna“ i nekoliko romana Agate Kristi. Smatra se da je, postepeno, na ovaj način, termin „spoiler“ postao deo pop kulture, premda svoj značaj svakako više dobija danas, kada živimo u eri interneta i masovnih vidova komunikacije putem online sveta.

Tajanstveni slučajevi gospođice Marpl

Čitajte

Sa druge strane, etimološki posmatrano, reč spojler potiče od engleske imenice „spoiler“ koja ima brojna značenja. Jedno od tih značenja datira još iz 16. veka (okvirno, 1530. godine), a odnosi se na one koji pljačkaju i otimaju. Izraz se koristi i u aeroinženjerstvu i kod motornih vozila, a njegovo značenje koje mi danas masovno prihvatamo, a koje se odnosi na kvarenje užitka prilikom čitanja ili gledanja filmova i serija otkrivanjem glavnih caka u radnji, zvanično je usvojeno 1982. godine.

Iako naš jezik ne poznaje svoju reč koja bi mogla da označi ovu masovnu pojavu, ipak je u srpskom jeziku (pisanom i govornom), spojler pronašao svoju masovnu upotrebu, premda se protivnici anglicizama verovatno naježe svaki put kada je čuju, ali za sada nemamo bolje rešenje.

E sad, s obzirom na to postoje oni koji su zdušno protiv spojlera i kojima se doslovno prevrne želudac kada na internetu pročitaju razrešenje knjige koju upravo čitaju ili saznaju da li je Džon Snou zaista ubijen u planetarno popularnoj seriji „Igra prestola“, ali i da ne treba zanemariti postojanje onih (i sama spadam u tu grupu) koji vole unapred da znaju kako se određena priča završava, postavlja se pitanje – kako udovoljiti svima?

Odgovor je sledeći - na brojnim forumima, platformama, društvenim mrežama i aplikacijama, usvojena su određena pravila koja se moraju poštovati kada su spojleri u pitanju.

“Postoji šifra ROT13 koja se koristi u kriptografiji / programiranju, a koja eliminiše spojlere svima onima koji ne žele da ih saznaju.”

Tako, jedno od najzastupljenijih pravila kada je reč o spojlerima na internetu, jeste da se obavezno, pre samog teksta koji sadrži „kvariše“ užitka, velikim slovima napiše SPOILER ili SPOILER ALERT kao vid upozorenja da slede isečci iz sadržine samog dela, pri čemu se sam članak piše tek (minimum) 25 redova ispod navedenog naslova. Isto tako, postoji i šifra ROT13 koja se koristi u kriptografiji / programiranju, a koja takođe eliminiše spojlere svima onima koji ne žele da ih saznaju.

S obzirom na to da mnogi koji ne podnose spojlere, ne razumeju u čemu se zapravo ogleda zadovoljstvo unapred znati ko je Hulijan Karaš u Safonovoj „Senci vetra“, da li je eksperiment nad Čarlijem u „Cveću za Aldžernona“ bio uspešan ili ko je brutalno ubio devojčice u romanu „Oštri predmeti“ genijalne Džilijen Flin, evo mogućih razloga:

• to što se unapred zna šta je glavna caka knjige, može poslužiti samo kao dodatna motivacija da se knjiga što pre pročita, jer unapred znamo da je obrt sjajan

• razvija se strateška prednost, koja je naročito vidljiva kada se sedne sa društvom i uz kokice gleda film ili tek izašla epizoda serije koju svi željno iščekujete, a vi kao iz rukava izvučete informaciju o tome koga ubija Dejmon Targarjen u 8. epizodi „House of the Dragon“ (ups), ubeđujući ostale da je to samo vaša intuicija. Obavezno probajte ovu taktiku – provereno radi!

Naravno, postoje i trenuci kada se određena knjiga, film ili serija ne mogu više „spojlovati“, imajući u vidu njihovu opštu i široku upotrebu u društvu. Tako, na primer, smatra se da u vezi sa sadržinom „Biblije“, Raskoljnikovim ubistvima u „Zločinu i kazni“ Dostojevskog ili stradanjem Ane Karenjine u istoimenom romanu Lava Tolstoja, nema mesta spojlerima. Razlog je jednostavan – prošlo je mnogo vremena od objavljivanja pobrojanih dela, i smatra se opštom kulturom poznavanje njihove sadržine.

Jedan od najvoljenijih književnih klasika u novom luksuznom izdanju.

Čitajte

Stoga, očigledno je da jedini način kako udovoljiti svima leži u proteku dovoljne količine vremena kako bi se o pojedinim delima moglo govoriti bez straha da se nekome ne pokvari užitak u predstojećem čitanju ili gledanju. Izgleda da je optimum vek ili dva, ali ništa strašno, brzo to prođe!

• knjiga